Фантазија у ноћи

Извор: Викизворник
Војислав Илић
Википедија
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Фантазија у ноћи
Писац: Војислав Илић


Двороги месец над нама се сија,
Језеро плаво пред нама се нија.

Висока трска узнела се горе,
И ситни вали међу њом жуборе.

Шумори трска и жуборе вали,
И тихо трепте колутови мали...

А ја јој причам: ,,Давно, врло давно,
Милијун лета од онда је равно

На месту овом пећина је била,
Од самог стакла, боравиште вила.

Оне су ноћу, уз чаробне лире,
Мамиле песмом млађане пастире.

И сваки онај који тамо сврати,
Никада више натраг се не врати.

Пећина дању у камен се ствара,
А у ноћ опет у стакло претвара.

Безбројно свећа, до у саму зору,
Засветле опет у стакленом двору

И опет бајни захоре се гласи,
Љубавни клици, песме и уздаси.

Да, и сад често у немој тишини,
Кад месец светли у плавој даљини

Царица вила са дна се извија,
На таласима санано се нија.

А ветрић пирка и жуборе вали,
И тихо трепте колутови мали.“

Злато ме слуша и дисање скрива,
Па склапа очи, кô да прошлост снива.

А шум се зачу. Препелица мила
Нагло се прèну и отресе крила.

Па изви главу и слушати стаде,
Ал' опет брзо у санак се даде.

А ветрић пирка и трска се нија,
И бледи месец над језером сија.

април 1887.

Извори[уреди]

  • Војислав Илић: Лирско песништво, страна 55-56, 2. књига Вук Караџић, Београд.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.