Три се снега на планини беле:
један лањски, други преколањски,
а тај трећи од нове године.
Ту ми расте свакојако цвеће,
а највише бела перуника; 5
ту прођоше кићени сватови,
сви сватови перунику беру,
сам' не бере млади младожења,
већ он игра коња до невесте,
па је њојзи тихо говорио: 10
„Чујеш ли ме ти, млада иевесто,
кад стигнемо у наше беле дворе,
ту ја имам једну стару мајку,
немој њојзи руку да пољубиш,
ја сам имаја девет верни љуба, 15
све девет ги она отровала,
па се плашим — тебе ће десету!"
Референце
Извор
Народна књижевност Срба на Косову - Лирске песме I, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр. 143.
