[Хасан ага вечер вечераше]
Хасан ага вечер вечераше
Са милосном вјереницом љубом
И уза њ два близанца сина.
Говорила Хасан-агиница:
— „Ој, Бога ти, ага Хасан-ага: 5
„Дај ми жени два близанца сина“.
Говораше ага Хасан-ага:
— „А, Бога ти, вјеренице љубо!
„Ево има три године дана,
„Откад тражим за дјецу дјевојке. 10
„Гдје ја нађох за дјецу дјевојке,
„А не нађох за се пријатеља.
„Јесам чуо, казују ми људи,
„У Отоци, оточког диздара
„И у њега двије кћери кажу, 15
„Двије кћери, двије близанице.
„Ту сам нашо за се пријатеља,
„Ту сам наш’о за дјецу дјевојке“.
Проговара вјереница љуба:
— „Хајде, ага, ако бора знадеш, 20
„Те испроси за дјецу дјевојке“!
Кад је сјутра бијел дан свануо,
Оде ага просити дјевојке,
И поведе слугу Хусеина.
Куд год иде, у Отоку сиђе; 25
Ту је био за недјељу дана.
Кад девето јутро освануло,
Оде ага диздар аги причат:
— „Чујеш ли ме, аго диздар-аго
„Ево има недјељица дана, 30
„Како сједим у ахару твоме.
„Ти не питаш, што сам дошо амо,
„А ја ти се опет не казујем.
„Јесам чуо, казали ми људи;
„Да ти имаш двије миле кћери. 35
„Двије кћери, двије близанице;
„А у мене два близанца сина —
„Да ми дадеш кћери за синове“.
Диздар вели: „Док упитам мајке“.
Кајил мајка, кајил и дјевојка, 40
И одоше, кажу Хасан-аги.
Кад то чуо ага Хасан-ага,
Прстен даје свадбу уговара —
И та свадба за петнаест дана.
Изађоше златни бошчалуци — 45
Два излазе аги Хасан аги,
А два дају слуги Хусеину,
Два спремају на двје ђувегије.
Уговор је кита и сватови,
Мало ките — петстотин сватова 50
И да дођу двије ђувегије,
Да их виде свасти и пунице.
И полази ага Хасан-ага,
И он оде свом бијелу двору.
Часом прође петнаест данака. 55
Подиже се кита и сватови
И пред њима двије ђувегије.
Излазила Хасан агиннца,
Хасан-аги пала по ногама:
— „Аман, аго, аман, господаре! 60
„Не води ми два близанца сина,
„Јер сам ноћас чудан сан уснила:
„Испред двора мутна вода 'тече,
„Оба ми је сина занијела“!
Говорио ага Хасан-ага: 65
— „Хајд' отоле, вјереницо љубо
„Да је сваки санак на истину,
„Не би мајка подхранила сина,
„И сестрица брата одгојила!“
И одоше кита и сватови. 70
Тамо били три бијела дана,
Па пођоше свом бијелу двору.
Кад су били кроз гору зелену,
Окрену се сватски старјешина,
Па завика из грла бијела: 75
— „Јесу л’ овдје двије ђувегије,
„Нека иду у гору зелену.
„Нек претраже кланце и богазе“;
Кад на први богаз ударили,
Кад ту гуја у богазу спава — 80
Обадвоје дјеце сатровала
Кад наљегла кита и сватови,
Кад ту мртво двоје дјеце лудо.
Кад видјели двоје дјеце лудо —
С рамена им откинуте главе. 85
Метнуше им у зобнице главе,
И одоше свом бијелу двору.
Кад су дошли Хасан-аге двору,
Излазила Хасан-агиница.
Све сехири киту и сватове, 90
Гдје ће видјет двоје дјеце лудо
Не видјела двоје дјеце лудо,
Па питала агу Хасан-агу!
— „Камо моје двоје дјеце лудо?“
Говорио ага Хасан-ага: 95
— „Остали су у гори зеленој,
„Да претраже кланце и богазе,
„Вет се хити рукам у бисаге,
„Дјеца су ти опремила даре“:
Кад се хити рукам у бисаге, 100
Налазила до двје мртве главе,
Двије главе са милосних сина;
Цикну, писну, кано шарган гуја.
Кад то виђе ага Хасан-ага,
На авлији коља оставио, 105
Па он оде у бијеле дворе,
Па извади хиљаду дуката,
Па он снесе на мермер авлију,
Па дарива до двије дјевојке:
„На вам, цуре, потпуно вјенчање, 110
„Па ви хајте свом бијелу двору,
„Немојте ми у двору ноћити“!
Цвиле, пиште до двије дјевојке:
— „Богом, бабо, ага Хасан-ага,
„Увед'те нас у бијеле дворе, 115
„Да ми једну ноћцу преноћимо,
„Да видимо дворе и ахаре,
„Гдје бисмо ми вијек вјековале,
„Да се ноћас јада изјадимо“.
Хасан-ага за Бога хајао, 120
Изведе их у бијеле дворе.
Ту су мрку ноћцу преноћиле.
Кад у јутру бијел дан свануо,
Излазио ага Хасан-ага,
Силазио на мермер авлију. 125
Па он сједе на студен стијену,
Па он гледа пољем зеленијем,
Докле поље тамом затамнило.
Док се мало тама подигнула,
Док изиђе до два сужевника, 130
Право иду Хасан-аге двору.
На авлији агу налазили,
Назваше му. „Селам алећ, аго!
„Удијели, аго Хасан-аго,
„Удијели сужним и невољним“! 135
Даде њима три дуката жута.
Питала га до два сужевника:
„Што је нако у твом двору жагор,
„Ил’ је жалос, ил’ голема радос“?
— „Била радос, па велика жилос; 140
„Јесам им’о двоје дјеце лудо,
„Па их мени Власи сагубили,
„Остале им у двору дјевојке“.
Говорила до два сужевника.
— „Имаш више од срца евлада"? 145
Проговара ага Хасан ага:
„Немам више од срца евлада,
„Јер сам им’о два пособца сина,
„Па су ми их Власи заробили,
„Ево има двадес годиница, 150
„Па не знадем, гдје су ни како су“.
„Шта ћеш дати нама муштулука
„Да ти хабер од синова дамо“?
Проговара ага Хасан-ага:
— „Ја бих дао оба ока своја“! 155
— „Немој, аго, своји очи дават,
„Да чим ћеш се дјеце нагледати"!
— „Ја бих дао луке и читлукеи!
— „Немој дават луке и читлуке
„Не ћемо ти лука, ни читлука, 160
„Ми смо твоје двоје дјеце лудо!“
Руке шири ага Хасан-ага:
— Благо мени двоје дјеце лудо.“
