Хајдемо музо
Хајдемо, Музо, из овога круга,
Из луде вреве и хуке и праске;
Жељан сам лица без лажи и маске,
Жељан сам поља, дубрава и луга.
Погледај тамо те колибе голе,
Трошне и тамне као магле зимне;
У њима живе душе гостопримне -
Срца што грију, што трепте и воле...
Њихов је говор моме срцу лијек,
И с њима тако провео бих вијек
Па храна била само црна кора.
Хајдемо, Музо, из те луде праске;
Жељан сам лица без лажи и маске,
Жељан сам топле ријечи и збора.