Турци под Бечом
0001 Војску купи царе господине,
0002 Војску купи три године дана,
0003 Три године, да цесар не знаде,
0004 А четврту, да и цесар знаде.
0005 Али не зна цесар господине,
0006 Куд ће царе с војском окренути.
0007 А кад царе војску сакупио,
0008 По војсци је пуштио телале,
0009 Да позивље на диван господу:
0010 „Није л’ мајка родила јунака,
0011 Јал сестрица брата одгојила
0012 На свом чистом дивојачком крилу,
0013 Који би се добар јунак нашо,
0014 Да ми буде серашћер пред војском,
0015 Дао бих му добра коња свога,
0016 Под којим је крило до копита;
0017 Дао бих му своју бритку ћорду,
0018 Коју царе пред војску износи;
0019 Дао бих му капу од војнице.”
0020 Зове царе лале и везире,
0021 Он их зове себи на диване,
0022 Па он нали једну чашу вина,
0023 У њу метну до триста цекина,
0024 Па господи царе говорио:
0025 „О јунаци, драга браћо моја!
0026 Који ће се добар јунак наћи,
0027 Да он иде војском управљати,
0028 Ево ће га царе даровати:
0029 Нек попије ову чашу вина,
0030 У џеп метне до триста цекина!”
0031 Ту се нађе један пашалија,
0032 Пашалија, потурица млада,
0033 Па је цару ’вако говорио:
0034 „Ја ћу твојом управљати војском,
0035 Водит војску низ Лику к Рибнику,
0036 Поробит ћу Лику и Крбаву,
0037 Цесарову дику и државу,
0038 И Поуње до Карловца равна,
0039 Од Карловца све до Вараждина,
0040 Гдје ћу војску напојити вина.
0041 Ондолен ћу к Бечу ударити,
0042 И Беча ћу била освојити,
0043 Ја из Беча цесара дигнути,
0044 Па ћу систи на мисто његово.”
0045 Кад то чуо царе господине,
0046 Мило било цару господину,
0047 Па му даде пуну чашу вина,
0048 И у њојзи до триста цекина.
0049 Подиже се паша господине,
0050 Води војску низ Лику к Рибнику,
0051 Па пороби Лику и Крбаву,
0052 Цесарову дику и државу,
0053 И Поуње до Карловца равна.
0054 Роби, пали, грдну жалост ради
0055 Од Карловца све до Вараждина,
0056 Гдје је војску напојио вина.
0057 Па он оде к Бечу каменоме,
0058 И пола је Беча освојио
0059 Све до цркве светога Стипана.
0060 У цркву су коње уводили,
0061 Параментом коње покривали,
0062 Калежима рујно вино пили.
0063 Још им ни то задоста не било:
0064 Од цркве су џамију створили,
0065 На цркви им турски хоџа хуче.
0066 Мисли мисли од Беча цесаре,
0067 Како би се Турком обранио.
0068 Све он мисли на једну смислио,
0069 Па је књигу билу накитио
0070 И шаље је пријатељу своме,
0071 Пријатељу Московићу цару.
0072 У књизи је царе говорио:
0073 „Да си здраво, слатки пријатељу!
0074 Нисам теби своје кћери дао
0075 За твојега Михајила сина,
0076 Што си моме срцу омилио,
0077 Већ сам теби моју кћерцу дао,
0078 Ако мени до потребе дође,
0079 Да се мени у потреби нађеш.
0080 А сад ми је дошло до потребе:
0081 Турци су ми све до Беча стигли,
0082 И пола ми Беча освојили,
0083 Све до цркве светога Стипана;
0084 У цркву су коње уводили,
0085 Параментом коње покривали,
0086 Калежима рујно вино пили.
0087 Још им ни то задоста не било:
0088 Од цркве су џамију створили,
0089 На цркви им турски хоџа хуче.
0090 Помози ми, ако Бога знадеш!”
0091 Књигу штије Московићу царе,
0092 Књигу штије, грозне сузе лије;
0093 Њега гледа Михајило сине,
0094 Па је њему сине говорио:
0095 „Мој бабајко, Московићу царе,
0096 И досад су књиге долазиле,
0097 Никад ниси суза проливао.
0098 Оклен књига, од којега града,
0099 Каквог књига доноси ти јада?”
0100 Ал бабајко сину говорио:
0101 „Не питај ме, моје дите драго,
0102 Ево књиге од бечког цесара,
0103 Таста твога, пријатеља мога,
0104 Турци су му већ до Беча стигли
0105 И пола му града освојили.
0106 Хајде, сине, на највишу кулу,
0107 Па испали бојницу лумбарду,
0108 На њу скупи тријест хиљад’ војске,
0109 Па с’ наврати на краља Саксона,
0110 Нек ти даде тријест хиљад’ војске;
0111 Па с’ наврати на краља Францеза,
0112 Нек ти даде тријест хиљад’ војске;
0113 Па с’ наврати на краља Инглеза,
0114 Нек ти даде тријест хиљад’ војске;
0115 Па с’ наврати на краља Шпањола,
0116 Нек ти даде тријест хиљад’ војске;
0117 Па с’ наврати на краља Малтеза,
0118 Нек ти даде тријест хиљад’ војске;
0119 Па с’ наврати на Црну Краљицу,
0120 Нек ти даде тријест хиљад’ војске!
0121 Седам краља од седам земаља,
0122 Сваки краљу по тријест хиљада!”
0123 Још је царе сину говорио:
0124 „А сад хајде, ето војске силне!
0125 Води војску низ поље Рудово
0126 До бијеле намастира цркве;
0127 У цркви су светачки барјаци.
0128 Када дођеш близо цркве, сине,
0129 Па се цркви тој отворе врата
0130 И изађу светачки барјаци,
0131 Сретну тебе на пољу широку,
0132 Довест ће те цркви намастиру.
0133 Ту ћеш божју службу учинити.
0134 Када будеш ти на пола службе,
0135 Ти погледај светачке барјаке,
0136 И на небу небеске облаке:
0137 Куд прелазе по небу облаци
0138 И за њима светачки барјаци.
0139 Ако пођу Бечу каменоме,
0140 Води војску, придобит ћеш Турке,
0141 Ако с’ врате Москви нашој равној.
0142 Ти распушти још код цркве војску,
0143 Нека иде сваки двору своме!”
0144 Послуша га Михајило сине:
0145 С треће стране Дунај сусретио,
0146 Баш до свете цркве намастира.
0147 Кад је био насред поља равна.
0148 Намастирска отворе се врата,
0149 Изађоше светачки барјаци,
0150 Михајила на пољу сретоше,
0151 И светој га цркви доведоше.
0152 Ту се божја миса учинила.
0153 А када је на по мисе било,
0154 Михајило у небо погледо:
0155 Ал пођоше по небу облаци,
0156 За њима се навили барјаци,
0157 Све нагнуло Бечу каменоме!
0158 Кад се служба божја довршила,
0159 Води војску Михајиле дите
0160 Преко поља и ноћом и даном.
0161 Кад се Бечу близо прикучио,
0162 Тилор-гора Михајила срела,
0163 А тамна га ноћца уфатила,
0164 Ноћца тамна и планина густа.
0165 Михајило калауза нема,
0166 Да проведе кроз планину војску,
0167 Па потеже од злата јабуку,
0168 У јабуки три камена драга,
0169 Која сјају ка’ три сунца жарка.
0170 На копље је јабуку метнуо,
0171 Па му сјаје до по горе црне
0172 Од јабуке, ка’ од жарка сунца.
0173 И он води војску кроз планину.
0174 Кад је био наврх горе с војском,
0175 Онда дите војску уставило
0176 И оваку заповид јој дало.
0177 Да открши свак јелову грану
0178 И затакне свак на своју главу,
0179 Па кад сађу на поље широко,
0180 Нека мисле јаничари Турци:
0181 Што с’ овако гора зањихала,
0182 Ал је гора, ал је вода ладна?
0183 Ту свак сиче од јелића грану,
0184 Меће јунак свак себи на главу.
0185 Тилор-гору они прелазише,
0186 Таман бечком пољу салазише.
0187 Ето зоре и бијела дана!
0188 Подранили Турци јаничари
0189 И у Тилор к западу гледали.
0190 Кад видили то чудо големо,
0191 Гдје се гора пољем зањихала,
0192 Из горе се жарко сунце рађа;
0193 Томе су се чуду зачудили,
0194 Асан-паши своме полетили,
0195 Асан-паши Турци говорили:
0196 „Асан-паша, мили господине,
0197 Ето нека, милом богу фала,
0198 Тилор нам се гора заиграла
0199 И гдје синоћ залазило сунце,
0200 Јутрос нам се одонуда рада.”
0201 Намах паши зло на уми било:
0202 „Није добро, дјецо јаничари!
0203 Јер се Тилор није заиграо
0204 Нит се из њег жарко рада сунце:
0205 То је круна Московића-краља,
0206 Који ће нам врло додијати.”
0207 Турци шаљу триста пашалија,
0208 Да отиђу гору уходити,
0209 Ал којих је триста одлазило,
0210 Натраг им се није повратило:
0211 Црна их је гора позобала.
0212 Опет шаљу триста пашалија,
0213 Да отиђу гору уходити,
0214 Ал и оте гора позобала.
0215 Кад се војска ближе прикучила,
0216 Бог припушти велика чудеса,
0217 Па он посла орла са небеса;
0218 Орле туче турске ћелетине,
0219 Кано дител старе букветине.
0220 Све падају млађани јунаци
0221 Под пусетом и бријетком ћордом,
0222 Када силна ударила војска
0223 С једне стране од Беча цесаре,
0224 С друге стране Московић Михајло,
0225 С треће стране Дунај сусретио,
0226 А с четврте орле прифатио.
0227 Уфатише у средину Турке,
0228 На Дунај су Турке наћерали.
0229 Први Турци Дунај прејазили,
0230 Турци стражњи по суву ходили
0231 Од Турака нитко не остаде,
0232 Него оста везир потурица,
0233 На свом коњу вранцу крилатоме.
0234 Када везир од Беча одмаче,
0235 Онда везир Бечу говорио:
0236 „Били Бечу, не бечи се на ме!
0237 Никад с тобом војевати не ћу,
0238 И дите ћу своје заклињати,
0239 Да са бечким не ратује краљем.”
