Сретоше се два облака,
Па се бише па се клаше...
Из њи паде ситно писмо.
Сви читаше, не познаше.
Дадоше га учитељу, 5
Учитељ га једн'г позна:
„Овој моја бела Рада,
Поручује да вој идем.“
Референце
Извор
Ђул девојче (лирске народне песме из белопаланачког краја), приредили: Живота Јоцић, Радомир Јоцић, Векослав Бошковић, Славољуб Тошић, Градимир Вучковић, Велибор Ћирић, Градина, Ниш, 1979., стр. 56.
