У винцу ми песма звони
| У винцу ми песма звони Писац: Милорад Поповић Шапчанин |
У винцу ми песма звони
У винцу ми песма звони
И у песми сласти веље,
А међ' песмом у пехари
Какво чудо и весеље!
Пехар, песма, многа лета,
Све то троје душом звоне,
Па се душа заталаса
Да у сласти не потоне.
А над свима она стоји
Па се само крадом смије:
У тој срећи бујна младост
Како да се не опије?
Напомене
[уреди]- Ова песма је први пут објављена у часопису Јавор, 1862 бр. 25.
- Објављена касније у књизи Песме, 1863, страна 6
Извори
[уреди]- Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига прва, страна 20. Библиотека српских писаца, Народна просвета.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.
|