Дјевојка је плаво цв'јеће брала,
Па је плела три зелена вјенца:
Један себи, један другарици,
А трећи је низ воду пушћала:
„Пливај пливче, мој зелени вјенче! 5
Па допливај до ђурђеве мајке,
Па упитај старе миле мајке,
Је ли она Ђурђа оженила:
Ако није Ђурђа оженила,
Ти јој кажи, мој зелени вјенче! 10
Нек не жени с младом удовицом,
Већ нек жени с младом дјевојчицом.
Удовици слама у косама,
А дјевојци смиље и ковиље:
Удовици магла на очима, 15
А дјевојци сјајна мјесечина.“
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 73-74.
