Три су цвета у гори цветала

   Три су цвета у гори цветала,
До два сјајна, трећи потавнио.
Што цветаше до два сјајна цвета,
Оно јесу два брата рођена;
Што међ’ њима трећи потавнио,
Оно јесте сеја међ’ браћама,
Потавнила од млоги сватова —
Проси Месец за свог месечића,
Проси Сунце за свог сунчевића,
Проси Муња за се из облака.
Мислила су два брата рођена
За кога би сестрицу удали. —
Ако ће је дати за Месеца,
Он се мења за годину дана
Пуно право до дванаест пута,
Дванајст пута сестра удовица;
Ако ће је удати за Сунце,
И Сунце је нагло и жестоко,
Припалиће сеји нашој лице —
Даћемо је Муњи из облака,
Кад загрми, далеко се чује,
А кад пукне, свак (се) боји за се.