Ударац Омер-пашин на Црну Гору (1852-1853)
0001 На хиљаду и осам стотина
0002 И педесет и друге године
0003 Књигу паша Скадранине пише,
0004 Са бијела Скадра са Бојане,
0005 А шиље је стојну Цариграду
0006 Турском цару, свому господару,
0007 У књигу га мило поздравио:
0008 "Знаш ли, царе, наше сунце жарко!
0009 "Кад су наши стари војевали,
0010 "И Србију земљу сподобили,
0011 "У сужањство Србе оставили,
0012 "Освојише сву земљу Србију,
0013 "Славонију и малу Србију;
0014 "Освојише Бачку и Баната
0015 "И богати Сријем по Дунаву,
0016 "То остави султан за ћесара,
0017 "Од Њемачке земље господара,
0018 "А остаде Србин у невољи,
0019 "Те довијек у зло да проводи;
0020 "Погубише српског цар-Лазара
0021 "И његове избране војводе
0022 "И његове витезе јунаке,
0023 "Сподобише Босну валовиту,
0024 Бутун Босну и Херцеговину
0025 "И сувише равну Арбанију.
0026 "Утекоше злице и крвавци,
0027 "Кој’ се не шће Србин потурчити
0028 "И Ристову вјеру оставити,
0029 "Гори прими свеца Мухамеда,
0030 "Бољи бјежи српској Гори Црној
0031 "У проклете горе камените.
0032 "Ту се враже закоти гнијездо,
0033 "Те цареве друме затворише,
0034 "Често с’јеку око себе Турке,
0035 "Разбијају цареве карване,
0036 "Робље робе, а сијеку Турке,
0037 "На дворове суше турске главе,
0038 "И продају робље на откупе,
0039 "Мијењају Турке за вепрове,
0040 "То за вишу бруку и срамоту.
0041 "На њих многи наши војеваше,
0042 "И многе се силе изломише,
0043 "Никад Гору не узесмо Црну,
0044 "Но су многе паше погинуле,
0045 "Многе паше и многи везири
0046 "И остали цареви риџали,
0047 "Нигда врагу краја не дођосмо.
0048 "Па чујеш ме, мили господаре!
0049 "Да ти кажем и вишега врага:
0050 "Црна Гора роди господара,
0051 "Некаквога црногорска књаза,
0052 "По имену Петровић-Данила,
0053 "Самовољно ставише га књазом
0054 "Без тестира цара и везира
0055 "И твојега велика фермана.
0056 "Тек се бјеше књазом поставио,
0057 "Једанак је војску сакупио,
0058 "Ударио мојој Арбанији,
0059 "Освојио града Жабљачкога,
0060 "И са града скинуо топозе,
0061 "И развали бедем од Жабљака,
0062 "И пос’јече мало и велико;
0063 "Па се бојим и вишега врага,
0064 "Окучује сву Херцеговину,
0065 "И развали цареве паланге,
0066 "То фортице од Херцеговине,
0067 "Роби робја, а сијече главе,
0068 "Потискује моју Арбанију,
0069 "Бјеже њему Срби на слободу
0070 "Од богате моје Арбаније
0071 "И од добре Босне валовите,
0072 "Бећ од Босне и Херцеговине,
0073 "И ускачу њему на Цетиње:
0074 "Он свакога грли и целива,
0075 "На Цетињско поље дочекива,
0076 "И свакоме даје пити вина,
0077 "Па их грли као мајка сина,
0078 "Па су Срби раширили руке,
0079 "Ка су свога књаза добавили;
0080 "Па се бојим и вишега врага,
0081 "Да ће ти се Срби одметнути
0082 "И са Црном Гором саставити,
0083 "Па добити Босну каловиту,
0084 "Босну земљу и Херцеговину
0085 "И сувише равну Арбанију,
0086 "Па би мога до Стамбола доћи.
0087 "Но ме чујеш, мили господаре!
0088 "Ако нећеш војску покупити,
0089 "Сто хиљада плаћена солдата,
0090 "Из твојега града столичнога,
0091 "Па их послат’ прео Румелије,
0092 "Да удариш ломној Гори Црној,
0093 "Ја ти више ође стојат’ нећу
0094 "На твојему Скадру на Бојану."
0095 Кад је царе књигу проучио
0096 И видио што му Осман пише,
0097 Удари се шаком по кољену;
0098 "Јала море, великога врага!"
0099 Браду скубе, своју главу туче,
0100 Па у Стамбол турио телала,
0101 Те окупи паше и везире,
0102 Међу њима књигу проучио,
0103 И овако царе запов’једа:
0104 "Је ли була родила Турчина,
0105 "Али сестра брата одгојила
0106 "На чистоме ђевојачком крилу,
0107 "Да му дадем војске сто хиљада
0108 "И за војском цареву захиру,
0109 "Да му дадем убојне топове,
0110 "Да освоји српску Гору Црну,
0111 "И уфати Петровића књаза,
0112 "И изгуби Пера и Ђорђију?
0113 "Ево њему из ризнице блага,
0114 "Да га носи, колико му драго,
0115 "Ставићу га вељијем везиром,
0116 "Већ везиром над свом Румелијом,
0117 "Држаћу га како своју главу,
0118 "И даћу му шћерцу за љубовцу."
0119 Ко чујаше, чут’ се не могаше:
0120 Телал виче за петнаест дана,
0121 Не може се нико усудити,
0122 Нити царев ферман префатити,
0123 Ни на Црну Гору ударити,
0124 Но подоцкан једна потурица,
0125 И то бјеше родом Личанине,
0126 Служио је цара њемачкога,
0127 И издају цару учинио,
0128 У турскога цара убјегнуо,
0129 И Ристову вјеру похулио,
0130 А прифати свеца Мухамеда
0131 За турачке смрдељаве даре,
0132 А нека га, црн му образ био!
0133 Што зароби себе у туђина;
0134 Па подоцкан Омер излазио:
0135 "Султан-царе, драги господаре!
0136 "Дај ми војску и дај ми захиру,
0137 "Ја ћу Црну Гору сподобити
0138 "И погубит’ Петровића књаза
0139 "И погубит’ Пера и Ђорђију,
0140 "Ал’ погубит’ ал’ довести живе,
0141 "Већ Ђорђијудушманина твога,
0142 "Који ти је доста дао квара,
0143 "Кад је прије у Русију био
0144 "И на Варну твоју ударио,
0145 "Долазио стојну Цариграду;
0146 "Зна Ђорђија с војском управљати,
0147 "Ема ћу му главу погубити."
0148 Абдул Меџид, турачки султане,
0149 Кад разумје ону потурицу,
0150 Он устаде на ноге лагане,
0151 Загрли га кано мајка сина:
0152 "Охо мене, пиле соколово!
0153 "Ево војска, а ево захира,
0154 "Ево теби убојни топови."
0155 И тадер га пашом поставио,
0156 И пет му је пашах даровао
0157 Од својега града столичнога.
0158 "Шести ето на Скадар бијели,
0159 "И њега ћеш собом прифатити,
0160 "А седми је Гега капетане;
0161 "Чини, сине, што је тебе драго;
0162 "И ето ти земља Босна равна,
0163 "Босна земља и Херцеговина,
0164 "Арбанија до Уруменлије,
0165 "До Јадрана, бијелога града,
0166 "Све покупи и узми на војску,
0167 "Добру ћеш им плату обећати:
0168 "Кад бој бију, по талијер давај
0169 "На свакога мога крајичника;
0170 "Удри, сине, са свакоје стране,
0171 "Ако би ти Бог и срећа дала,
0172 "Да освојиш малу Гору Црну,
0173 "Сиди с војском на море дебело,
0174 "И сподоби Боку од Котора,
0175 "И сподоби града Дубровника,
0176 "Јере ми је жалост превелика,
0177 "Е је моје од старине било!
0178 "Па погази равну Далмацију
0179 "И Котаре до врх Велебића,
0180 "Па пријеђи преко Велебића,
0181 "Сподоби ми Лику и Крбаву,
0182 "Е су моју Босну потиснули;
0183 "То је твоја бабовина била,
0184 "А моја је од старине Лика."
0185 Добро му се Омер обећаје,
0186 Ма не рече Турчин: ако Бог да,
0187 Бог да знаде, ни помоћ’ му неће.
0188 Па се креће Омер паша Туре
0189 Из царева града столичнога,
0190 И подиже војске сто хиљада:
0191 Коњаници коње појахаше,
0192 Узимаху копља убојита,
0193 Пдрипасаше сабље димишкиње,
0194 Ударише бумбе и свирале,
0195 Развише се свилени барјаци,
0196 Вас се Стамбол из темеља тресе
0197 Од велике силе и војника.
0198 Креће војска равном Румелијом,
0199 Пред њима је Омер паша Туре,
0200 А за њим је сва војска остала.
0201 А кад до’ше Румелији равној,
0202 Тадер Омер војску дијељаше:
0203 Једну даде младу Дервиш-паши,
0204 Даде војске дванаест хиљада,
0205 И даде му четрдест топова,
0206 Оправи га преко Босне равне,
0207 Да он узме са собом Бошњаке:
0208 "Дервиш-пашо, цареви већиле!
0209 "Хајде с војском на Херцеговину,
0210 "Узми собом Турке Невесињце,
0211 "Невесињце и наше Требињце,
0212 "Корјениће, крајичне јунаке,
0213 "И њихову браћу Рудињане,
0214 "Хајде шњима под градом Клобуком,
0215 "Па отоле на поље Граховско,
0216 "Освоји ми све равно Грахово,
0217 "И уфати војводу Јакова
0218 "И сокола Поповића Вука
0219 "И остале Граховске главаре,
0220 "Е су цару додијале жалбе
0221 "Од онога војводе Јакова
0222 "И хајдука Поповића Вука;
0223 "Кад сподобиш све поље Граховско,
0224 "Хајде с војском на поље Трешњево,
0225 "И уфати Андрију сердара,
0226 "Кој’ је скоро кулу начинио,
0227 "Б’јелу ћеш му кулу опалити;
0228 "Хајде с војском на Цуце малене,
0229 "Докле дођеш на племе Бјелице,
0230 "Ту ћеш наћи три царска већила,
0231 "Харап-пашу и шњим Реис-пашу,
0232 "И трећега пашу Смаил-пашу,
0233 "Па отолен хајте низ Ћеклиће,
0234 "И Ћеклиће село опалите,
0235 "Матанову кулу изгорите,
0236 "Пос’јеците и младо и старо,
0237 "Нек од врага не остаје трага,
0238 "С војском хајде на равно Цетиње,
0239 "И ту ћете мене находити."
0240 Па је другу заповијед дао:
0241 "Све три паше цареви већили,
0242 "Хајте с војском покрај Босне равне,
0243 "И узмите града Колашина,
0244 "Хајте право низ племе Дробњачко,
0245 "Па отолен на поље Никшићко
0246 "На широке Баре под Риђане,
0247 "Собом узми крваве Никшиће,
0248 "Па уд’рите на Никшићку жупу,
0249 "Опалите цркву светог Луку,
0250 "Погубите Бојовић-војводу,
0251 "Погубите три српска витеза,
0252 "Сва три сина Ђока Војводића,
0253 "И сокола Николића Шога,
0254 "Погубите ал’ фатајте живе,
0255 "Који су ве скоро одбјегнули
0256 "Од царева града Никшићкога;
0257 "Па чујте ме до три паше младе!
0258 "Кад Никшићку жупу сподобите,
0259 "Хајте с војском Шливју питомоме,
0260 "А отолен голом планиницом
0261 "На Стубицу, турачку крмницу,
0262 "На Стубицу и село Повију,
0263 "Уфатите Пека капетана,
0264 "Од Повије протопоп-Лазара,
0265 "Кој’ су наше затворили путе
0266 "На високу Гору Планиницу,
0267 "А остало сабљом пос’јеците,
0268 "Пос’јеците и старо и младо,
0269 "Да цареве отворимо путе;
0270 "Па отолен војску окрените,
0271 "Хајте с војском у Острог планину,
0272 "Ђе је стари светац Василија,
0273 "Изгорите старца Василију,
0274 "Саломите оба манастира,
0275 "Уфатите старца Никодима,
0276 "Свежите му руке наопако,
0277 "Он је мудра и паметна глава,
0278 "А немојте њега погубити,
0279 "Е ћемо га хоџом поставити;
0280 "Па отолен војском окрените,
0281 "Хајте с војском Зети валовитој,
0282 "На Ждребаник с војском почините;
0283 "Ја ћу моју силу окренути
0284 "Ка тврдоме Скадру на Бојану,
0285 "Покупићу љуте Арнауте
0286 "Од Валоње и од Дибре доње,
0287 "Од Призрена и од Вучитрна,
0288 "И од Пећи и Новог Пазара,
0289 "Од Гусиња и од Ђаковице
0290 "И лијепе шехер-Митровице,
0291 "Па ћу доћи Скадру на Бојану,
0292 "Собом узет’ пашу Скадарскога
0293 "И његову љуту Арбанију,
0294 "Даћу војску Марку капетану,
0295 "И да ћу му Тоску од Лепира
0296 "И његове љуте Арнауте,
0297 "Нека иде Бару бијеломе,
0298 "Нека узме Барског Селим-бега,
0299 "Нека с војском иде у Суторман,
0300 "И даћу им добра господара,
0301 "Баш сестрића нашега султана,
0302 "Нека удре с војском на Црмницу,
0303 "Црмница је турачка крмница,
0304 "Прозвала се српска перјаница;
0305 "Ја ћу с мојом војском окренути
0306 "Са Османом, пашом Скадарскијем,
0307 "На широко на поље Ћемовско,
0308 "Пак отолен варош-Подгорици,
0309 "Собом узет’ равну Подгорицу,
0310 "Па отолен Спужу крајичноме,
0311 "Ударићу на Бјелопавлиће,
0312 "На гиздаво село Мартиниће,
0313 "Ђе су многе силе изломљене
0314 "Већ од српске руке и оружја,
0315 "Да осветим бега Јакуп-агу,
0316 "Јакуп-агу, Сердаревић-бега
0317 "И делију Мемед-Кокотлију
0318 "И велика пашу Бушатлију,
0319 "И његова милога нећака,
0320 "Већ сестрића бега од Коваје;
0321 "Похараћу све Куче камене,
0322 "Редом Куче и племе Пипере,
0323 "Изгорећу кулу Пилетића,
0324 "На њу ми се суше турске главе,
0325 "И уфатит’ Риста капетана
0326 "И Јована, брата његовога,
0327 "Е ми кажу и причају људи,
0328 "Такве змије у сва Брда нема
0329 "Ка његова млађана Јована;
0330 "Уфатићу бијеснога Вука,
0331 "Баш онога Вука капетана,
0332 "Уфатићу Никшана сердара,
0333 "Његова се сабља прогласила,
0334 "Да је многе главе окинула,
0335 "На њега су до седам ордена,
0336 "Те у турском боју задобио;
0337 "Кад би силна Брда освојио,
0338 "Па ћу поћи с војском на Ждребаник,
0339 "Ту ћу наћи сва три паше млада
0340 "И њихову сву војску осталу,
0341 "Справићу их уз Гарач планину,
0342 "Нека иду Чеву на крајину,
0343 "На бијелу кулу Вукотића,
0344 "Да уфате Вукотић-Стефана
0345 "И његова Петра најмлађега,
0346 "Е се страшан јунак показао,
0347 "Нек фатају његове рођаке
0348 "И Машана су обадва сина,
0349 "Нек их воде на Цетиње равно;
0350 "Ја ћу с војском уз равне Једноше,
0351 "Па отолен на село Комане,
0352 "Сподобићу Љешанску нахију,
0353 "Уфатићу војводу Ивана,
0354 "Кој’ крајину од Турака брани,
0355 "Кој’ освоји равно Љешкопоље,
0356 "Цару не да глобе ни харача,
0357 "Жеже, пали, за цара не мари;
0358 "Па ћу с војском на Ријеку доћи,
0359 "Сподобићу Ријечку нахију,
0360 "Пофатаћу Ријечке главаре,
0361 "Баш сената Лукетића Сава
0362 "И Стефана, младога сената,
0363 "Љуту змију Мрђен-капетана,
0364 "Који знаде с царем диванити;
0365 "Уфатићу војводу Филипа,
0366 "С Љуботиња Ђура капетана,
0367 "Уфатићу Петра војеводу,
0368 "То је књазу Богом побратиме,
0369 "Довешћу их на равно Цетиње,
0370 "А ти чуј ме, Марко капетане!
0371 "Кад сподобиш богату Црмницу,
0372 "Пофатај ми Црмничке главаре,
0373 "Све да ти их по имену кажем:
0374 "Капетана Вуксановић-Сава,
0375 "Е на њега туже турске мајке,
0376 "Баш је многе мајке оцрнио,
0377 "Досадио цару и везиру;
0378 "И делију Пламенца Илију;
0379 "И уфати Тура сенатура,
0380 "И уфати Маша капетана
0381 "И Бутора, од Подгорја главу,
0382 "И војводу Ђуришића Ника,
0383 "Е су на њих русијске медаље
0384 "На турскоме боју задобите.
0385 "И слушај ме, Марко капетане!
0386 "Чувај мене царева сестрића,
0387 "И чувај ми војску и захиру,
0388 "Хајде с војском уз Статин-планину,
0389 "Право хајде на равно Цетиње,
0390 "Ту ћемо се с војском састанути
0391 "И још наше коње одморити;
0392 "Доведи ми Црмничке главаре,
0393 "Ту ћу наћи Петровића књаза
0394 "И његова Перу и Ђорђију,
0395 "Све три ћу их живе ухватити,
0396 "Раскопаћу цркву манастира,
0397 "И растурит’ књажеве палаце,
0398 "Па ћу поћи у село Баице
0399 "Наврх равна поља Цетињскога,
0400 "Ђе се сиви соколови легу,
0401 "У крваву кућу Мартинову,
0402 "Те Турцима ваде очи црне,
0403 "Најприје су рата заметнули
0404 "У проклету српску Гору Црну,
0405 "Баш пет брата, пет Мартиновића,
0406 "Послушаше ладику Данила,
0407 "Дубовичке ископаше Турке,
0408 "Иногора и село Јабуку,
0409 "Три племена турска ископаше,
0410 "И најпрви кавгу заметнуше,
0411 "Ишћераше црногорске Турке,
0412 "И витешки крвавише руке,
0413 "Најпрви се цару одметнуше,
0414 "Ту ми враже покажу кољено,
0415 "Ђе се од њих љуте гује легу;
0416 "Посјећи ћу и младо и старо,
0417 "Да од врага не остаје трага,
0418 "Уфатићу Милана сердара
0419 "И његова Ђура барјактара
0420 "И остале Цетињске главаре;
0421 "Отолен ћу војску окренути,
0422 "На Његуше племе излазити,
0423 "Ископаћу све племе Његушко
0424 "И уфатит’ Радоњић-војводу,
0425 "То је књазу перјаница златна,
0426 "Отпраља му посла по краљевах,
0427 "С краљевима знаде диванити
0428 "И књажеве после отпраљати,
0429 "Отолен се господа излеже,
0430 "Те окупља малу Гору Црну,
0431 "И с Турцима врло боја бију,
0432 "Да и тога врага истјерамо,
0433 "Да се више господе не рађа.
0434 "И слушајте, сви моји већили!
0435 "На Божић им мислим ударити,
0436 "Кад је доста ракије и вина,
0437 "Најлакше ћу тадер освојити,
0438 "Е ће бити пјани Црногорци;
0439 "Који не би тадер ударио,
0440 "Слушајте ме, цареви већили!
0441 "Кунем ви се свецем Мухамедом,
0442 "Мојом ћу ви сабљом сјећи главе;
0443 "А ко пушта робје црногорско,
0444 "Да утече у гору зелену,
0445 "Али мушка али женска глава,
0446 "Својом ће га откупити главом.
0447 "А кад бисмо све то освојили,
0448 "Справићемо Петровића књаза
0449 "И његова Пера и Ђорђију
0450 "И остале од земље главаре
0451 "Повезане пут Стамбола града,
0452 "А цар ће их дивно дочекати,
0453 "Нове ће им муке ударити
0454 "И на муке живот извадити.
0455 "Ми ћемо се с војском окренути,
0456 "Полазићу њемачке градове,
0457 "Доћи чемо на моју старину
0458 "У широку Лику на крајину."
0459 А то рече, на ноге скочио,
0460 На четворо војску дијелио,
0461 Сваком паши по дванест хиљада,
0462 И још даде Марку капетану,
0463 Њему даје дванаест хиљада,
0464 Четдесет себи оставио.
0465 Кад устаде и разведри војску,
0466 Турци по’ше на четири стране,
0467 Но да видиш пашу Омер-пашу!
0468 А не хоће рата објавити,
0469 Но лупешки иде Гори Црној,
0470 Из пр’јеваре хоће ударити,
0471 А за војску нико не знаваше,
0472 Виђе војску од планине вила
0473 Саврх Шаре, високе планине,
0474 Па дозива вилу посестриму
0475 Наврх Кома, високе планине,
0476 "Чујеш ли ме, мила посестримо!
0477 "Удари се у лагана крила,
0478 "Па полети на Ловћен планину,
0479 "Па дозови Петровића књаза,
0480 "Нек устане и нек дигне војску,
0481 "Зарати му Отмановић-царе,
0482 "Ево на њег’ војске сто хиљада,
0483 "Седам паша су седам градова
0484 "И цареви плаћени низами,
0485 "И сувише љути крајичници,
0486 "На Божић му мисле ударити,
0487 "На њихово рожаство Ристово,
0488 "Пред њима је турски Омер паша."
0489 А кад сачу од планине вила,
0490 Полећела на лагана крила,
0491 Докле дође на Ловћен планину,
0492 А кад вила трудна починула,
0493 Виче вила, што јој грло даје,
0494 А дозива на равно Цетиње
0495 По имену Петровића књаза:
0496 "Зло ти јутро, Петровићу књаже!
0497 "Ал’ не чујеш, ал’ ништа не знадеш,
0498 "Е те сила турска оклопила,
0499 "Од царева града столичкога?
0500 "Баш да имаш соколова крила,
0501 "Не би твоје пренијела месо,
0502 "Да утечеш испод сабље турске,
0503 "Како су те околили Турци,
0504 "Ного шаљи војску на све стране,
0505 "Е ти хоће брзо ударити."
0506 Одговара црногорски књаже:
0507 "Мучи, вило, грло те бољело!
0508 "Не бојим се цара ни везира,
0509 "Докле су ми моји Црногорци,
0510 "Док је здраво цара русијскога
0511 "И сусједа цара њемачкога,
0512 "То су моји главом пријатељи."
0513 Опет вила њему одговара:
0514 "Зли ти нади, Петровићу књаже,
0515 "Док ти цари врућу помоћ даду!
0516 "На Божић ти Турци ударише,
0517 "И тебе ће жива уватити:
0518 "Кад погинеш, већ те бити неће,
0519 "Но се ладај, како теби драго."
0520 А кад зачу Петровићу књаже,
0521 Он дозива Пера и Ђорђију
0522 И његове главне сенатуре,
0523 Све им јави, што му вила каже.
0524 А кад оно Срби разумјеше,
0525 Сви једанак на ноге усташе:
0526 "Сад што ћемо, драги господаре?"
0527 ТАдер књаже постави уредбу:
0528 "Стрика-Ђуро, моја десна руко!
0529 "Ти појаши твојега гаврана,
0530 "Собом узми седам осам слуга,
0531 "И још узми твојега синовца,
0532 "Хајде, стрико, Ријечком нахијом,
0533 "Узми војске полак од нахије:
0534 "Љуботињце, на гласу јунаке,
0535 "И Грађане, храбре витезове,
0536 "Узми собом Петра војеводу
0537 "И његова Ђура капетана,
0538 "Хајде с војском виру Зеленоме,
0539 "Па окупи Црмничку нахију,
0540 "Шњима хајде врху Суторману
0541 "У Лимљане и Каруче горње,
0542 "Е ће на њих Турци ударити,
0543 "Немој пуштит’ у Црмницу Турке,
0544 "Но се ладај, како ти Бог даде;
0545 "А ти, стриче, Петровићу Перо!
0546 "Узми собом Милана сердара
0547 "И његове храбре Цетињане,
0548 "Хајде шњима у Брда камена
0549 "На бијелу кулу Бошковића,
0550 "И окупи све Бјелопавлиће,
0551 "Да чекате царева низама."
0552 А дозива Андрију сердара:
0553 "Слушај добро, Андрија сердаре!
0554 "Хајде брже на Трешњево равно,
0555 "И окупи све Цуце крваве,
0556 "Шњима хајде на равно Грахово,
0557 "Баш мојему војводи Јакову,
0558 "Не пуштите у Грахово Турке."
0559 Па дозивље Мирка, брата свога,
0560 И сокола Церовић-Новицу:
0561 "Чуј ме добро, брате од матере!
0562 "И Новица, српска перјанице!
0563 "Појашите коње од мејдана,
0564 "И узмите двадесет момака
0565 "Све по пушци и крвавој руци,
0566 "Који може стићи и утећи
0567 "И на мејдан Турке дочекати,
0568 "Који знаду с војском управљати,
0569 "Да ви Турци не погубе главе,
0570 "Хајде шњима у крваву Жупу,
0571 "На потрг је Жупа од Турака,
0572 "Најприје ће на њу ударити,
0573 "Е је близу града Никшићкога,
0574 "Нема пуно по сахата пута,
0575 "Чувајте ми цркву светог Луку,
0576 "Да ми цркву не изгоре Турци;
0577 "Ја ћу моју војску окренути,
0578 "Сакупићу четири племена:
0579 "Већ Његуше и племе Ћеклиће
0580 "И Бјелице и Чево крваво,
0581 "Шњима идем у племе Пјешивце
0582 "На високу гору Планиницу,
0583 "Да ми на њу не прегазе Турци."
0584 Па дозива Вукетића Сава
0585 И сокола Пејовић-Стефана:
0586 "Чујте мене, оба сенатура!
0587 "Хајте брже Ријечком нахијом,
0588 "Чувајте ми на Додоше кулу,
0589 "Да ми на њу не ударе Турци."
0590 Пак дозива војводу Ивана:
0591 "О Иване, од Љешана главо!
0592 "Хајде брже у твоју нахију."
0593 И даде му свога јаутанта,
0594 Јаутанта Личанина Вука:
0595 "Окупите нахију Љешанску,
0596 "Хајте шњима на Кокоте горње,
0597 "Нахију ми од Турака брани."
0598 Када књаже постави уредбу,
0599 И оваку заповијед рече:
0600 "Слушајте ме, српски си главари!
0601 "Ви немојте брзо похитати,
0602 "Сад ми неће Турци ударити,
0603 "Ни по зимом(!) Турци боја бити
0604 "По студену леду и снијегу
0605 "Пре нег’ дође весели Ђурђев-дан"
0606 (Ту се књаже љуто преварио),
0607 "Тадер ће ми Турци ударити.
0608 "Ема добре поставите страже,
0609 "Да ни квара не учине Турци,
0610 "А цар неће ударит’ кријући
0611 "Као лупеж из горе зелене,
0612 "Но прије ће рата објавити,
0613 "Ма хоће ми Жупу опалити;
0614 "Но устани Новица и Мирко,
0615 "Појашите коње од мејдана,
0616 "Бирај момке, које ти је драго."
0617 Они зову сивога сокола,
0618 Од Цетиња Мартиновић-Сава:
0619 "А устани на ноге лагане,
0620 "А ти знадеш с Турком боја бити,
0621 "За јунаштво момке изабрати,
0622 "Ти избери, кога тебе драго,
0623 "Хајде шњима у питому Жупу."
0624 Узе Саво пет Мартиновића
0625 Шњима иде у питому Жупу,
0626 Мирко узе десетак Његуша,
0627 Од Ћеклића три рабра витеза,
0628 Оба брата два Мартиновића,
0629 И сокола Гвозденовић-Мића,
0630 Од Цетиња два Ђурашковића,
0631 Перјаника Петра Пејовића,
0632 И узима Петра братучеда,
0633 Па одоше у питому Жупу.
0634 А кад до’ше у Никшићкој Жупи
0635 Код бијеле цркве светог Луке,
0636 То је било на бадњем вечеру,
0637 Баш кад Срби налажу бадњаке;
0638 Но ево ти великога врага!
0639 Једанак се војске састануше:
0640 Тирски паша у Никшиће доша,
0641 На Никшићко поље починуо.
0642 Препаде се Петровићу Мирко,
0643 Препаде се, ема чуда није,
0644 Кад је турску војску прегледао,
0645 Намах пише лист књиге бијеле,
0646 Шиље књигу у равне Пјешивце,
0647 А на руке Пеку капетану:
0648 "Чуј ме Пеко, драги капетане!
0649 "Скупи мене триста Пјешиваца,
0650 "Хајде шњима ноћу без мјесеца
0651 "У крваву Жупу на крајину,
0652 "Сјутра ће нам ударити Турци."
0653 Другу шиље у Бјелопавлиће,
0654 А на руке Петру капетану:
0655 "Чуј ме добро, Петре капетане!
0656 "Скупи мене триста Павковића,
0657 "Павковића и Вражогрмаца,
0658 "Хајде брже ноћу без мјесеца,
0659 "Да осванеш у крваву Жупу,
0660 "Сјутра ће ми Турци ударити."
0661 Трећу књигу бјеше направио,
0662 А шиље је у богата Ровца,
0663 А на руке оба перјаника,
0664 Глигорија и Вучинић-Павла:
0665 "На ноге те, моји соколови!
0666 "Подигните стотину Ровчанах,
0667 "Сјутра да сте у питому Жупу,
0668 "Е ми хоће Турци ударити
0669 "И у њој ме жива уфатити."
0670 Тек је књиге Мирко отправио,
0671 Па сакупи од Жупе главаре,
0672 И таку им заповијед даде:
0673 "Диж’те старце и ђецу нејаку,
0674 "Јошт и ваше вјерене љубовце,
0675 "Покупите стадо свеколико,
0676 "Бјеж’те, браћо, ноћас у планину,
0677 "У планину у гору зелену,
0678 "Да ми робје не заробе Турци;
0679 "А ја ћу се овђен затворити
0680 "Су ’ве моје двадесет момаках,
0681 "Па што Бог да и срећа јуначка!"
0682 Жупјани га хитро послушаше,
0683 И жалосно куће оставише,
0684 Побјегоше ноћу без мјесеца.
0685 О жалости да је виђет’ коме!
0686 Стоји цика оне ђеце луде,
0687 Сузе рони и старо и младо,
0688 Утекоше у гору зелену
0689 И њихово стадо свеколико,
0690 А остаде у затвору Мирко.
0691 Каде први п’јевци запјеваше
0692 На велико рожаство Ристово,
0693 Устаде се Петровићу Мирко,
0694 Па дозива Церовић-Новицу:
0695 "О Новица, српска перјаницо!
0696 "А устани на ноге лагане,
0697 "Па погледај око манастира,
0698 "Јесу ли не оклопили Турци."
0699 Скочи Ново на ноге лагане,
0700 Помоли се на прозор од куле,
0701 И погледа око манастира,
0702 Али турске војске ниђе нема.
0703 Таде скочи Петровићу Мирко,
0704 Дозиваше стара калуђера:
0705 "Димитрије, драги свештениче!
0706 "Подигни ми двадесет момаках,
0707 "Па отвори пребијелу цркву,
0708 "Да ослужиш Божју летурђију."
0709 Калуђер га брзо послушао,
0710 Отворио пребијелу цркву,
0711 Па се диже Новица и Мирко,
0712 А за њима двадесет момаках,
0713 Уљегоше у бијелу цркву,
0714 Ослужише Божју летурђију,
0715 Па то рече Петровићу Мирко:
0716 "Димитрије, драги калуђере!
0717 "Причести ми двадесет момаках,
0718 "Па причести Новицу и Мирка,
0719 "Да мрцино овђе не гинемо,
0720 "Е се хоће јутрос умирати."
0721 Калуђер га одмах послушао.
0722 Изидоше из бијеле цркве,
0723 Припасаше свијетло оружје,
0724 По авлији метеризе граде.
0725 Докле сунце од истока сину,
0726 Кад ево ти Пека капетана
0727 Су његово триста Пјешиваца;
0728 Мало стаде, друга помошћ дође,
0729 Ево дође Петар капетане
0730 Су његово триста Павковића;
0731 Мало стаде, трећа помоћ дође,
0732 Ево иду оба перјаника,
0733 Глигорија и Вучинић Павле,
0734 Собом воде стотину момаках;
0735 Сви дођоше у питому Жупу;
0736 Добро им се Мирко ограшио,
0737 Ал’ јоште им Турци не уд’рише.
0738 Ту два дана војска починула,
0739 Трећи данак дигоше се Турци,
0740 Харап паша, цареви већиле,
0741 Су његово дванаест хиљада
0742 И остале љуте крајичнике,
0743 Војску крену на село Брсанско,
0744 Но их српска стража угледала,
0745 Па глас даде Новици и Мирку,
0746 Е на Брсно ударише Турци.
0747 Тадер скочи Новица и Мирко,
0748 И дигоше до седам барјака,
0749 А за њима до седам стотинах,
0750 И дођоше три стотин’ Жупљанах,
0751 Оставише робје у планину,
0752 А пођоше на бој на крајину,
0753 Хиљаду се сакупи војниках,
0754 И пред војском оба капетана,
0755 И шњима су оба перјаника,
0756 Сам остаде Новица и Мирко,
0757 И њихово двадесет момака.
0758 Каде војска на Вртаче дође,
0759 Ту се војска царска удесила,
0760 И с мјеста се кавга заметнула.
0761 Убише се огњем жђестокијем,
0762 Погоне се војске по мегдану,
0763 Сила царска, мало Црногорца,
0764 Не даду се Срби потиснути,
0765 Но на себе дочекују Турке,
0766 Нож сијева, крв се пролијева,
0767 Стоји јека рањених јунаках,
0768 Па се бију боја шест сахатах,
0769 Док их мркла нојца раздвојила.
0770 Ту је много војске погинуло.
0771 А да видиш сиве соколове,
0772 Соколове младе Црногорце,
0773 Деведесет глава посјекоше,
0774 И узеше три царска барјака,
0775 Пет стотина мртвијех Тураках,
0776 Што их други Турци уграбише,
0777 Да им Срби не сијеку главе,
0778 Повукоше паше у тамборје,
0779 А толико бјеше рањенога.
0780 Каде војска манастиру дође,
0781 Сваки биљег носи од Турчина,
0782 Неко копје, неко турску главу,
0783 Неко барјак, неко сабљу бритку,
0784 Неко води коња седленика,
0785 Сваки има биљег од Турчина.
0786 И у томе боју погибоше
0787 Већ од војске Петровића Мирка
0788 Двадест и три мртва и рањена.
0789 Весели се Мирко и Новица
0790 И његова сва војска остала.
0791 Тако Мирку вељаху војници:
0792 "Већ ти Турци никад доћи неће,
0793 "Како смо их данас даровали."
0794 Но је добра ријеч испанула,
0795 Добра ријеч добра Црногорца,
0796 Од Цетиња Мартиновић-Сава:
0797 "Што зборите, браћо Црногорци!
0798 "Да ни Турци нигда доћи неће,
0799 "Нијес’ ово Босанске балије,
0800 "Нит’ су ово љути крајичници
0801 "Од крајине од Херцеговине,
0802 "Да бој бију, па да дома иду,
0803 "Но су ово плаћени солдати
0804 "Од царева града столичнога;
0805 "А слушај ме, Мирко и Новица,
0806 "Јоште наша сва војска остала!
0807 "Ја ви моју потписујем главу,
0808 "Да ми моју главу сијечете,
0809 "Ако сјутра не изиђу Турци,
0810 "А и нама овђе не ударе,
0811 "Манастир ће Турци околити,
0812 "За зидове руком дофатити."
0813 На тому се збору раздвојише.
0814 Препаде се Мирко и Новица
0815 Од бесједе Мартиновић-Сава,
0816 Е је вро и паметна глава,
0817 Јере знаде кавгу заметати
0818 И на мејдан Турке дочекиват’,
0819 Дозиваху Мартиновић-Сава,
0820 Овако му Мирко бесједио:
0821 "Ходи Саво, мој рабри витеже!
0822 "Добро си ми памет ућерао,
0823 "Врло сам се за то уплашио,
0824 "Е се твоја може догодити,
0825 "И доиста хоћеш погодити;
0826 "Уздаш ли се у срце јуначко,
0827 "Да ти пођеш ноћу без мјесеца
0828 "На широке Баре под Риђана,
0829 "Да прегледаш сву војску цареву,
0830 "Можемо ли војску дочекати,
0831 "Али ћемо цркву оставити;
0832 "И даћу ти два момка сокола,
0833 "Већ Врбицу од Његуша Ива,
0834 "Баш Ивана братучеда мога,
0835 "И од Жупе Стјепановић-Тура,
0836 "Који кланце и богазе знаде."
0837 Послуша га Мартиновић Саво,
0838 И узима два момка сокола,
0839 И у руке лати џевердана
0840 И у појас нож и пушке мале,
0841 Полећеше низ питому Жупу,
0842 Брзо иду пјешке на опанке,
0843 Докле до’ше граду Никшићкоме,
0844 Око града уходише војску,
0845 Колико је мркле ноћи било;
0846 Докле сину зора од истока,
0847 Пуче на град зелена лубарда,
0848 Ударише бумбе и свирале,
0849 Кренуше се три турска већила
0850 И за њима четрдест хиљада,
0851 И на двоје војску раздвојише:
0852 Харап паша на село Бршњане,
0853 Смаилпаша и шњим Реиспаша,
0854 И за њима сва војска остала
0855 Окренуше на питому Жупу.
0856 Кад виђеше три српска витеза,
0857 Полећеше зеленом планином
0858 Докле до’ше Новици и Мирку,
0859 Па их Мирко тадер питоваше:
0860 "Кажите ми, моји соколови!
0861 "Јесте л’ царску војски прегледали?
0862 "Можемо ли с царем боја бити
0863 "Из затвора из бијеле цркве?"
0864 Одговара Мартиновић Саво:
0865 "Господине Петровићу Мирко!
0866 "Ми смо турску војску прегледали,
0867 "Има сила војске у Трака,
0868 "Ево војске а ево мегдана,
0869 "Да се данас главах нас’јечемо
0870 "Ка и први Срби на Лозницу,
0871 "Што су на њу Турке дочекали;
0872 "Ко ми данас не пос’јече главу,
0873 "Даћемо му женску опрегљачу,
0874 "Већ ми нигфда пушке носит’ неће."
0875 Па одведе Мирка и Новицу,
0876 Не хће Саво војску поплашити,
0877 Већ на тајно њима говораше:
0878 "Слушај мене, драги господине!
0879 "Има војске четрдест хиљадах,
0880 "Собом вуку шездесет топовах,
0881 "Ми одиста хоћемо гинути,
0882 "Ема ћемо спомен учинити
0883 "И још славно име оставити;
0884 "Него немој казат’ војницима,
0885 "Да се наша не усплаши војска,
0886 "Да се више главах накидамо;
0887 "Затворимо врата од авлије,
0888 "Бијмо Турке, невјерне хајдуке,
0889 "Бијмо Турке, који више може,
0890 "Бога мол’мо, да ни припоможе."
0891 А у ријеч у коју бијаху,
0892 У то њима Турци ударише,
0893 Пред њима је градска буљумбаша,
0894 Буљумбаша Веризовић Ало,
0895 Пак дозива Миркова рођака:
0896 "Јес’ у цркву, Петровића Крцо,
0897 "Који си ми Жупу посвојио
0898 "И узео моју старевину?
0899 "Чекај ми се, добро ми се надај."
0900 Одговара Петровића крцо,
0901 Момче младо, ма срца јуначка:
0902 "Чуј ме добро, Веризовић-Ало!
0903 "Ево Крца и ево Жупјана
0904 "И Брђана и Црногораца,
0905 "Ево војске, а ево мегдана,
0906 "Да се данас овђе обидемо,
0907 "Курва био, ко те преварио!
0908 "Ко побјеже, биће јунак гори,
0909 "Ађајлија, курвино копиле!
0910 "Да ми нашу војску не кољемо,
0911 "Но ако ти була није курва,
0912 "Изиди ми на мегдан јуначки,
0913 "Да на сабље Жупу дијелимо,
0914 "Ко добије, честита му била!
0915 "Они други да жалости нема:
0916 "Ал’ ти драго пјешке на опанке,
0917 "Ал’ на твоме вилену лабуду,
0918 "Ја на мога вранца косматога,
0919 "Сада бирај што је тебе драго."
0920 Не шће Турчин на мегдан изаћи,
0921 Но напријед војску сокољаше,
0922 И никаква пушка не пуцаше.
0923 Но да видиш Церовић-Новицу!
0924 Он ми Мирка Богом братимјаше
0925 И свакога редом Црногорца:
0926 "Немој који пушку избацити,
0927 "Докле моја не пукне шишана
0928 "На Турчина Осман-пашу млада."
0929 Па га Ново гађаше шишаном;
0930 Пуче пушка, не пуче залуду,
0931 Не погоди Осман-пашу млада,
0932 Но његова Дура барјактара,
0933 Турчин паде, барјак му остаде.
0934 Тадер друге пушке запуцаше,
0935 Седам стотин’ Миркова војника,
0936 Све пукоше из једнога гласа,
0937 Мало која почину на суво.
0938 Шта за фајду, драги побратиме!
0939 Мало Срба, а млого Турака:
0940 Бијелу им цркву околише,
0941 За цркву се рукам’ дохватише;
0942 Витешки се бране Црногорци,
0943 Бране цркву, а бране авлију,
0944 Ваљају се турачке балије,
0945 Стоји јека мртва и рањена,
0946 Пролијећу коњи без јунаках
0947 А јунаци без вранијех коњах.
0948 Но да видиш витеза јунака,
0949 Петровића од старине Мирка!
0950 Закрочио помамна ђогата,
0951 Па ђогата по авлији туче,
0952 А нагони своје на јунаштво,
0953 У руке му бјеше оштра ђорда,
0954 А кликује редом Црногорце:
0955 "А сад, браћо, ако Бога знате!
0956 "Не пуштимо пребијелу цркву,
0957 "Да ни цркву не изгору Турци,
0958 "Доћи ће ни помоћ од Брђана,
0959 "Од Брђана и двије Мораче."
0960 Бој бијаху од јутра до мрака,
0961 А на цркву јуришају Турци,
0962 Привукоше цареве лубарде,
0963 Па их бију су четири стране,
0964 Разурише цркву и олтаре,
0965 Стоји јека рањена јунака,
0966 Тама пала око манастира
0967 Од брзога праха и олова,
0968 Већ брат брата познат’ не могаше,
0969 А некали Турчин каурина,
0970 Па се мркле ноћце дохватише,
0971 Јоште б’јелу цркву не пуштише;
0972 Колико је на јадноћи било,
0973 На њу сву ноћ јуришују Турци,
0974 Још је јадни Срби не пуштају.
0975 Што за фајду, драги побратиме!
0976 О жалости, да је виђет’ коме!
0977 Нестаде им праха и олова,
0978 Дође ура, да им се предаду,
0979 Ма се Срби нигда предат’ неће,
0980 Докле вјечни спомен не оставе.
0981 Тако рече Петровићу Мирко:
0982 "О за Бога, моји витезови!
0983 "Отворимо од цркве авлију,
0984 "Уфатимо витешко оружје,
0985 "Ударимо на турске плотуне,
0986 "Прос’јецимо крило од Турака,
0987 "Да ако би когођ скапулао,
0988 "Да утече у гору зелену,
0989 "Да не ође не сијеку Турци."
0990 Но не даду два добра јунака,
0991 Баш Новица, српска перјаница,
0992 И с Цетиња Мартиновић Сава:
0993 "Не за Бога, Мирко господаре!
0994 "Но кад сване и огране сунце,
0995 "Отворимо врата од авлије,
0996 "Нек уљезу у авлију Турци,
0997 "Потргнимо ножа из појаса,
0998 "Да се шњима мушки покољемо
0999 "И јуначки мегдан дијелимо,
1000 "А и вјечни спомен учинимо,
1001 "Ако ћемо овђен погинути,
1002 "Ема ћемо име прославити,
1003 "А ми никад умријет’ нећемо,
1004 "Док је српског трага и кољена."
1005 Ма не хоће Петровићу Мирко:
1006 "Не за Бога, моји витезови!
1007 "Кад погинеш, већ те бити неће,
1008 "Ни ћеш други мегдан задобити."
1009 Сви на томе збору пристадоше,
1010 Од авлије отворише врата,
1011 И рањене собом прифатише,
1012 У авлију мртви остадоше,
1013 Остадоше тридесет момаках,
1014 Ема су их добро осветили
1015 У Тураках за двије хиљаде,
1016 А сувише рањена јунака,
1017 Пребијају двадест за једнога,
1018 Право није, ма лијека није.
1019 Па да видиш Петровића Мирка!
1020 Он закрочи помамна мркаља,
1021 Поред њега два своји рођака,
1022 Два рођака до два Петровића:
1023 Једно Петар, а једно Крцуне,
1024 Под њима су коњи како виле;
1025 Па Новица узјаха на вранца,
1026 Поред њега Мартиновић Саво,
1027 И у руку лати џевердара,
1028 Петровићи сабље повадише,
1029 И још соко Церовић Новица,
1030 Поред њих су оба капетана,
1031 И још соко Вучинића Павле,
1032 И шњима је лудани сердаре,
1033 Луди сердар Ђурашковић Саво,
1034 Те му пара ни до цара нема,
1035 И перјаник Петар Пејовићу
1036 И два брата два Матановића,
1037 А за њима сва војска остала,
1038 Па најпрви на Турке уд’рише,
1039 Неко сабљом, неко џеверданом,
1040 Прије зоре и бијела дана,
1041 Па ми турску војску просјекоше,
1042 Свој си војсци крило отворише,
1043 И ту многи Турци погибоше,
1044 Погибоше три српска витеза:
1045 Од Његуша Перо барјактаре,
1046 И унуче Војводића Ђока,
1047 Младо ђаче од петнаест љета,
1048 И погибе Ђуро из Пожара;
1049 И многи се ранам’ обранише,
1050 И рани се Пеко капетане,
1051 Ма бој бије, ка да рањен није.
1052 Макоше се Срби уз планину,
1053 Разурену оставише цркву,
1054 И тадер је Турци запалише.
1055 Отолен се Мирко подигнуо,
1056 Докле дође у Острог планину
1057 Код бијеле цркве манастира,
1058 Код старога светог Василије,
1059 И ту нађе Никодима старца,
1060 Још старога протопоп-Јована,
1061 Ту је њему војска починула,
1062 Ма се војска познат’ не могаше
1063 Од црнога праха и олова
1064 И од турске крви пасијанске.
1065 Тадер Мирко војску растурио,
1066 Нека иде сваки дому своме,
1067 А остави двадесет момаках,
1068 Шта ј’ довео са поља Цетиња.
1069 Ту је Мирко трудан починуо
1070 И његово двадесет момаках,
1071 Али Турци починут’ не даду,
1072 Но дигоше с’ сва три паше млади
1073 И њихова сва војска остала,
1074 Из пр’јеваре сјутрадан уд’рише,
1075 Планиницу пута проломише,
1076 И Стубицу село опалише,
1077 И Стубицу и село Повију,
1078 Баш уд’рише Турци изненада.
1079 А кад виђе Петровића Мирко,
1080 Он немаше војске николико
1081 До његове двадест тридест друга,
1082 Па написа лист књиге бијеле,
1083 Па дозива свога перјаника,
1084 Перјаника Петра Пејовића,
1085 И даде му танку бурунтију,
1086 И даде му добра два јунака,
1087 Од Цетиња два Мартиновића,
1088 Мартиновић-Ника и Ивана:
1089 "Хајте брже на поље Цетиње!
1090 "У нашега свијетлога књаза,
1091 "Нек устаје, ако Бога знаде,
1092 "Еле грдно преварише Турци,
1093 "Планиницу пута проломише,
1094 "У Повију око учинише,
1095 "Нек устаје и нек купи војску,
1096 "Е ће мене ођен ударити,
1097 "У Острог ме жива ухватити."
1098 Полећеше три момка охола,
1099 Сјутраданак на Цетиње до’ше,
1100 Дају књазу књигу на кољено.
1101 А кад виђе црногорски књаже,
1102 Баш кад виђе шта се урадило,
1103 Теке они од њег’ одступише,
1104 Жалосни га гласи допадоше
1105 Од Грахова поља широкога,
1106 Од Јакова, војводе његова,
1107 Е уд’рише из пр’јеваре Турци,
1108 И Грахово село опалише,
1109 А Јаков се иза куле брани
1110 Су његово четрдест момаках,
1111 Оно се је друго разбјежало
1112 И утекло у земљу Њемачку,
1113 По горама и по планинама,
1114 Не знадоше један за другога,
1115 Дервиш паша сједе на Грахово;
1116 Па га трећи гласи постигоше
1117 Од питоме Црмничке нахије,
1118 Да су дошли у Црмницу Турци,
1119 И Лимљане село опалили,
1120 И Каруче око учинили;
1121 Четврти га гласи допадоше:
1122 Омер паша, родом Личанине,
1123 А издајник отачаства свога,
1124 Кој’ је својом вјером превратио,
1125 На Брда је с војском ударио,
1126 Мартиниће село изгорио,
1127 Већ до цркве светога Стефана;
1128 Од свакуда преварише Турци.
1129 Скочи књаже, ка да се помами,
1130 Па дозива Пера и Ђорђију
1131 И његове миле сенатуре:
1132 "Јала браћо, ако Бога знате!
1133 "Не чекаше до прољећа Турци,
1134 "Но по зимом(!) Турци ударише,
1135 "И грдно не, браћо, преварише,
1136 "Ја сам кривац себе и народу,
1137 "Који сам ве пређе уставио,
1138 "Да не иде сваки на границу,
1139 "Но сад, браћо, ако Бога знате!
1140 "Хајте, стрико Ђуро, у Црмницу,
1141 "Собом узми брата најмлађега,
1142 "Најмлађега, Петровића Вука,
1143 "А и Крста твојега синовца,
1144 "Ја се уздам у Бога једнога,
1145 "Тек те виде у Црмницу Турци,
1146 "На мах ће се Турци уплашити,
1147 "Е си шњима приђе боја био,
1148 "Кад си приђе у Русију био;
1149 "Узми војске што сам наредио:
1150 "Половину Ријечке нахије,
1151 "Собом узми Петра војеводу,
1152 "Већ мојега Богом побратима
1153 "И његова Ђура капетана;
1154 "Чини, стрико, што је тебе драго."
1155 Па другога стрица дозиваше:
1156 "Стрико Перо, ако Бога знадеш!
1157 "Ти устани на ноге лагане,
1158 "Собом узми Милана сердара
1159 "И сокола Ђура барјактара
1160 "И осталу браћу Цетињане,
1161 "Хајде шњима у Острог планину,
1162 "Да би нашу браћу избавио."
1163 Пак дозива до два сенатура
1164 (Једно бјеше Петровић-Стефане,
1165 Друго соко од Стругарах Саво):
1166 "Сенатури Ријечке нахије!
1167 "Хајте брже кули на Додоше,
1168 "Да ми Турци не уграбе кулу,
1169 "И крајини не саломе крило,
1170 "И узмите браћу Цеклињане,
1171 "Наћи ћете Мрђа капетана
1172 "И његову браћу Додошане,
1173 "Не пуштите пребијелу кулу,
1174 "Не пуштите прије своје главе,
1175 "Ту је моја превелика снага."
1176 Па дозива Љешанска војводу:
1177 "О Иване, млади сенатуре!
1178 "Скоро сам ти љебац поклонио,
1179 "Нијесам ти срећу окушао,
1180 "Хајде брже и покупи војску,
1181 "Поведи је на село Кокоте
1182 "И на Крусе село на крајини,
1183 "Ђе је Мамуд паша погинуо;
1184 "Границу ми чувај од Турака,
1185 "Доиста ће на теб’ ударити,
1186 "Немој пуштит’ прије своје главе."
1187 И даде му свога јаутанта,
1188 Јаутанта, Личанина Вука.
1189 Пак дозива Андрију сердара:
1190 "О Андрија, драги сенатуре!
1191 "Хајде брже у Цуце малане,
1192 "Купи војску, хајде на Грахово,
1193 "Избави ми војводу Јакова,
1194 "Да г’ у кулу не изгору Турци."
1195 Кад је књаже дивно разредио,
1196 И растури војску на све стране,
1197 Он припаса сабљу од појаса,
1198 А појаха коња од мејдана,
1199 Па сакупи три добра племена:
1200 Све Његуше и племе Ћеклиће
1201 И Бјелице и Чево крваво,
1202 Шњима књаже у Пјешивце дође,
1203 Па написа књигу шаровиту,
1204 Нађе момче од Мартиновића,
1205 По имену Мартиновић-Фила:
1206 "Хајде брже у Острог планину,
1207 "Ту ћеш наћи Мирка и Новицу
1208 "И твојега мила брата Саву
1209 "И њихову дружину осталу,
1210 "Нека бране свеца Василију,
1211 "Да не пуште прије своје главе."
1212 Филип дође у Острог планину,
1213 И донесе књигу шаровиту,
1214 У томе су Турци ударили,
1215 И Пожаре село сподобили,
1216 Сподобили, те га опалили,
1217 А кад виђе Петровића Мирко,
1218 Тад’ је Мирко ријеч бесједио:
1219 "Сад што ћемо, браћо Црногорци?"
1220 Вели соко Мартиновић Сава,
1221 Заклиња се Богом истинијем
1222 И правијем светим Василијем,
1223 Да ће своју главу изгубити,
1224 Али свеца оставити неће,
1225 Но код њега хоће умријети,
1226 Наком себе спомен оставити,
1227 Запалиће и себе и свеца,
1228 Да га турске чизме не погазе.
1229 Рече соко Церовић Новица:
1230 "Бре аферим, мој српски витеже!
1231 "Ја сам знао што ћеш бесједити,
1232 "Оба ћемо заједно мријети."
1233 Рече соко Петровићу Мирко:
1234 "Благо мене, два српска витеза!
1235 "Затвор’мо се, спомен учинимо
1236 "Ради вјере и закона свога
1237 "И рад’ старца светог Василија,
1238 "Боље ни је поштено гинути
1239 "Но без крви њега оставити."
1240 Свиколици на то пристадоше,
1241 И манастир доњи оставише,
1242 И узеше протопоп-Јована,
1243 Бјеше им се старац разболио,
1244 Да га жива не пос’јеку Турци,
1245 Пон’јеше га у манастир горњи
1246 Већ код старца светог Василије.
1247 У томе се Срби затворише.
1248 Тадер Турци близо долазише,
1249 И манастир доњи сподобише,
1250 Скупише се сва три паше млада
1251 И њихова армада остала,
1252 На ливаде Турци почиваше,
1253 На ливаде око манастира,
1254 Ту распеше зелено чадорје,
1255 Гледају их Срби из затвора,
1256 Није шала, драги побратиме!
1257 Има војске четрдест хиљада,
1258 А у затвор двадесет момака,
1259 Баш двадесет и више четири,
1260 Мука их је очима виђети,
1261 А некали шњима боја бити.
1262 Пак се тадер војска окренула,
1263 Сви гледају на манастир горњи,
1264 У њем’ ћуте јадни Црногорци,
1265 За њих ништа не жнаваху Турци,
1266 Вели тако Мартиновић Сава:
1267 "Господине Петровићу Мирко!
1268 "Ладајмо се, да више дурамо,
1269 "А видимо да мријет’ хоћемо:
1270 "Изидимо горе на пећину,
1271 "На пећину, на воду студену,
1272 "Више нашег светог Василије,
1273 "Ђе је мала црква ограђена,
1274 "Изнесимо студено камење,
1275 "Кад ни Турци дођу у авлију,
1276 "Да камењем потучемо Турке,
1277 "Е немамо топа ни кумбаре
1278 "Н’ако наше пушке шаровите
1279 "И пламене ноже у појасу."
1280 Рече соко Петровићу Мирко:
1281 "Слуго моја, Мартиновић-Саво!
1282 "Ради Саво, што је тебе драго."
1283 Изнесоше велико камење
1284 На пећину, на воду студену,
1285 Па се тадер дивно дијељаху,
1286 Дивно Мирко разређива друштво:
1287 "О Новица, мој српски витеже!
1288 "Хајде, Ново, горе на пећину,
1289 "Собом узми Мартиновић-Сава
1290 "И сокола Мартиновић-Пера,
1291 "С Орље луке Мину Марковића
1292 "И јунака Гвозденовић-Мића
1293 "И Филипа брата Савовога
1294 "А и Муја, момче од Пожара,
1295 "Е лијепо џевердаром гађа:
1296 "Чува’те ми врата од авлије,
1297 "И чувајте бедем испод цркве,
1298 "Е ће Турци лагум поткопати
1299 "И лагумат’ цркву манастира."
1300 Мирко узе све друштво остало:
1301 Два рођака до два Петровића
1302 И сокола Матановић-Ђура
1303 И Поповић-Сава перјаника,
1304 И од Жупе Николића Шога,
1305 И још сина Војводића Ђока
1306 И сокола Пека капетана,
1307 Два Врбице, два своја рођака,
1308 Једно Машо, а друго Иване,
1309 Јунаци су вазда од старине;
1310 Собом узе лудана сердара,
1311 Дите лудо Ђурашковић-Сава
1312 И јунака Шћепана Локача
1313 И витеза Кулиновић-Пера,
1314 Љуту змију Божовић-Лазара,
1315 Из Повије протопоп-Лазара,
1316 А и Ђока, сина поповога,
1317 Из Пожара Петровића Кара,
1318 И остале манастирске ђаке.
1319 Кад су дивно друштво уредили,
1320 Међу њима старац Никодиме,
1321 Акримандрит од Острошке цркве,
1322 Тадер Мирко заповијед даде:
1323 "Моја браћо, рабри Црногорци!
1324 "Сад ће на нас ударити Турци,
1325 "Но ћутите, у затвору вуци,
1326 "Док се за зид не привате Турци."
1327 Што рекоше, тако учинише,
1328 И његову запов’јед примише,
1329 А тадер се војска окренула,
1330 Да изгоре светог Василију,
1331 Пред њима је Веризовић Але,
1332 Он је приђе свецу цолазио,
1333 Па дозива старца Никодима:
1334 "Никодиме, српски свештениче!
1335 "Јеси л’ горе код бијеле цркве?
1336 "Предај ми се на вјеру јуначку,
1337 "Да не горим српску богомољу."
1338 Никодим се чути не чујаше.
1339 Докле Турци до вратах дођоше,
1340 За цркву се рукам’ дохватише,
1341 Једнак пуче двадесет пушаках,
1342 А вриснуше двадесет јунаках,
1343 Већ двадесет и више четири,
1344 Паде мртвих двадесет Тураках,
1345 Неки веле: "Леле њему, мајко!"
1346 Неки вели: "Одвуци ме, друже,
1347 "Да ми Срби не пос’јеку главу."
1348 Жестока се затурила кавга,
1349 Стријељаху витези јунаци
1350 Око свога манастира Турке.
1351 Боже мили, чуда великога!
1352 Што учини Петровића Мирко
1353 Су његово двадесет момаках!
1354 Туку Турке, невјерне хајдуке,
1355 Кличу Турци Муја и Алију,
1356 Црногорци светог Василију,
1357 Бољи бјеше старац Василије
1358 Него турски Мујо и Алија.
1359 Боја бише за неђељу дана
1360 И неђељу ноћи без престанка,
1361 Све на цркву уришују Турци,
1362 Дочекују рабри Црногорци,
1363 Витешки се бране из пушаках.
1364 Кад је седми данак долазио,
1365 Но дозива Петровића Мирко:
1366 "О Новица, српска перјаницо!
1367 "Што је твоја премукла шишана?
1368 "Јеси ли ми, Ново, у животу,
1369 "А су твоје седам витезова,
1370 "Те ми браниш од авлије врата?"
1371 Новица се њему одзиваше:
1372 "Здраво сам ти, мили господаре!
1373 "Мало су ми пушке распаднуте,
1374 "Све бијући из затвора Турке,
1375 "Здраво ми је на рамена глава,
1376 "А и моја везена шишана,
1377 "А и моја дружина остала;
1378 "Да л’ не чујеш, мили господаре!
1379 "Већ витеза Мартиновић-Сава
1380 "И његова бистра џевердара,
1381 "Како Саво пјева иза гласа,
1382 "А све годи пушком џеверданом,
1383 "Често пали, још чешће крвави,
1384 "Припијева свијетлога књаза
1385 "И рођака Милана сердара
1386 "И његова Ђура барјактара
1387 "И осталу браћу Цетињане,
1388 "Пјева Саво иза свега гласа,
1389 "Весели ми дружину осталу:
1390 "Јала тужни и жалосни Турци!
1391 "Што ли ћете, кад вам уд’ре вуци,
1392 "Бацићете ћурке и саруке
1393 "И витезе коње седленике,
1394 "Све у здравје свијетлога књаза,
1395 "Кад ни пошље браћу Цетињане
1396 "И витеза Милана сердара,
1397 "Доста ће се глава накидати."
1398 Турци чине уриш без престанка:
1399 Принијеше убојне топове,
1400 Топовима манастира гађу,
1401 И много су квара учинили,
1402 На уриш га узет’ не могоше.
1403 Но да видиш Мартиновић-Сава!
1404 Он управи свога џевердара
1405 На топове цара честитога,
1406 Џевердаром ватру прифатио,
1407 Стара му га срећа нанијела,
1408 Џевердаром не пуче залуду,
1409 Но погоди од топова главу,
1410 Већ јуз-башу, царева већила,
1411 Кој’ с царевим топом управљаше,
1412 Топови му пусти остадоше,
1413 Па топчије топове вратише,
1414 И већ цркву топом не гађаше,
1415 Но на уриш Турци пријенуше.
1416 Не даду се, браћо, Црногорци,
1417 Око цркве поваљаше Турке,
1418 Вуку Турци мртве и рањене,
1419 Па пођоше доњем манастиру.
1420 Сви три паше телар учинише,
1421 И свој војсци заповијед даше:
1422 "Када мркне и почине сунце,
1423 "Тадер ћемо с војском ударити,
1424 "Уфатити све три Петровића,
1425 "Кој’ изгуби силна Смаил-агу
1426 "На Млетичак у племе Дробњаке
1427 "И његових седамнаест ага,
1428 "Зацрнио сву Херцеговину."
1429 И овако паше бесједише:
1430 "Ако ноћас цркву не примите,
1431 "Наше ће ви сабље сјећи главе
1432 "Већ ви к нама повратишта нема."
1433 Па кад мрче и почину сунце,
1434 Осми вечер ударише Турци,
1435 Него Мирку Бог на помоћ био:
1436 Е им добру стражу поставио,
1437 Е Новица стоји на авлију,
1438 Поред њега Петровићу Крцо,
1439 Те чувају од авлије врата;
1440 А момцима заповијед даше,
1441 Да сахране своју браћу драгу,
1442 А који су у затвор гинули,
1443 Да сахране протопоп-Јована,
1444 Ере се је старац преставио,
1445 Па спуштише мртве на конопе,
1446 Да у земљу мртве закопају,
1447 И спуштише четири јунака:
1448 С Орње луке Мину Бошковића
1449 И витеза Кара Петровића
1450 И Филипа од Мартиновића
1451 И Видака, манастирска ђака;
1452 Те мртвачко гробје ископаше,
1453 И то било ноћно два сахата.
1454 А чим бјеху гробје ископали,
1455 А у томе Турци ударише,
1456 На авлијнска врата просјекоше,
1457 Него Срби за коноп макнуше,
1458 Петровића Кара измакоше,
1459 А тројица позад остадоше,
1460 Двојица се у гроб сахранише,
1461 Мартиновић Филип од Цетиња
1462 Јаме нема, а пећине нема,
1463 Ђе ће своју сахранити главу,
1464 Па у турску војску угрежнуо,
1465 И опали Филип пушке мале,
1466 Па ни једна не пуче залуду,
1467 Па се с турском војском мијешаше,
1468 Срећа бјеше, турски умијаше,
1469 Те га клети Турци не познаше;
1470 Колико му на јадноћи било,
1471 Сву ноћ турску војску пролазио,
1472 Докле зора сину од истока,
1473 Освануо води Перућици,
1474 И воду је ладну преминуо,
1475 Докле књазу на Церово дође,
1476 А га нико познат’ не могаше
1477 Од црнога праха и олова,
1478 Одерањем дрвљем и камењем.
1479 Кад га виђе Петровићу књаже,
1480 Сузе проли низ бијело лице:
1481 "О Филипе, моја вјерна слуго!
1482 "Кажи штогођ мене од Острога,
1483 "Од онога мила брата мога
1484 "И његове витешке дружине." -
1485 "А што ћу ти, књаже, кажевати?
1486 "Видио си с твојијем очима
1487 "Што се чини ноћас на Острогу,
1488 "Црвен пламен за небо се веже,
1489 "Па се тресу горе и планине
1490 "Од црнога праха и олова,
1491 "Бог да знаде, веће живи н’јесу,
1492 "Ја утекох, ту користи нема."
1493 А да видиш муке на јунаке!
1494 Кад авлијнска просјекоше врата,
1495 У авлију Турци улазише,
1496 Па Новица пали пушке мале,
1497 Друге пали Петровића Крцо,
1498 Четворицу на врата убише,
1499 Зато ништа не узмичу Турци,
1500 Утекоше Срби проз авлију,
1501 А од цркве врата уграбише,
1502 Манастирска врата затворише,
1503 Па Новица трчи на пећину,
1504 У руке му двије пушке мале,
1505 Па покличе Мартиновић-Сава:
1506 "Ђе си Саво? да те не би било!
1507 "Да л’ не видиш, е не освојише?"
1508 Скочи Саво, друштво покликнуо.
1509 Боже мили, чуда великога!
1510 Турци носе зрна од топова,
1511 Па из руке на цркву бацаху,
1512 Да запале пребијелу цркву,
1513 Но не даду витези јунаци,
1514 Но кумбаре турске претуљују,
1515 Вуку Турци сламу и сијено,
1516 Да запале пребијелу цркву,
1517 Веће Турци сламу запалише,
1518 Но Србима Бог на помоћ био,
1519 Е удари вјетар са сјевера,
1520 Па од цркве ватру одгоњаше,
1521 Те се б’јела не запали црква;
1522 Авлија је пуна од Турака,
1523 Турци гину, нигда не престају,
1524 До по ње се крви напунила,
1525 Турци газе, за крв и не маре,
1526 Уришују вазда без престанка.
1527 Ту се бију ноћно три сахата,
1528 Кад четврти сахат долазио,
1529 Сјетише се Срби за камење,
1530 Скочи Ново су седам момака,
1531 Те обали с пећине камење
1532 На рањене и на мртве Турке,
1533 Учини се страшна грушавина,
1534 Па се Турци врло поплашише,
1535 А и тадер цркву оставише
1536 Повукоше мртве и рањене,
1537 Утекоше у манастир доњи.
1538 Кад пашама под шаторе до’ше
1539 Љуто б’јени и много крвави,
1540 Кад виђеше сва три паше млада,
1541 Како им је погинула војска,
1542 Па се клети потужише Турци:
1543 "Да је просто, драги господаре!
1544 "Што бијаху јуначким оружјем,
1545 "Доисто га освојити ћасмо;
1546 "Но непросто старцу Василији,
1547 "На нас пушти студено камење,
1548 "Да ће доћи сва сила царева,
1549 "Већ манастир освојити не ће."
1550 А кад сину зора са истока,
1551 Нешто виче с Купића планине,
1552 Баш је главом Милане сердаре,
1553 Пак дозива стојну манастиру
1554 Мила брата Мартиновић-Сава,
1555 Па се Саво један одзиваше,
1556 Жалосно му Саво одговара:
1557 "А ко зовеш? Јади га дозвали!"
1558 А да вели Мартиновић Мило:
1559 "Немој клети, мој мили рођаче!
1560 "Ођен твога душманина нема
1561 "Него соко Милане сердаре
1562 "И његови рабри Цетињани
1563 "И господин Петровићу Перо;
1564 "Је ли здраво Мирко и Новица
1565 "И његови рабри Црногорци?
1566 "Али су ве освојили Турци?"
1567 Одговара Мартиновић Саво:
1568 "Мили брате, Мартиновић-Мило!
1569 "Нијесу не Турци освојили,
1570 "Но смо доста меса направили,
1571 "Ма сам брата изгубио свога,
1572 "Ема сам га добро осветио."
1573 Кад разумје Петровићу Мирко,
1574 Добро му се срце ограшило,
1575 Па дозива у турску ордију
1576 Буљумбашу Веризовић-Ала:
1577 "О Алија, од Никшића главо!
1578 "Кад си синоћ с војском долазио,
1579 "Јесам ли ти меса приправио,
1580 "За ужину царевој си војски?"
1581 Одговара Веризовић Але:
1582 "Сив’ соколе, Петровићу Мирко!
1583 "Доста си ми меса приправио,
1584 "Има меса за петнаест дана."
1585 Тадер Мирко њему одговара:
1586 "О Турчине, Веризовић-Але!
1587 "Кажи право, тако био здраво!
1588 "Те бој бисмо за неђељу дана
1589 "На бијелу под Острогом цркву,
1590 "Колико је војске погинуло
1591 "Од нашега боја жестокога?"
1592 Алија му право кажеваше:
1593 "Каурине, Петровићу Мирко!
1594 "Дв’је хиљаде турскога низама,
1595 "Три на броју под чадором нема,
1596 "А још више има рањенога
1597 "Од твојега праха и олова
1598 "И вашега студена камења;
1599 "За остале Турке крајичнике,
1600 "А за њих ти казат’ не умијем,
1601 "Колико је војске погинуло,
1602 "Но се моје утрло кољено
1603 "Од бијела града Никшићкога."
1604 Но Алија Мирка зовијаше:
1605 "Господине, Петровићу Мирко!
1606 "Кажи право, тако био здраво!
1607 "Колико ти погинуло друга
1608 "У Острогу на бијелу цркву
1609 "Од нашега боја жестокога?
1610 "Не питам те за питому Жупу,
1611 "Колико си тамо оставио,
1612 "Ного само за Острошку цркву."
1613 А Мирко му тадер одговара,
1614 И куне се Богом истинијем
1615 И нашијем старцем Василијем:
1616 "Двојицу си на мртво убио,
1617 "А четири ране допануле:
1618 "Погибе ми Марко попа Лаза
1619 "Из Стубице, села маланога,
1620 "И попа сте раном обранили,
1621 "Десну сте му ногу саломили,
1622 "И погибе Дабојевић Ђуро,
1623 "И рањен је Поповића Саво,
1624 "То је мене мили перјаниче,
1625 "И рањен је Пеко капетане,
1626 "И рањен је Мујо из Пожара,
1627 "Од рана им ништа бити неће,
1628 "Но бој бију, за ране не маре."
1629 Кад Алија разумио Мирка,
1630 Страшно му се Але заклињаше:
1631 "На цркву ти нигда доћи нећу,
1632 "И ево ти турску вјеру дајем,
1633 "Него пјевај, па се разговарај."
1634 Но да видиш чуда изненада
1635 Од сокола Милана сердара
1636 И његове браће Цетињанах!
1637 На турску је војску ударио
1638 Кано суха муња из облака,
1639 И турске је шанце освојио,
1640 Разагони проз Пожара Турке
1641 Ка и вуци проз планину овце,
1642 Разбучише турачке плотуне,
1643 С’јеку Турке, невјерне хајдуке,
1644 Бога моле, да им припоможе,
1645 Пет стотина главах окидоше.
1646 Још да видиш драги побратиме,
1647 Мартиновић-Милана сердара
1648 И витеза Ђура барјактара!
1649 Голе сабље носе у рукама,
1650 Крваве им сабље до балчаках,
1651 Сијекући цареве солдате;
1652 Ту је сердар славу задобио
1653 И његови рабри Цетињани,
1654 Кад разбише пашино тамборје,
1655 И велику одору добише,
1656 Грабе Срби копја убојита,
1657 Срби грабе ђорде димишкиње
1658 И цареве свилене барјаке.
1659 Ту Србина, браћо не имаше,
1660 Ко не води коња седленика
1661 Али добар биљег са Турчина,
1662 Част и дика Петровића књаза.
1663 На трагове Турке поћераше,
1664 У манастир доњи затворише,
1665 Пет стотинах Турци унијеше,
1666 Унијеше мртвијех Тураках
1667 Од Милова боја жестокога,
1668 У ливаде те их закопаше,
1669 Да им Срби не сијеку главе;
1670 Когођ приспје војски сердаревој
1671 Од малене ломне Горе Црне,
1672 Сваки јунак задоби поштење,
1673 Неки једну, неки двије главе,
1674 А барјактар Мартиновић Ђуро,
1675 Ђуро носи и четири главе.
1676 Ту приспјеше до два сенатура
1677 Од лијепе Ријечке нахије:
1678 Једно соко од Стругарах Саво,
1679 Друго витез Пејовић Стефане,
1680 Они носе по три турске главе,
1681 Сердару се срце весељаше,
1682 Петровић се грохотом смијаше,
1683 Кад код њега главе доносише,
1684 А свакога грли и целива.
1685 У Пожару ноћцу преноћише,
1686 Па овако Перо запов’једа:
1687 "О сердару, моја десна руко!
1688 "Теке сине зора од истока,
1689 "Да уд’римо на манастир доњи,
1690 "Еја бисмо њега освојили,
1691 "Јошт и Мирка брата избавили,
1692 "Кад до саде није погинуо."
1693 Оно виђе Петровићу књаже
1694 Са Церова саврх Пјешиваца,
1695 Што учини Милане сердаре,
1696 А и соко Ђуро барјактаре,
1697 Е је добар мејдан задобио,
1698 Па написа књигу шаровиту,
1699 Па ми добра књигоношу нађе,
1700 Књигоношу свога перјаника,
1701 Па је своме стрицу одаслао:
1702 "Чујеш ли ме, Петровићу Перо!
1703 "Ти си добар мејдан задобио
1704 "И ваљана војска Цетињани,
1705 "Сјутра уд’ри паши на тамборје,
1706 "Гони паше гори Планиници,
1707 "Ја ћу у њу Турке дочекати
1708 "А са мојом браћом Катуњане,
1709 "Што утече испод мача твога,
1710 "Неће утећ’ испод сабље моје,
1711 "Нека знаду ђе су долазили,
1712 "И како је с књазом боја бити."
1713 Кад је Перо књигу прифатио,
1714 Па дозива Милана сердара
1715 И сокола Ђура барјактара
1716 И од Брда до два капетана,
1717 Мартинића Блажа од крајине,
1718 Који ми је стаса Обилића,
1719 Добро може сјећи остром ћордом,
1720 Од Цеклина оба сенатура,
1721 Књажеву им књигу проучио,
1722 И оваку заповијед рече:
1723 "Чујете ли, моји витезови!
1724 "Да ми рано сјутра уранимо,
1725 "На манастир доњи ударимо,
1726 "Да из њега Турке ишћерамо,
1727 "А сад Мирку књигу оправимо,
1728 "Нек отвори двадесет момаках,
1729 "Да удари на Манастир доњи,
1730 "Он отуда, а ми одовуда."
1731 И на томе браћа пристадоше,
1732 Па је Мирку књигу оправио:
1733 "Млади сине, Петровићу Мирко!
1734 "Знам да ти се уморила рука,
1735 "Сијекући под Острогом Турке,
1736 "Под Острогом и крвавој Жупи,
1737 "А су твоје двадесет момаках;
1738 "Како сине зора од истока,
1739 "Дођи, Мирко, на манастир доњи,
1740 "И доведи уморне јунаке,
1741 "Да ти видиш јаде од Тураках,
1742 "Како ћемо од њих поградити."
1743 Ђе је срећа, ту је и несрећа:
1744 Турцима се срећа којасила,
1745 Те по ноћи Турци побјегоше,
1746 Оставише стојна манастира,
1747 Оставише турске чадорове,
1748 Оставише коње седленике,
1749 Утекоше у село Повију,
1750 И ту тамбор Турци поставише.
1751 А кад зора сину од истока,
1752 На манастир Срби ударише
1753 И на турске б’јеле чадорове,
1754 Кад у њима ниђе нико нема.
1755 У то Мирко и Новица дође
1756 Су његове рабре витезове,
1757 Сусрете их Петровићу Перо
1758 И његова сва војска остала,
1759 Ту се мило љубе и целују,
1760 Па га пита Петровићу Перо:
1761 "Како ви је у Острогу било?"
1762 А Мирко му тако бесједио:
1763 "Малу су ми штету учинили:
1764 "Двојица су мене погинули,
1765 "Четири су раном обрањени,
1766 "Ма бој бију, ка да ранах није."
1767 Ту су данак б’јели престојали,
1768 И на томе те су вијећали:
1769 "Сјутра ћемо ударит’ на Турке
1770 "У Повију и село Стубицу,
1771 "Књаз отуда, а ми одовуда,
1772 "Нек од врага не остаје трага."
1773 И на томе збору пристадоше,
1774 Но Бог уби несрећна јунака,
1775 Те написа књигу шаровиту,
1776 Па је посла Петровића Перу:
1777 "Бјежи Перо, ако Бога знадеш!
1778 "Ако ноћас не уведеш војску,
1779 "Не прегазиш Зету валовиту,
1780 "И преведеш војску свуколику,
1781 "Сјутра ће те Турци ухватити,
1782 "Омер паша на Ждребаник дође,
1783 "Уз њега је паша Скадранине,
1784 "А код њега педесет хиљадах,
1785 "А три паше ето у Повију,
1786 "Међу њима има по сахата,
1787 "А устала Зета валовита,
1788 "Сјутра Зету пријећи не можеш,
1789 "Ма ће прије Турци долазити,
1790 "Ного бјежи ноћно без мјесеца."
1791 Такву му је књигу направио.
1792 Тадер Перо на ноге скочио,
1793 И жалосну војску окренуо,
1794 И студену Зету пријеђоше;
1795 Поврну се Церовић Новица
1796 И још соко Мартиновић Саво,
1797 И шњима су два Матановића,
1798 Оба брата јединца у мајке,
1799 Једно Ђуро, друго попе Перо,
1800 И шњима је Гвозденовић Мићо,
1801 Па пођоше горе манастиру,
1802 И дигоше светог Василију
1803 И његову богату одору
1804 И остале закладе црковне,
1805 Собом воде Никодима старца,
1806 Пренесоше преко Зете ладне,
1807 И сва војска бјеше прелазила.
1808 Сјутрадан је књаже подранио,
1809 На Повију село ударио,
1810 На Повију и село Стубицу,
1811 И прес’јече гору Планиницу,
1812 И прекиде таин од Тураках,
1813 Што иђаше од Херцеговине;
1814 Но за фајду, драги побратиме,
1815 Е га Перо с војском оставио,
1816 Не удари, како вијећаше.
1817 Ту се силна затурила кавга:
1818 У књаза је тридесет стотинах,
1819 У три паше тридесет хиљадах;
1820 Погоне се војске по мегдану,
1821 Нити може потиснути Турке,
1822 Нит’ се Турци потиснути даду.
1823 А да видиш Петровића књаза!
1824 Он покличе Петра Вукотића
1825 И војводу Ива Радоњића:
1826 "Уриш, браћо, ако Бога знате!"
1827 Голу сабљу носи у рукама,
1828 Па нагони војску на јунаштво.
1829 Но се млада момчад погоњаху
1830 По мегдану тамо и овамо,
1831 Изагна се Машо барјактаре
1832 Од Његуша села малахнога,
1833 На велика бега Мушовића
1834 Из тврдога града Колашина,
1835 Па уфати бега за вилицу
1836 Под пусатом и свијем оружјем
1837 На лабуда, коња виленога,
1838 Без ране му посијече главу,
1839 И узе му сабљу демишкињу
1840 И лабуда коња великога
1841 И бегову главу са рамена.
1842 Тадер многи Турци изгибоше,
1843 Осамдесет главах посјекоше,
1844 Па се крену сва војска царева,
1845 Ударише десет на једнога,
1846 Црногорску војску потискоше,
1847 Догнаше је на Церово равно,
1848 И двадест им глава посјекоше.
1849 На томе се боју раздвојише,
1850 Па удари снијег са сјевера,
1851 Већ се војске бити не могоше,
1852 Књаз се маче на Чево крваво,
1853 Али Турци гори Планиници,
1854 Но сад слушај, драги побратиме!
1855 Што се, брате, од војводе случи,
1856 Од Јакова, змаја плаховита:
1857 Грахово му Турци опалише,
1858 И Јаков се затвори у кулу
1859 А са Живком, братом од матере,
1860 И с витезом Поповићем Вуком,
1861 Боја бију за петнаест дана,
1862 А шњим бјеху четрдест момаках,
1863 Дервиш паша с петнаест хиљадах.
1864 Ту су многи Турци изгинули,
1865 Бију кулу топом и лубардом,
1866 Ма му б’јелу не сломише кулу,
1867 Но је брани војвода Јакове
1868 Су његове четрдест момаках,
1869 Како бјеше Србин од старине;
1870 Ма се многи Турци покренуше,
1871 Довукоше сламу и сијено,
1872 Око куле ноћно навалише,
1873 Те велику сламу принијеше,
1874 Па у сламу ватру утурише,
1875 Па се пуста запалила кула,
1876 И још Јаков кулу не пуштаје,
1877 Док се пуста кула обалила,
1878 Па ускочи Јаков у пећину,
1879 И уведе сву своју дружину.
1880 На пећину Турци навалише,
1881 Навукоше сламу и сијено,
1882 И пећини врата затворише,
1883 Упалише сламу и сијено,
1884 Напунисе камена пећина
1885 Од Црнога дима жестокога,
1886 Јунацима очи попрскаше,
1887 Дозивају војводу Јакова:
1888 "О Јакове, наш српски витеже!
1889 "Не можемо муке подносити,
1890 "Изидимо на поље Граховско,
1891 "Да ни Турци посијеку главу,
1892 "Јуначки је боље погинути
1893 "Но оваке муке подносити,
1894 "Свакојако овђен умријесмо."
1895 Јаков се је тешко узмучио,
1896 Па војвода из пећине вика,
1897 А дозива пред пећином Турке:
1898 "Упитајте пашу Дервиш-пашу,
1899 "Хоће ли ме на вјеру пуштити,
1900 "Да ми моју посијече главу,
1901 "На поклон му моја добра глава,
1902 "Да ми пушта четрдест момаках,
1903 "Да слободно иду уз планину,
1904 "Да им Турци не сијеку главе,
1905 "И да пушти Живка, брата мога,
1906 "И мојега јединога сина,
1907 "Мене паша нека с’јече главу,
1908 "Тек да пушти дружину осталу."
1909 Добро му се паша посилио,
1910 Стотину му вјера задаваше,
1911 Да никога изгубити неће:
1912 "А ни тебе, војвода Јакове,
1913 "Него ћу ти живот опростити."
1914 Шарене су вјере у Тураках:
1915 Нека, браћо, сваки Србин знаде,
1916 Ко би ову пјесму проучио,
1917 Ко је Србин и српска имена,
1918 И ко знаде ц’јенити поштење,
1919 И кога је родила Српкиња,
1920 Нигда није вјере у Тураках.
1921 Тадер Јаков с друштвом излазио,
1922 А га врло Турци прифатише,
1923 И Јакову руке савезаше
1924 И његове четрдест момаках,
1925 Доведоше паши под шатором,
1926 Такву паша заповијед даде,
1927 Те му Живка брата посјекоше,
1928 А Јакову муке ударише,
1929 На муке му живот извадише,
1930 И витезу Поповићу Вуку,
1931 Јошт остале седам осам другах,
1932 Но их редом бројит’ не умијем,
1933 А остале вежу у синџире,
1934 Поведоше у граду Мостару.
1935 Баш погибе војвода Јакове,
1936 Који бјеше витез од старине,
1937 Не ваља му Андрија сердару,
1938 Не ваља му, ема чуда није,
1939 Су његове Цуца пет стотинах
1940 Он не мога’ Турке потиснути
1941 Ни од куле Турке одвојити,
1942 Не кривим га, драги побратиме!
1943 А сад да ти за Ђорђију причам
1944 И његову сву војску осталу.
1945 Ни Ђорђија не стоји залуду,
1946 Но Црмницу од Турака брани,
1947 Све бој бију у село Лимљане,
1948 Боја бише три неђеље дана,
1949 Ноћи, дневни, свагда брез престана:
1950 Ни га могу потиснути Турци,
1951 Ни се Ђуро потиснут’ не даде,
1952 Но све јаше вранца дебелога,
1953 У десницу носи остру ћорду,
1954 Па војнику сваком срце буди,
1955 Те нагони Србе на јунаштво.
1956 Кад се пета напуни неђеља,
1957 Ђуро кличе Петра војеводу,
1958 С Љуботиња Ђура капетана
1959 И Бутора, од Подгоре главу,
1960 И витеза Вуксановић-Сава,
1961 Који често с’јече турске главе:
1962 На ноге те, моји соколови!
1963 "Да ми данас уд’римо на Турке:
1964 "Ал’ ћу своју главу изгубити
1965 "Ал’ с мејдана Турке сагонити,
1966 "Окапасмо у Црмницу жупну,
1967 "Није шала, пет неђеља дана,
1968 "Ни можемо оборити Турке,
1969 "Ни се Турком оборити дамо."
1970 А то рече, скочи на вранчића,
1971 Па заћера помамна гаврана,
1972 На турску је војску насрнуо,
1973 А за њим је сва војска остала,
1974 Ма га Турци мушки дочекаше,
1975 Опалише двадесет топовах,
1976 Намах паде педесет војниках,
1977 Већ мртвога и рањеног друга;
1978 Ма Ђорђија за то и не мари,
1979 Но с гавраном Турке погазио.
1980 Кад виђеше млади витезови
1981 Шта учини Петровића Ђуро,
1982 У свакога пуца срце живо,
1983 Па једанак на Турке уд’рише,
1984 И прве им шанце освојише,
1985 Узеше им цареве лубарде
1986 И кумпаре, које ватру пале;
1987 Побјегоше уз Румију Турци,
1988 Оставише царева сестрића,
1989 Те му Срби посјекоше главу;
1990 Ту погибе петнаест стотинах,
1991 Све турскога избрана војника,
1992 И хиљаду бјеше рањенога;
1993 Оставише цареве лубарде,
1994 Остадоше триста чадорова;
1995 А утече Барски Селим беже,
1996 А шњим бјеше Марко капетане,
1997 Па Ђорђија мејдан задобио.
1998 А сад да ти за Омера кажем,
1999 Послушај ме, мој мили брајане!
2000 Омер паша цареви већиле,
2001 Осман паша са Скадра бијела
2002 И његова љута Арбанија,
2003 Они с мјеста заметнуше кавгу,
2004 Кад дођоше Спужу крвавоме,
2005 И на лаже Куче преварише,
2006 Куче равне и племе Пипере,
2007 Лакоми се нађоше главари,
2008 Те поштење за аспре продаше,
2009 А нека их, црн им образ био
2010 Пред свакијем српскијем витезом!
2011 Што јунаштво своје похулише;
2012 Млађе момке за то и не кривим,
2013 Е у томе они не присташе,
2014 Ни присташе, ни контани бише,
2015 Ни пашину руку пољубише;
2016 Главарима црн им образ био!
2017 Што пашину руку пољубише
2018 За његове лаже превелике,
2019 Репате им лаже обећаје.
2020 Турцима је од старине било,
2021 Када лажу, ка да пером мажу.
2022 Пипери се и Кучи предаше,
2023 Но не шћеше два рабри витеза:
2024 Са Завале Ристо капетане
2025 Са витезом братом најмлађијем,
2026 Већ с Јованом братом од матере,
2027 Који знаде цијенит’ поштење,
2028 Јунаштва му у хиљаду нема,
2029 Ни његова срца ни погледа,
2030 И соколом Вулом капетаном,
2031 На кога су седамнаест ранах,
2032 Бој бијући Скендеријом равном,
2033 Ни Вуле се не шће предавати
2034 Су његове седам Марковића,
2035 Затвори се каменој пећини,
2036 А Пилетић кули на Завали
2037 Су његово десет Ђурковића;
2038 Не преда се од Дрекаловића
2039 Рабри јунак Петровићу Туро
2040 Са Косора из Дрекаловића
2041 Су његове све четири сина;
2042 Не преда се витеже јуначе
2043 Сердар Спахо, од Медуна глава;
2044 Не предаде Божовић Драгоја,
2045 То је стари Србин од старине,
2046 Нигда није с вјером превратио
2047 Ни јунаштво српско погазио;
2048 Од Сјеница војвода Брацане,
2049 А с Убала Лазаров Пуниша,
2050 Који има богато оружје,
2051 Таковога у Србина нема,
2052 Он не лиже турачке сахане,
2053 А смрди му рука од Тураках,
2054 Он је нигда пољубити неће.
2055 Старјешине с’ други похулише,
2056 И Турцима пјате полизаше:
2057 Најпрви је Зеко Марковићу
2058 Од бијесне куће Чејовића,
2059 А за њим је Марко Аловићу,
2060 А за Марком Томо Џуџовићу.
2061 А за њим је Петрованов Саво
2062 И остале неке поглавице,
2063 Но их редом бројит’ не умијем;
2064 И нека их, црн имобраз био!
2065 Наградише кућу Дрекалову,
2066 Црногорско позлаћено крило,
2067 Па не жалим безобразне курве,
2068 Ного жалим витеза јунака,
2069 На кога су до седам медаљах,
2070 Са Стијене Нишу Митровића,
2071 Што нагрди старога Савића,
2072 Кој’ је доста добио медаљах,
2073 Русија му пошиље дарове
2074 За његове јуначке мегдане;
2075 Нек се Ниша пред господом стиди,
2076 Нек се виси кућа Пилетића
2077 И бијесна кућа Марковића,
2078 Који своје казаше поштење,
2079 Пред својом се браћом затворише
2080 И пред силом цара честитога,
2081 Те за вјеру ћаху умријети,
2082 Већ за вјеру и драгу слободу.
2083 Омер паша с војском ударио,
2084 Кад се њему Кучи предадоше,
2085 Предадоше Кучи и Пипери,
2086 Под шатором њему долазише,
2087 Тадер ласно бјеше ударити,
2088 Он удари на Бјелопавлиће,
2089 На гиздаво село Мартиниће,
2090 Ђе је прије Махмут ударио
2091 И своју је срећу изгубио,
2092 Па опали листом Мартиниће,
2093 Није шала, педесет хиљадах,
2094 Није шала, шездесет топовах,
2095 Сви пуцају из једнога гласа,
2096 А вришнуше педесет хиљадах,
2097 Опалише огањ из пушаках,
2098 Трешнуше се брда из темеља,
2099 Одјекнуше велике планине;
2100 Дочекаше Брђани јунаци,
2101 И ту бјеху неки Црногорци,
2102 Не могоше сили одољети,
2103 Но их турска војска потиснула,
2104 Ема млого погибе Тураках,
2105 Погибе их четири хиљаде,
2106 Што за фајду, драги побратиме!
2107 Ко ће царску силу предобити?
2108 Уљегоше у Бјелопавлиће,
2109 На широко поље починуше,
2110 И ту Турци око учинише,
2111 Страшљивци се њима предадоше,
2112 А јунаци у гору одоше,
2113 Па бој бију и дневи и ноћи,
2114 А не даду Турцима спавати,
2115 По сву ноћ се проз околе муте.
2116 Но да видиш витеза јунака,
2117 Мартинића Нова од крајине!
2118 Не хће своју кулу оставити,
2119 Но је свога баба доватио,
2120 Дофати га на плећа јуначка,
2121 Јере бјеше старац остарио,
2122 Ходит’ ћаше, ногам’ не могаше,
2123 Понесе га у гору зелену,
2124 Покрио га и с гором и с травом,
2125 Да га стара не сијеку Турци,
2126 Па се Ново кули повратио,
2127 Собом узе брата и рођака,
2128 Па је кули врата затворио,
2129 Па на њега паша ударио,
2130 Ма се Ново иза куле брани,
2131 Осамнаест уби у авлију;
2132 Принијеше цареве топове,
2133 Па му бију пребијелу кулу,
2134 Но је кула за бој начињена,
2135 На помеђу вазда од Тураках,
2136 Бијелу му кулу не сломише,
2137 Него б’јелу кулу оставише.
2138 Турци по’ше уз гору зелену,
2139 И старога баба погазише,
2140 Срећа бјеше, те га не нађоше.
2141 Доби Ново славу и поштење,
2142 Поштен био међу Црногорци!
2143 Грехота је скрити му поштење
2144 И свакоме редом Црногорцу,
2145 Који крије, тај образа нема.
2146 Ево паша на Ждребаник дође,
2147 На Ждребаник и на Орњу луку,
2148 На бијеле куле Бошковића,
2149 Јунаци су вазде од старинах,
2150 А на њих су Турци насрнули,
2151 Но се браћа Бошковићи бране,
2152 А кликују рабре Црногорце,
2153 Да им дође когођ у помоћи,
2154 Но им нико доћи не могаше,
2155 Е имаху посла на све стране,
2156 Бој бијући са Отмановићем,
2157 Б’јеле куле крви омастише.
2158 А да видиш Бошковић-сердара,
2159 Од старине витеза јунака!
2160 Не шће своју оставити кулу,
2161 А да прож њу не играјуТурци,
2162 Но од јада кулу запалио,
2163 Запалио, па је оставио,
2164 Па се маче уз Гарач планину,
2165 А за њим су браћа Бошковићи.
2166 Докле до’ше на Чево крваво,
2167 Ту нађоше свога господара,
2168 Господара, свијетлога књаза,
2169 Стадоше се њему туговати,
2170 Како су ихТурци освојили;
2171 Кад му сердар за кулу показа,
2172 Да ј’ од јада кулу запалио,
2173 Грохотом се књаже насмијао:
2174 "А не бој се, Бошковић-сердару!
2175 "Ти не жали пребијелу кулу,
2176 "Ја се уздам у Бога једнога
2177 "И у моју на рамена главу
2178 "И у моје рабре Црногорце;
2179 "Уд’рише ми пријеваром Турци,
2180 "Много су ми штете учинили,
2181 "Ма смо доста меса направили;
2182 "Кад саставим моју силну војску,
2183 "Кад саставим и уредим војску,
2184 "Уд’рићемо паши на тамборје,
2185 "Знаће паша, ђе је долазио,
2186 "И како је са мном боја бити;
2187 "Бољу ћу ти кулу оградити,
2188 "Трипут бољу, но је прије била."
2189 А што рече, он то не порече:
2190 Трипут му је боље оградио.
2191 Око себе купи Црногорце,
2192 Но не може уд’рити на Турке,
2193 Киша била три неђеље данах,
2194 И велики снијег претиснуо,
2195 Те не може с пашом боја бити,
2196 Велика је Зета устанула
2197 И Сушица украј Зете равне,
2198 Не би соко тица прелетио,
2199 А некали коњи и јунаци:
2200 У томе га књиге допадоше
2201 Већ од Беча, града столичнога,
2202 Од главнога од Беча ћесара,
2203 Од Њемачке земље господара:
2204 "Држ’ се добро, Петровићу књаже!
2205 "Малу ћу ти помоћ отправити,
2206 "Е не смијем од других краљевах,
2207 "Е би њима супротивно било;
2208 "Ти се држиш цара Русијискога,
2209 "А Руси су богме на далеко,
2210 "Не могу ти помоћ’ николико,
2211 "Но ти шиљем мога џенерала,
2212 "Џенерала Ђорђа Стратимира,
2213 "Који јесте војводини глава,
2214 "И мојега капетан-Лужана
2215 "За заслугу цара Русијнскога,
2216 "Који ме је врло одбранио
2217 "Од Маџара, кад се одметнуо,
2218 "Одметну се сва земља Маџарска,
2219 "Италија, моја царевина,
2220 "Хоћаху ну јрзбз идзтетум
2221 "Да ми не би цара Русијнскога;
2222 "За то ћу ти надати помоћи
2223 "За заслугу царства Русијнскога."
2224 Па Ђорђију у Боку послао,
2225 А кад дође у Боки Которској,
2226 Ту се добар Црногорац нађе,
2227 Од Цетиња Мартиновић Саво,
2228 Донио је свеца Василију
2229 На бијелу Матанову кулу
2230 Су два брата два Матановића
2231 И јунаком Гвозденовић-Мићом,
2232 Саво носи манастирско благо,
2233 Понио га у Боки Которској,
2234 Да он купи праха и олова
2235 И да носи свијетломе књазу,
2236 Да ударе на цареву војску;
2237 Кад га виђе Ђуре џенерале,
2238 Чим га виђе, познаде га дивно,
2239 Сава мило грли и целива,
2240 Па за књаза Сава питоваше,
2241 Јесу ли га Турци предобили.
2242 Саво њему право кажеваше:
2243 "Нијесу га Турци предобили,
2244 "Но га ето на Чево крваво,
2245 "Око себе купи Црногорце,
2246 "Брзо ћемо уд’рити на Турке,
2247 "Виђећемо јаде од Тураках,
2248 "Е су наша Брда разбучили."
2249 Тако њему вели џенерале:
2250 "Баш аферим, Мартиновић-Саво!
2251 "Нијесу те Турци поплашили,
2252 "Кад си шњима врло боја био;
2253 "Ја ћу тамо код књаза ходити
2254 "И с Турчином кавгу заметати,
2255 "Тако ме је царе оправио."
2256 Па се крену Ђуре ђенерале,
2257 А шњим бјеше капетан Лужану,
2258 Собом узе дванаест кануна
2259 И његових двадесет момаках,
2260 Који знаду топом управљати,
2261 Обуче им рухо Црногорско,
2262 Да их клети не познадуТурци,
2263 И још узе двадесет момаках,
2264 Витезовах од Боке Латинске,
2265 Харамбашу од Новога Мата
2266 И његову дружину осталу,
2267 Па пођоше уз Которске стране,
2268 Пред њима је Мартиновић Саво.
2269 А кад до’ше на Његуше равне,
2270 Ту их тамна ноћца пристигнула,
2271 Па пођоше Петровића кули,
2272 У Ђорђијној кули починуше.
2273 А у кулу нико ниђе нема
2274 До све жене и ђеца нејака,
2275 Петровићи војском упраљаху,
2276 Машана су ране допануле,
2277 А Машана брата Ђорђијева,
2278 Па ми рањен лежи на Цетиње,
2279 Лубарда му ногу саломила,
2280 Кад освоји града Жабљачкога,
2281 Е имаху посла на све стране.
2282 А ту мајку Ђорђијеву наша
2283 И његове двије снахе миле,
2284 Лијеп су му конак начинили,
2285 Ма Ђорђија спати не могаше
2286 С његовијем капетан-Лужаном,
2287 Но се сву ноћ Савом разговара,
2288 И шета се тамо и овамо,
2289 Куцају се сабљам’ у барчаке,
2290 А не могу јутро дочекати,
2291 Е су жељни Турком боја бити.
2292 Отолен су рано подранили,
2293 И дођоше на Чево крваво,
2294 И нађоше свијетлога књаза
2295 И његове рабре Црногорце.
2296 Кад га виђе Петровићу књаже,
2297 Већ витеза Ђура џенерала
2298 И раброга капетан-Лужана,
2299 Добро се је књаже зачудио,
2300 Руке шире, у лица се љубе,
2301 Питаше се за мир и за здравље,
2302 Па Ђорђији вели џенералу:
2303 "О Ђорђија, за Бога једнога!
2304 "Које су те донијеле виле
2305 "А у наше горе камените?"
2306 Ђорђија му право кажеваше,
2307 Како га је царе оправио.
2308 То је књазу врло мило било,
2309 Па ми књаже војску уређива,
2310 А како ће уд’рити на Турке
2311 И витешке крвавити руке.
2312 Вели тако Петровићу књаже:
2313 "Је ли мајка родила јунака
2314 "И Српкиња пасом опасала,
2315 "Јуначкијем мл’јеком одгојила,
2316 "Ко би преша Зету валовиту
2317 "И Сушицу, украј Зете ладне,
2318 "Ко би поша проз цареву војску
2319 "Једну тамну ноћцу брез мјесеца,
2320 "Да пронесе књиге шаровите,
2321 "И да пође кули на Завали,
2322 "На Завали Пилетића кули,
2323 "Еле су нас гласи допанули,
2324 "Пилетић се кули затворио,
2325 "Није ми се преда у Тураках,
2326 "Ни још соко Вуле капетане,
2327 "Да би њима књиге додавао;
2328 "Па да пође у Куче камене,
2329 "Већ у Куче у Дрекаловиће,
2330 "Да би младу момчад обратио,
2331 "Куче племе и племе Пипере,
2332 "И да скупи Ровца до Мораче,
2333 "И да скупи Мораче обије,
2334 "Васовића до Кома планине,
2335 "Да окупи војску у Пипере,
2336 "Да ударе на Бјелопавлиће,
2337 "На два паше и њихову војску,
2338 "Он отуда, а ја одовуда,
2339 "Да се турских јадах нагледамо.
2340 "Честита ћу њега учинити,
2341 "Ко би поша и скупио војску,
2342 "Добар ћу му љебац поклонити
2343 "И још боље даром обдарити."
2344 А то књаже међу војском рече,
2345 Телар пође проз војску књажеву:
2346 Ко чујаше, чут’ се не чујаше,
2347 Ко гледаше, гледаше оружје;
2348 Но подоцкан јунак излазио,
2349 Од Цетиња Мартиновић Саво,
2350 Па је Саво књазу приступио,
2351 Свијетлу му руку пољубио:
2352 "Св’јетли књаже, наше жарко сунце!
2353 "Ја се уздам у Бога једнога
2354 "И слободно срце у јунака,
2355 "Да ћу поћи, књиге пронијети
2356 "И сву твоју војску окупити,
2357 "Ал’ ћу моју главу изгубити;
2358 "Ако л’ не би тамо погинуо,
2359 "Доиста ћу уд’рити на Турке,
2360 "Па што Бог да и срећа јуначка!"
2361 Кад разумје Петровићу књаже,
2362 Сава грли кано мајка сина:
2363 "Бре аферим, пиле соколово!"
2364 И даде му Божу вјеру тврду:
2365 "Ако не би тамо погинуо,
2366 "Но са војском удариш на Турке,
2367 "Убиј ми се боја три сахата,
2368 "Четврти се хоћемо станути,
2369 "Ал’ ћу моју главу изгубити,
2370 "И Зету ћу воду прелазити,
2371 "Да по пољу мијешамо Турке,
2372 "Нека виде што су Црногорци,
2373 "Што лупешки мени ударише."
2374 А вели му Ђуро џенерале:
2375 "А не бој се, Мартиновић-Саво!
2376 "Кад би, Саво, уд’рио на Турке,
2377 "Е нећемо Зету прелазити,
2378 "Да се твоја не поплаши војска,
2379 "На Зету ћу моста начинити,
2380 "Прео моста с војском прелазити."
2381 Зададе му Божу вјеру тврду.
2382 Но сам књаже на ноге устаде,
2383 А проз војску бираше јунаке,
2384 Изабра му два момка витеза,
2385 Од старине рабријех племићах:
2386 Марковића сасред Чева Рама,
2387 Баш именом Рама Петровића,
2388 И од Брда Радовић Илија,
2389 То су књазу оба перјаника:
2390 "Хајте Савом, књиге пронесите,
2391 "Ако бисте здраво прелазили,
2392 "Чујте, моја до два перјаника!
2393 "Боље ћу ви поклонит’ госпоство."
2394 Па ми књаже полази у кулу,
2395 А шњим бјеше Ђуро џенерале,
2396 И још витез Лужан капетане,
2397 Па шарене књиге сачинише:
2398 Једну пише кули Пилетића
2399 На витеза Риста капетана
2400 И његова млађега Јована:
2401 "Чим примите књигу шаровиту,
2402 "Ак’ нијесте до сад погинули,
2403 "Дигните се и скупите војску;
2404 "Ко се гође у Турке предао,
2405 "Свакоме ћу жалост опростити,
2406 "Што ви рече Мартиновић Саво
2407 "А и моји до два перјаника,
2408 "Штогођ реку, ја им потврђивам."
2409 Другу пише у Куче камене
2410 На сердара од Медуна главу
2411 И сокола војводу Брацана,
2412 На мудрога протопопа Зека,
2413 На витеза Тура Петровића
2414 И сокола Лазовић-Пунишу,
2415 Барјактара Лазаревић-Манџа
2416 И Србина Божовић-Драгоју,
2417 И јунака Николића Мила:
2418 "Чим примите књигу шаровиту
2419 "И дође ви Мартиновић Саво,
2420 "Скупите ми Кучах три хиљаде,
2421 "Хајте брже с војском у Пипере;
2422 "Који су се у Турке предали,
2423 "Ја ви дајем божу вјеру тврду
2424 "Свакоме ћу жалост опростити."
2425 И трећу је књигу сачинио,
2426 Па је шиље у Братоножиће,
2427 А на руке Вуку капетану:
2428 "Чуј ме, Вуче, млади капетане!
2429 "Скупи војску, хајде у Пипере,
2430 "Чим ти дође књига шаровита."
2431 Па четврту књигу направио,
2432 Шиље књигу у Васојевиће
2433 А на руке змају огњевиту,
2434 Перјанику Вуковић-Милану:
2435 "Чуј, Милане, моја вјерна слуго!
2436 "А чим примиш књигу шаровиту,
2437 "Скупи војску све Васојевиће,
2438 "Већ до Кома, високе планине,
2439 "Хајде с војском кули Пилетића,
2440 "Ту ћеш наћи Мартиновић-Сава
2441 "И сокола до два перјаника."
2442 А пету је књигу направио,
2443 Шиље књигу у богата Ровца
2444 Перјанику Вучинића Павлу
2445 И соколу Павићу сердару:
2446 "Чим примите књигу шаровиту,
2447 "Покупите хиљаду Ровчанах,
2448 "Шњима хајте кули Пилетића."
2449 Па је шесту књигу направио,
2450 Посла књигу у двије Мораче
2451 Калуђеру оцу Димитрију
2452 И витезу Милетић-сердару:
2453 "Чим примите књиге шаровите,
2454 "Скупите ми обије Мораче,
2455 "Хајте шњима Пилетића кули."
2456 И овако у књигу нареди:
2457 "Шиљ’те књигу Бегану сердару,
2458 "Нека своје подигне ускоке,
2459 "Да ускоке од Тураках бране,
2460 "Да ускоке не опале Турци."
2461 Кад шарене књиге саставио,
2462 Па их даде Мартиновић-Саву
2463 И сокол’ма оба перјаника:
2464 "Хајте, нос’те књиге шаровите,
2465 "Па што Бог да и срећа јуначка!
2466 "Ако бисте тамо погинули,
2467 "Дивни ћу ви спомен учинити
2468 "И лијепо име прославити,
2469 "Част и дику рабријех витеза."
2470 И тако се књаже заклињаше,
2471 И слугама таку књигу даде:
2472 Што обдаре витеза војника,
2473 Али коме штогођ обећају,
2474 Сам им књаже пером потврђива
2475 И свакоме жалост опростива.
2476 Па ми књаже на ноге устаде,
2477 Па загрли Мартиновић-Сава,
2478 Па му стави на капу знамење,
2479 Даде њему грба књажевога,
2480 На томе се збору раздвојише.
2481 Полећеше три момка сокола
2482 Ка јелени од године дана.
2483 Поштокњаже слуге отправио,
2484 Тадер друге књиге направио,
2485 А посла их Андрији сердару:
2486 "О сердару, црн ти обрлаз био!
2487 "Освети ми војводу Јакова
2488 "Од Дервиша, паше турачкога,
2489 "И ево ти војске неколико."
2490 И посла му друга пет стотина
2491 А пред њима Радоњић-војводу
2492 Са соколом Матановић-Пером,
2493 Да би Перо таста осветио,
2494 Таста свога, војводу Јакова.
2495 Каде војска на Трешњево дође,
2496 Ту војвода находи сердара,
2497 Па војвода окара сердара.
2498 Дигоше им и скупише војску,
2499 Ударише пољу Граховскому,
2500 Разагнаше по Грахову Турке,
2501 Кано вуци по планини овце,
2502 А утече паша са тамборја
2503 И остави свилена чадора;
2504 Ту осташе триста чадорова,
2505 Три његове од боја лубарде.
2506 Подагнаше уз Грахово Турке,
2507 И витешке кравише руке,
2508 Осветише војводу Јакова.
2509 Што за фајду, кад је погинуо!
2510 Српкиња га више родит’ неће!
2511 Затворише Турке у Клобуку,
2512 Ћераше их до града Требиња,
2513 И хиљаду посјекоше главах,
2514 Па пребише прве за потоње:
2515 По четерес броје за једнога,
2516 Право није, ма лијека није.
2517 А пребише војводу Јакова
2518 За сестрића луда царевога,
2519 За њега се пребити могаше.
2520 Саво оде са два своја друга,
2521 И Сушицу здраво прелазише,
2522 А кад Зети валовитој до’ше,
2523 Ту нађоше около Турака,
2524 Па ми ноћно прођоше проз Турке,
2525 У турачку лађу украдоше,
2526 Преко Зете те се превезоше,
2527 А дођоше пољу Штргањици
2528 На бијелу сердареву кулу,
2529 А у кулу трудни починуше;
2530 Ту сердара дома не нађоше,
2531 Него јадну сердареву љубу,
2532 Сердар бјеше ноћно код Турака,
2533 Па с Турцима пије грку кафу,
2534 А то бјеху нерезани Турци;
2535 Тако вели Мартиновић Саво:
2536 "О Ружице, сердарева љубе!
2537 "Пошљи мене брже по сердара."
2538 Врло га је она послушала,
2539 И посла му улак’ за сердара.
2540 Сердар дође на бијелу кулу,
2541 Па се јаду сердар зачудио,
2542 Када виђе три бијесна вука,
2543 Откуда се онђе намјерише,
2544 Устадоше, па се загрлише,
2545 Питаше се за мир и за здравље,
2546 Па му Саво лошу ријеч рече:
2547 "А ђе си ми, Никшане сердаре?
2548 "О сердару, да те не би било!
2549 "Мрско ми се с тобом пољубити,
2550 "Заудараш свецом Мухамедом,
2551 "Јеси кулу смрада напунио"
2552 (На томе се сердар скаменио);
2553 "О сердару, црн ти образ био!
2554 "Што похули на своје јунаштво?
2555 "Камо твоје до седам медаљах?
2556 "Све седам си на мегдан добио,
2557 "А саде си образ оцрнио!
2558 "О невјерни Вуче Бранковићу,
2559 "Невјерниче отачаства свога,
2560 "Што издаде књаза свијетлога,
2561 "Црн ти био образ на дивану!"
2562 Сердар ћути, ништа не збораше;
2563 Овако му Саво бесједаше:
2564 "Чујеш ли ме, Никшане сердару!
2565 "Послушај ме, кајати се нећеш,
2566 "Еле жалим таквога јунака:
2567 "Ако се је књаже расрдио,
2568 "Те учини саде од издаје,
2569 "За тебе сам у књаза зборио,
2570 "И у књаза тебе измолио,
2571 "Да ће жалост тебе опростити
2572 "И бољу ти кулу начинити,
2573 "Но се дигни и покупи војску,
2574 "Ја ћу купит’ све Дрекаловиће,
2575 "Са мном хајде кули Пилетића,
2576 "Да заједно купите Пипере,
2577 "Ја ћу Ровца и двије Мораче,
2578 "Васовиће до Кома планине.
2579 "А ево ти божу вјеру дајем,
2580 "Књаз ће тебе потврдит’ сердарство,
2581 "Што ти речем, преварит’ те нећу;
2582 "Ако ли ми у том не вјерујеш,
2583 "Ево књиге од свијетлог књаза."
2584 Изнеше му књигу шаровиту,
2585 Па је бјеше сердар проучио;
2586 Не хће њега сердар послушати,
2587 Па се каје и данас и вазда,
2588 И сам себе вади очицрне.
2589 И још сердар једну ријеч рече,
2590 Зафаљује свијетломе књазу
2591 И његову великоме дару:
2592 "Куп’те војску, предобите Турке,
2593 "Ја не тражим никакво госпоство,
2594 "Нити ћу ви уд’рити на Турке."
2595 Ма говори лудани Спасоје:
2596 "Стрико Никша, заметнућу кавгу,
2597 "Да ћу своју изгубити главу,
2598 "До’ће сјутра витезови Турци,
2599 "Да на кулу пију грку кафу
2600 (За ту ријеч доби капетанство),
2601 "Сјутра ћу им добре посјећ’ главе."
2602 А сердар му Никша говораше:
2603 "Муч’, синовче, с каменом ти биле!
2604 "Мојом ћу ти сабљом посјећ’ главу,
2605 "Ако сјутра удариш на Турке:
2606 "Што вјерујеш Мартиновић-Саву,
2607 "Што је Саво лаже ударио?"
2608 Тадер скочи Мартиновић Саво,
2609 У мало се не заметну кавга,
2610 Па скочише оба перјаника,
2611 А сердар им Никша говораше:
2612 "Ја ве Богом и амантом кумим,
2613 "Макните се из бијеле куле,
2614 "Да ве ође не нађу Пипери,
2615 "Да ви добре не сијеку главу,
2616 "Да не носе Омер-паши младу."
2617 Па скочише три момка витеза,
2618 Доватише сва три џевердаре,
2619 Прије зоре и бијела дана
2620 Полећеше пољу Штргањици,
2621 Па дођоше селу Ђурковића,
2622 Бјеше жарко огријало сунце;
2623 Кад код б’јеле куле долазише,
2624 Виче витез Мартиновић Сава
2625 Тврду шанцу Пилетић-Јована:
2626 "О Јоване, пиле од сокола!
2627 "Јеси л’ мене у животу, Јоле?"
2628 Скочи Јован на ноге лагане,
2629 Па у руке прифати шишану,
2630 Из тврдога шанца излазио,
2631 А кад виђе три српска витеза,
2632 Зачуди се, ема чуда није,
2633 Па потрча пут бијеле куле,
2634 Те дозива Риста капетана:
2635 "Капетане, мој очињи виде!
2636 "Устани се на ноге лагане,
2637 "Жарко ни је огријало сунце,
2638 "А било је потамњело давно:
2639 "Ево нама три момка сокола
2640 "Од нашега свијетлога књаза."
2641 Скочи Ристо, ка да се помами,
2642 Па у кулу Срби уљезоше,
2643 Руке шире, у лица се љубе,
2644 Па се мило грле и целују.
2645 А жалости да је виђет’ коме:
2646 Од радости топле сузе лију,
2647 И веселе књаза свијетлога,
2648 Поиграше по бијелој кули,
2649 Поиграше, грлом запјеваше,
2650 Сва се кула из темеља љуља;
2651 Но да вели Ристо капетане:
2652 "Не за Бога, моја браћо драга!
2653 "Да не чују издајни Пипери,
2654 "Е ће на нас јутрос ударити
2655 "И довести сву пашину војску."
2656 Но да видиш три момка сокола:
2657 Отворише пенџере од куле,
2658 Опалише сва три џевердара,
2659 Вичу Срби иза свега гласа:
2660 "На ноге те, издајни Пипери;
2661 "Устаните, Турци нерезани,
2662 "Доведите пашу царевога,
2663 "Ви сте мњели да смо погинули,
2664 "Да је паша књаза погубио,
2665 "Виђећете јада од Турака;
2666 "Но плачите, покријте срамоту,
2667 "Ми ћемо ви бити у помоћу."
2668 Мнозина се к њима обратише,
2669 Колико се Јоле радоваше:
2670 Па догна им вола испод јарма,
2671 Убио га њима за обједа,
2672 За три рабра од горе витеза,
2673 Толико се њима радовао!
2674 Па ту Срби збора заметнуше,
2675 А како ће војску покупити,
2676 Вели тако Мартиновић Саво:
2677 "Пилетићи, наша браћо драга!
2678 "Отворимо из затвора момке,
2679 "Који су се ође намјерили."
2680 Отворише момке из затвора,
2681 А ту бјеше сиви соколићу,
2682 Лукин Петар од села Роваца,
2683 Дадоше му књиге шаровите:
2684 "Хајде, Петре, у богата Ровца,
2685 "И поздрави Повића сердара
2686 "И сокола Вучинића Павла,
2687 "Не остави Глигорију бана,
2688 "Нека купе сва богата Ровца,
2689 "Нека иду на село Пипере,
2690 "А ти хајде у двије Мораче,
2691 "Нек устане Митар калуђере,
2692 "И узјаше вранца од мејдана,
2693 "Од њега се врло плаше Турци,
2694 "Нек устане Милета сердаре,
2695 "И покупе обије Мораче
2696 "До Јаорја, високе планине,
2697 "Хајте шњима на село Пипере,
2698 "И немојте љуто окаснити."
2699 Па другога момка оправише
2700 Сасред Срапча Божовића Лаза,
2701 Да он иде у Васојевиће,
2702 Да се јави Вукову Милану,
2703 Који често мејдан задобија,
2704 Од њега се страши Скендерија
2705 И сувише оба Колашина,
2706 Нек се дигне и окупи војску,
2707 Шњом нек иде у племе Пипере.
2708 А овако Саво бесјеђаше:
2709 "Чујете ли, оба перјаника:
2710 "Останите оба у Пипере,
2711 "Дозовите Вула Марковића,
2712 "Мирите га с кућом Вукотића,
2713 "И смирите све моје Пипере,
2714 "Сложније ће уд’рити на Турке;
2715 "И ево ви Ристо капетане
2716 "С његовијем са братом Јованом,
2717 "Па радите, што боље можете,
2718 "Да ви нашу браћу помирите,
2719 "А ја одох у Дрекаловиће
2720 "Да окупим војске три хиљаде,
2721 "Да их водим вама у Пипере."
2722 Пође Саво у Дрекаловиће,
2723 Капетан му даде пратиоце,
2724 Баш рођака свога Пилетића,
2725 И Морачу воду прелазише,
2726 А кад Саво на Косору дође,
2727 А ту Тура Петровића нађе,
2728 С синовима пије вино ладно,
2729 И све збори Туро за јунаштво,
2730 И добро су Сава дочекали,
2731 За добро се здравје питоваху,
2732 По двапут се реде чашом вина.
2733 Него Саво сјеђет’ не могаше,
2734 Но свед Туру право кажеваше,
2735 Како га је књаже оправио,
2736 И ситну му књигу проучио.
2737 Скочи Туро су четири сина,
2738 И пођоше Савом на Медуну,
2739 Ту сердара Спаха находише,
2740 И добро их сердар дочекао,
2741 И ту бјеше војвода Брацане,
2742 Изнесе им књигу шаровиту,
2743 Па су дивно књигу проучили,
2744 На књигу се врло поклонили,
2745 Шаровиту књигу загрлили,
2746 Па по Кучах турише теларе,
2747 Да покупе војску свуколику.
2748 Ту су нојцу били коначили,
2749 А у јутро рано подранили,
2750 Па се натраг били повратили,
2751 Ал’ ево ти деведт барјактарах
2752 А за њима три хиљаде другах,
2753 На Косор се војска окупила,
2754 Па отоле војска најавила,
2755 И Морачу воду прегазила,
2756 Докле дошла у племе Пипере,
2757 А ту на’ше оба Пилетића
2758 И сокола Вула Марковића,
2759 И ту на’ше хиљаду Пиперах,
2760 Саво тражи оба перјаника,
2761 Ере су му уздана дружина,
2762 Па их Саво за Пипере пита,
2763 А јесу ли браћу помирили
2764 И Пипере браћу саставили:
2765 "Свакога смо дивно умирили
2766 "До крваве куће Вукотића
2767 "Из Рамнога лаза на крајину,
2768 "А њих нигда смирит’ не можемо."
2769 Мало стало, много не трајало,
2770 Ето Ровца и двије Мораче,
2771 И за њима три хиљаде војске,
2772 Пред њима су добре буљубаше,
2773 Све сердари и добри главари;
2774 Мало стаде, много не трајало,
2775 А ето ти Митра калуђера
2776 На његова вранца помамнога,
2777 Бијела му и глава и брада,
2778 Загрнут је црном тамбарином,
2779 Под тамбарцу двије пушке мале,
2780 О вранцу му виси шеишана,
2781 О појасу сабља демишкиња;
2782 Мало стаде, много не трајало,
2783 А ево ти страшна мегданџија,
2784 Мегданџија, Вуковић-Милана,
2785 А шњим бјеше Вуче капетане,
2786 А треће је Беша буљумбаша,
2787 И он бјеше мегданџија страшна,
2788 Воде војске на пуно хиљаду,
2789 Скупило се седам хиљад’ војске,
2790 А осма је Пипери јунаци.
2791 Кад се силна војска саставила,
2792 Ту је трудна војска починула,
2793 Докле вране коње одморише
2794 И јунаке своје под оружје,
2795 У то танке књиге допаднуше
2796 Од онога свијетлога књаза,
2797 И поздравља све редом главаре:
2798 "Слушајте ме, рабри витезови!
2799 "И поздрављам све редом војнике,
2800 "Који јесу срца јуначкога:
2801 "Слушајте ми оба перјаника
2802 "И мојега Мартиновић-Сава,
2803 "Који ме је врло послушао,
2804 "Нек устану и уреде војску;
2805 "И чујте ме, три моја витеза!
2806 "Почекајте три бијела дана,
2807 "А немојте с војском ударати,
2808 "Ја ћу сјутра кавгу заметнути
2809 "На два паше и њихову војску,
2810 "Баш на поље да се огледамо,
2811 "Да бих моју жељу испунио
2812 "На Омера, пашу царевога;
2813 "Трећи данак, браћо, ударите,
2814 "Уредите око Спужа војску,
2815 "Што урече испод сабље моје,
2816 "ви ћете га тамо дочекати."
2817 А кад сјутра јутро зора дође,
2818 Па се књаже на ноге устаде,
2819 А шњим бјеше Ђуро ђенерале
2820 Аи витез Лужан капетане,
2821 А за њима војске шест хиљадах,
2822 А у паше четрдест хиљадах,
2823 По равну се пољу поћераше,
2824 Из Главице Турке изагнаше,
2825 А на Зету наћераше Турке,
2826 Па их Зета вода прождираше;
2827 Више их је Зета однијела,
2828 Но их бјеху Срби погубили,
2829 Весели се Петровићу књаже:
2830 "Ждери, Зето, водо валовита!
2831 "Ждери, Зето, Турке страховите!"
2832 А кад Срби на воду дођоше,
2833 Ту ми турске лађе пограбише,
2834 Које бјеше паша доносио
2835 Из његова Скадра зенђилога,
2836 Извео их накрај Љешкопоља,
2837 Па окупи сиротињу рају,
2838 Сиротињу јадну Србадију,
2839 Који јесу ваздан под Турчином,
2840 А на њих је лађе навалио,
2841 Те су лађе на леђи носили,
2842 Ту ришћанско робје попрскало,
2843 Ма су лађе пусте остануле
2844 Од Османа, паше Скадарскога,
2845 А у њих се Срби превезоше,
2846 На Ждребаник на Турке уд’рише,
2847 И велику славу задобише,
2848 И сагнаше с Ждребаника Турке,
2849 Отеше им б’јеле чадорове,
2850 Отеше им цареву захиру;
2851 И ту много погибе Тураках,
2852 И пред њима Бимбесић кадија
2853 Од лијепе варош-Подгорице,
2854 Који с царом знаде диванити.
2855 А да видиш Петровића књаза
2856 И сокола Ђура џенерала
2857 И витеза Лужан-капетана,
2858 Како с’јеку попријеко Турке,
2859 Крваве им сабље до барчаках
2860 И деснице до раменах руке,
2861 Сијекући кости од Тураках,
2862 Не знаду се браћа уморити,
2863 Док под собом коње не уморе.
2864 А кад виђе царев Омер паша,
2865 Стаде ми се паша измицати,
2866 А к њему се књаже примицаше,
2867 Па га зове гласом и авазом:
2868 "Стан’, полако, Лички говедару!
2869 "Н’јесу ово у Лику говеда,
2870 "Да их шћераш, куд си наумио,
2871 "Ни да вежеш воле за рогове,
2872 "Нит’ су ово Босански шљивари,
2873 "Нит’ су ово влашки говедари,
2874 "Говедари, твоји Херцеговци,
2875 "Херцеговци и крупни Бошњаци,
2876 "Које си их скоро преварио
2877 "И на лаже Босну освојио,
2878 "Босну равну и Херцеговину;
2879 "Но су ово сиви соколови,
2880 "У боју су како и лафови,
2881 "За њих и твој турски царе знаде,
2882 "А и од њих велик страх имаде,
2883 "Многе су му силе саломили
2884 "Већ витез наши Црногорци;
2885 "Но не бјежи, једна потурице,
2886 "Срамота је бјежат’ са мегдана,
2887 "Како ћеш се цару приказати!"
2888 Чекат’ ћаше Омер паша млади,
2889 Чекат’ ћаше него не смијаше,
2890 Но све бјежи и измиче војском.
2891 А кад трећи данак освануо,
2892 Ал’ га с трага јади задесише,
2893 Ево с војском три рабра витеза:
2894 Једно соко Мартиновић Саво,
2895 Друго витез Петровићу Рамо,
2896 А треће је Радовић Илија
2897 Од крваве куће Мартинића,
2898 Које бјеше књаже отправио,
2899 Да покупе и уреде војску,
2900 Дао им је књигу шаровиту,
2901 И на њу се књаже потписао,
2902 Што ураде, он им потврђива;
2903 А за њима сва војска остала.
2904 И дивно су војску уредили,
2905 Уредили војске пет хиљадах,
2906 По избору голема јунака,
2907 Да ударе на два паше млада,
2908 Три хиљаде војске оставили,
2909 Те су Спужа града околили,
2910 Прекинули цареву захиру.
2911 Ђе је срећа, ту је и несрећа,
2912 Е несрећа дође изненада,
2913 А за пашу то срећа велика:
2914 Ево руски џенерале дође
2915 Преко б’јела Скадра на Бојану
2916 У китицу варош Подгорицу,
2917 Књазу бјеше књиге оправио:
2918 "Чујеш ли ме, црногорски књаже!
2919 "Цар ме брже тебе оправио"
2920 Од велика двора русијнскога,
2921 "С турскијем се царем умирио,
2922 "Немој више шњима боја бити,
2923 "Е си своју главу изгубио,
2924 "Ал’ с’ у свога цара омразио."
2925 А Омеру другу књигу пише:
2926 "Бјеж’ отоле, једна потурице!
2927 "Еда могу цара преварити,
2928 "И у њега те се омразити,
2929 "Не би саде вјеру уфатио,
2930 "Док не видиш што су Црногорци,
2931 "Да те с’јеку ал’ уфате жива."
2932 Бјежат’ ћаху оба паша млади,
2933 Бјежат’ ћаху, него не смијаху,
2934 Стоји на пут пет хиљадах војске,
2935 Који су им с леђах долазили,
2936 Прекинули путе и карване,
2937 А другога пута не имаху,
2938 А кудијен утећи могаху.
2939 Ного Омер танку књигу пише,
2940 А шиље је свијетломе књазу:
2941 "Ја те молим кано господара,
2942 "Пушти мене војску из амана,
2943 "И макни ми војску с друма пута.
2944 "Ако сам ти штете учинио,
2945 "Ти си добро Брда осветио,
2946 "Узео си царево оружје
2947 "И одору, што је за јунака."
2948 Тадер књаже танку књигу пише
2949 И шиље је на три своје слуге
2950 Код бијела Спужа на крајину:
2951 "Чујете ли, моје миле слуге!
2952 "Помакните војску сасред пута,
2953 "Е је доша руски џенерале,
2954 "Да Омера пуштим на аману,
2955 "Пуштићу га, лијека му нема,
2956 "Е се бојим цара русијнскога.
2957 "Немојте ме кривити, витези,
2958 "Е ви браним пашу уфатити
2959 "И његову сву војску осталу,
2960 "И немој се који преварити,
2961 "Да Турчину посијече главу,
2962 "Али с мјеста да заметне кавгу!
2963 "Ако би се који преварио,
2964 "Мојом ћу му сабљом посјећ’ главу."
2965 А да видиш муке на јунаке!
2966 Жалосне их књиге допадоше
2967 Од онога свијетлога књаза,
2968 Да пуштају паше заробљене
2969 И његове цареве низаме,
2970 Па им пуца срце у прсима,
2971 А скачу им сузе на очима:
2972 Жалосно се макнут’ са мегдана.
2973 У то паше табор подигоше,
2974 Па је књаже књиге оправио:
2975 "Хајде с Богом, једна потурице!
2976 "Моли Бога руском џенералу
2977 "И нашему Николају краљу,
2978 "Е ти пуштих живот са мегдана."
2979 А кад паша покрај војске дође,
2980 Но главари сабље извадише
2981 А пред њима три књажеве слуге,
2982 Испод сабље српске пасоваху,
2983 Па викаху три књажеве слуге:
2984 "Хајте саде, до два паше млади,
2985 "Мол’те Бога књазу свијетломе."
2986 Таде рече Мартиновић Саво,
2987 А дозива Никшана сердара:
2988 "О Никшане, злосретни сердаре!
2989 "Што ћеш саде књазу кажевати
2990 "Са несрећном кућом Вукотића?
2991 "И како ћеш књазу приступити?
2992 "Ти очију и образа немаш,
2993 "Него хајде с кућом Вукотића,
2994 "И запани паши иза Спужа,
2995 "Иза Спужа украј Зете ладне,
2996 "Па витешки окрвави руке,
2997 "Да би своју главу откупио,
2998 "За тебе ћу у књаза зборити
2999 "И у књаза тебе намолити,
3000 "Е си добар јунак на крајини,
3001 "Па те жалим, кукала ти мајка!
3002 "Ако би ме кара џенерале
3003 "Већ посланик цара Русијнскога,
3004 "Ја ћу знати шњима диванити:
3005 "Не карај га, мили господаре!
3006 "Од књаза је био отпануо."
3007 Тадер скочи несрећни сердаре,
3008 И поведе кућу Вукотића
3009 И остале неке издајнике,
3010 Западоше украј Зете ладне,
3011 И велики спомен учинише,
3012 На пашину војску ударише,
3013 Стотину их глава посјекоше,
3014 Дв’је стотине живе пофаташе,
3015 А триста се у Зету утопи;
3016 Доведоше робје на Ждребаник,
3017 И с тијем су главе откупили.
3018 Ту нађоше књаза свијетлога,
3019 И нађоше Ђура џенерала
3020 И његова Лужан-капетана,
3021 И нађоше Пера и Ђорђију
3022 И осталу браћу Петровића,
3023 Сву господу мале Горе Црне;
3024 У то руски џенерале дође,
3025 Сва господа на једно се стаде,
3026 Сваки прича од боја жестока,
3027 Па се момци Црногорски фале,
3028 Колико је који сјеко главе,
3029 Већ доводе коње седленике,
3030 И доносе турска копља бојна,
3031 Копља бојна и те остре ћорде,
3032 И доносе турске чадорове,
3033 Довукују цареве лубарде,
3034 Веселе се срца у јунаках.
3035 То је српска и слава и дика
3036 И пофала српскога народа,
3037 Како силна цара предобише.
3038 Ова пјесма свима Србињима
3039 На весеље и на радост била,
3040 То је наша пофала и дика.
