Уранила дилбер Стојка, млада невјеста,
Сретао је млад дјевере из трговине;
„Божја помоћ, снахо моја, јеси ли здраво?“
— „Бог дај добро, млад дјевере, јесам ти здраво,
„Не био ти онај здраво за ким сам ти ја, 5
„Оста моје бјело лице необљубљено,
„Осташе ми црне очи непољубљене,
„Оста моје бјело грло неизгризено!“
Њој говори млад дјевере из трговине:
„Муч не куни, снахо моја, жив ти био ја, 10
„Јето иде Ђурђев данак, огpијаћеш се,
„Доћи ће ти мила мајка, пољубиће те,
„Доћи ће ти мила браћа, загрлиће те!“
— „А бора ми, мили брате, драги дјевере,
„Јадно моје огријање о Ђурђеву дне, 15
„А јадније пољубљење од миле мајке,
„Још јадније загрљење од миле браће,
„Када није огријање од мила војна!
„Срезаћу му мекан душек од трновине,
„Метну ћу му бруса јастук камен студени, 20
„А на њега кумаш јорган санту олова,
„Прилећи ћу ја уз њега, леђа окренут“,
„Окрени се, обрни се, озебла сам ја!“
„Лези доле, бона легла, ја шта ћу ти ја!“
Српске народне пјесме покупљене по Босни, збирка Косте Х. Ристића; На корист фонда К. Х. Ристића издало на свијет Српско учено друштво; У Биограду у Државној штампарији, 1873., стр. 49.
