Утеха (Стојан Новаковић)

Утеха  (1863)  Писац: Стојан Новаковић

Кашто, кашто, па сам срећан с тобом
Кад те гледам не зледећи рана,
Кад те попнем на висине даљне,
Па ти гледам лица обасјана.

Ја сам срећан у маштама лудим.
— Нема света, ветар бесан дува,
Врх дивље сам попео те стене,
Ту те, душо, моје срце чува!

Па те гледам у нејасном зраку
Као гору кад се губи, плави...
Мило ми је! Не тиште ме тако,
Ох не тиште болови крвави!

Извор

1865. Вила. Година прва. стр. 11.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Стојан Новаковић, умро 1915, пре 108 година.