Хавалац
0001 Пију вино три српске војводе
0002 у механу код мора сињега:
0003 једно бјеше Краљевића Марко,
0004 друго бјеше војевода Јанко,
0005 служи вино од Авале Раде.
0006 Кад се Срби напојише вина,
0007 но бесједи Краљевића Марко:
0008 "Фала богу, фала великому,
0009 је ли игђе доброга јунака,
0010 ко би доша ође без тестира,
0011 без тестира те би пио вина?"
0012 Но бесједи од Авале Раде:
0013 "Не фал’те се, моји побратими!
0014 Ја знам, рече, доброга јунака,
0015 јест онога Сехратлију Муја,
0016 он би доша овђе без тестира,
0017 без тестира он би пио вина
0018 на срамоту вама обојици."
0019 Тадер кличе и Марко и Јанко:
0020 "Е дабогда донеси га овђе
0021 да му пасју откинемо главу!"
0022 Мало било, дуго не трајало,
0023 прамак се је магле зађенуо
0024 по пржини покрај мора слана,
0025 из магле је јунак излетио
0026 на вранчићу коњу великоме,
0027 пред механу вранца разјахао,
0028 па ушета у механи винској.
0029 Кад га виђе и Марко и Јанко,
0030 обојица на ноге скочише
0031 те му чашу с вином додаваше,
0032 но не хоће од Авале Раде,
0033 ни устаје ни му чашу даје,
0034 но говори Сехратлија Мујо:
0035 "Копиљане, од Авале Раде!
0036 Што се, курво, не дигнеш Турчину,
0037 ка’ се о’ те бољи подигоше?
0038 А тако ми вјере у коју сам,
0039 да ми није рад’ Краљевић-Марка,
0040 ја бих твоју окинуо главу!"
0041 То рекоше на ноге скочише,
0042 на остре се сабље ударише
0043 док се пусте обје саломише,
0044 за б’јела се грла дофатише,
0045 те се носе љетњи дан до подне,
0046 а кад дневни половина прође,
0047 јесу оба пјене попануле,
0048 но говори од Авале Раде:
0049 "Побратиме, Краљевићу Марко!
0050 Ал’ помози мене, ал’ Турчину."
0051 Но говори Краљевића Марко:
0052 "А не лудуј, Раде побратиме!
0053 Срамота је по два на једнога,
0054 но да ли ти синоћ не говорих,
0055 да за вино ханџар не залажеш,
0056 да је тебе сада за појасу,
0057 те би Мују срце извадио."
0058 Овдаре се Раде сјетовао,
0059 од појаса ханџар извадио
0060 те Турчина у срце удрио,
0061 на ханџар му срце истргао,
0062 па ш њим махну с десне на лијеву,
0063 положи га у механи винској,
0064 а сједе му на прси широке,
0065 пак отиде почијеват’ Раде,
0066 а када је трудан починуо,
0067 починуо на ноге скочио,
0068 од јада је Туре раскројио,
0069 ал’ у њему три срца јуначка:
0070 једно му се бјеше уморило,
0071 а друго се теке разиграло,
0072 треће спава за то и не знава
0073 и на њему змија кравосица.
0074 Да се змија пробудила била,
0075 би Радеве очи извадила.
0076 Сада виђи, драги побратиме!
0077 Како чине Србљи витезови
0078 од Турчина свога душманина.
0079 Тешко Турц’ма ратујућ с јунац’ма!
