Убава Радо, убава,
ајд да се, Радо, узнемо.
— Мани ме, море, Јоване,
несмо ли, море, родбина!
— Убава Радо, убава, 5
ситно камење број нема,
убава мома род нема,
ајд да се, Радо, узнемо.
Широка вода брод нема,
високо дрво лад нема, 10
убава мома род незна -
ајд да се, Радо узнемо.
Певач, место записа и напомена
По казовању Савке Петровић, неписмене сељанке из Бучума код Сврљига (65 год.) Забележио: Недељко Богдановић.
Референце
Извор
Недељко Богдановић: У градини струк босиљка, Градина број 5-6/1971, стр. 67.
