Уранила лијепа ђевојка,
Уранила рано на водицу;
На водици нашла другарицу,
Другарицу сеју Јованову,
Питала је лијепа ђевојка: 5
„Шта је оно пред мог Јова двором
„Какво ј’ оно копље пођевено,
А за копље коњи повезани,
„Вијају се крсташи барјаци?
„Да Јово ђе на војску спрема, 10
„Сад од војске ниђе гласа нема!
„Да се Јово по ђевојку спрема —
„А мени је зад’о вјеру тврду,
„Да се другом оженити не ће,
„Веће самном, кад суђено буде! 15
Но говори Јованова сеја:
„Баш се Јово по ђевојку спрема.
