[Тркуљ, сине, тркуљчићу]
Тркулт, сине, тркуљчићу!
Хајд прескочи с ону страну,
с ону страну, турубане,
тур туриљу у Добровац,
весо сине, весел био, 5
мајчин јане, златоране,
хајд на гране, златогране,
хајд на гране, ђулистане,
панајлака, понајлане,
тер ђевојку, ђевојчицу 10
ситно веди те доведи, хој!
Удур, удур, ударило
зло у црно мотовило
па се више не селило.
Ти ђевојку дома амо, 15
хајд полако води само.
Тркуљ, сине, тркуљчићу,
горооки варавчићу,
а ти, а ти једвачеку,
чекни, чекни по дочеку, 20
чешљем дугу косу свини,
преко поља па се вини
с мојим сином, са делијом,
чукчулијом, таралијом,
са зорлијом, са ојлијом, 25
преко воде, преко горе,
бани мени усред зоре.
Па полети, па помети
бјеле дворе и оборе,
па ми срце развесели — 30
дундуруле, дурудели...
Око врата ниска злата
ко у гори лист јесењи.
А то злато, грлу свито
сјајновито, треперито, 35
валовито, тресковито,
миловито, срећовито,
срцу моме веселито...
Снахо моја, надо моја,
ткам ти ноћу два повоја, 40
ророруљо, таравоја,
срећо моја.
Један повој једном сину,
други повој другом сину
а на једну на годину. 45
Другог љета теревета,
вода куми маховину,
маховина облачину,
облачина божје дворе
још два сина да се роде, 50
а баба ће повој ткати,
својој снахи даривати,
тонтрљати, торољати,
драговати, миловати
божјој мајци даровати... 55
Па ће жито да прероди,
па ће коло да се води,
па ће снаха да се води,
конкороди, дороводи.
Сине, сине, гороруше, 60
кад с планине ветар душе,
ти невесту к дому крени,
нек се образ зарумени,
па са њоме к мени крени.
Ја сам ватру наложила, 65
ја сам срце отворила,
ја сам кућу поспремила
да се снаха не умори,
да јој наши бели двори —
горобори, саравори, 70
етекори, сетекори —
буду слатки разговори.
Синситиле, каталуке,
чекају је моје руке
да милују мил-унуке, 75
све сојлије, све делије,
све јунаке-катунџије
јер је тако још од прије
да је јунак од делије,
хој-хојлије... 80
