Коња игра млади Шпиро
Гором зеленом,
Угрија му жрака сунца
Лишцу бијелу;
Клобук скида млади Шпиро, 5
Бога мољаше:
„Дај ми, Боже мало 'лада
Да отпочинем!"
Молио га млади Шпиро
И умолио — 10
Бoг му даде зелен јавор
У крај водице.
Ту је Шпиро починуо
Трудан, уморан:
А када се разабрао 15
Сана весела,
На руци му млада Маре
Бjeшe sacпалa.
„Окле ми те Бог донесе,
Bило бијела? 20
Или си ми с росом пала
Иза планине?
Или су те занијела
Дунај-језера?“
Проговара млада Маре 25
P'jeчи медене:
„Ниjeсам ти с росом пала
Иза планине,
Нити су ме занијема
Дунај-језера, 30
Него сам ти дошетала
Ка'но госпођа.“
Српске народне пјесме из околине херцегновске и дубровачке, скупио и за штампу приредио Вељко Радојевић, Издање скупљaчeво Фресно, Кал. 1912., стр. 159-160.