Турци ударају на Прилип
Сунце зађе, а мјесец изађе,
Кликну вила с високих планина
Баш у дворе Краљевића Марка,
Па му виче танко гласовито:
„Давор’, брате, Краљевићу Марко, 5
„Што си сио, зло вино попио!
„Ето иду Турци јаничари,
„Да т’ убију, ал’ ухвате жива,
„И доведу цару у Стамбола.
„Не шали се, побратиме Марко, 10
„Не шали се, ако Бога знадеш,
„Већ ти скачи на ноге лагане
„И оседлај твог брзог Шарина,
„Па ти зови твоје вјерне слуге,
„Чекај Турке на великих вратих.“ 15
Кад је Марко вилу разумио,
Одмах скаче на ноге јуначке,
Па он зове слугу Ваистину,
Шаље њега Турком у сусрете,
Нек’ им путе у гори затвори, 20
Докле Марко коњица нахрани;
Пак он иде коњу у ахаре,
Пак му даје десет ока зоби
И даје му чабар рујна вина,
Оседла га и опреми лепо, 25
Зове Марко своје вјерне слуге,
Па он оде на велика врата,
Куд пролазе коњи и јунаци,
Ондје чека Турке јаничаре.
Мало вр’јеме затим постајало, 30
Али иде педесет Турака;
Кад дођоше на велика врата,
Марко трже своје копље бојно,
Па он Турке на копље набија,
Па их доље низ бедеме баца; 35
Ал’ се брзо копље поломило,
А Турака истом десет пало.
Тад он хвата перна буздована,
Па удара Турке на вратима,
Ниг' он пази коња, ни јунака, 40
Ни јуначких богатих одора.
Кад Турака десет обалио,
Буздован се онда поломио.
Трже Марко сабљу од бедрице,
Коју му је бабо оставио, 45
Пак он гања Турке око врата;
Што стизаше, под сабљу меташе.
Што пропусти Краљевићу Марко,
Дочекује слуга Голубане;
Што пропусти слуга Голубане, 50
Дочекује слуга Богосаве;
Што пропусти слуга Богосаве;
Ваистина дочека пред вратих:
Све остале посјекоше Турке.
Када тако Турке посјекоше, 55
Викну Марко слугу Ваистину:
„Ваистина, моја вјерна слуго!
„Похватај ми све турске коњице
„Који нису, слуго, погинули
„И покупи све мртве јунаке, 60
„Пак их вежи на своје коњице,
„Нек’ их коњи носе у дворове,
„Нек’ их виде буле и кадуне,
„Па нек’ уче своју дјецу луду,
„Да не иду на Маркова града.“ 65
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
