Харфи

Извор: Викизворник
Алекса Шантић

Стазе су пуне љиљанових звона...
Повратак ружа и рођене дуге
Поздрави и ти без бола и туге,
И сунцем огриј своја њедра бона.

Овдје, уз поток, гдје се грмен сплео
Пун љубичице и сребрне астре,
Болове наше нека тихо застре,
Кô стара гробља, заборава вео...

Ја хоћу пјесме, сунца и бехара!
Хоћу да пијем из пуна пехара
Радости! Хоћу, кô дуга над луком,

Да сјајан трептим уз глас твојих струна!...
Звони!... Гле како, с јабукових круна,
Прољеће златно на нас маше руком!