Пређи на садржај

Транскрипт са суђења Кесеровићу у Београду 1945.

Извор: Викизворник

"... После капитулације бивше југословенске војске донео сам одлуку да се после повлачења из Цариброда, где сам био као командант батаљона, не предајем непријатељу, него да организујем народ на отпор против окупатора, што сам и учинио. Почео сам прикупљати официре и подофицире по срезу крушевачком. Наишао сам на врло добар одзив. Помогло ми је то што сам у Крушевцу служио четири и по године и што је за то време кроз моје руке, кроз мој батаљон, прошло око двадесет хиљада обвезника. Људи су схватили целу ствар добро и примили се посла. После извесног времена ја сам покушао да ухватим везу било са којом организацијом у мојој непосредној близини, да се повежем са осталима. Дознао сам да се на Соколовцу налазио Коста Пећанац, са неколико својих људи. Пошао сам заједно са мојим начелником штаба, потпоручником Радивојем Миливојевићем, и на Соколовцу нашао сам Косту Пећанца. Изложио сам му стање на моме рејону и припреме које сам извршио. Он ми је рекао да је врло срећан што има људи који мисле на добро народа и отаџбине и што су одбегли у шуму да поведу борбу против окупатора. Показао ми је том приликом пуномоћје издато од команданта Пете армијске области, генерала Цукавца, који му је наредио, у име Врховне команде, да у отаџбини продужи четничку акцију. Том приликом поставио ме је за команданта Расинског одреда... Дао ми је нека упутства и директиве, много није имао шта да даје. Ја сам му рекао да и у другим областима има повољног терена за рад. За тај рејон, за околину Сталаћа и Житковца, поставио је за команданта потпуковника Милутина Радовића, који се доцније издвојио из организације. У то време, јун — јули 1941. године, колико ја знам, Коста Пећанац није био издајник. За Дражу још нисам знао, ни за његову организацију... О споразуму знам када је Коста Пећанац отишао за Букуљу, мислим у авгасту месецу, да је направио споразум о ненападању... По изјави потпоручника Радојевића, он се, Коста Пећанац, обавезао да неће нападати Немце... а исто тако обавезао се да ће се заједно са окупатором борити против партизана. То је било месеца августа 1941. године... Мислим да је закључен и писмени уговор, али ја то нисам видео ...

По извршеном споразуму потпуковник Радовић известио га је да он не пристаје на споразум који је потписао Коста Пећанац, па да и ми то исто, остали команданти, не чинимо. Ја исто тако нисам признао тај споразум ...

По наређењу Косте Пећанца имало је да се образују судови...

Тек после напада на Крушевац сазнао сам да постоји партизански одред, Расински одред ...

У почетку ја сам из Крушевца издавао наређења. Чим сам опазио да ће Немци да ме ухапсе, повукао сам се на Јастребац. После прогласа Косте Пећанца ухватили су ме Немци на путу у близини Крушевца и спровели ме у затвор. Извукао сам се највише захваљујући издајнику Кости Пећанцу. Коста у то време још није знао да ја више нисам његов војник и да не слушам његова наређења. Немци су питали да ли сам био командант. Затражио је да ме види крајскомандант. Он је тражио од мене да обећам сарадњу у борби против партизана. Ја сам, наравно, обећао само да бих се извукао. Ништа написмено нисам дао... Приликом пуштања крајскомандант је захтевао да се фотографишем. Ја тада нисам о томе много размишљао. Пристао сам, мада сам инсистирао да се не фотографишем. На слици је било још, поред крајскоманданта, и неколико официра ...

Присуствовао сам 21. септембра у селу Стрмцу заклетви шест хиљада регрута. По повратку са то заклетве нашао сам у штабу генерала Новаковића, који ми је издао опште наређење за општи устанак у Шумадији, напад на све градове у којима су Немци. Ја сам имао да извршим организацију и да са својим одредом заузмем Крушевац. Расписао сам наређење о мобилизацији да би се прикупиле трупе. Том приликом сам наредио команданту жандармериске чете, сматрајући да је националан човек, то јест јавио сам му да ћу извршити напад на Крушевац, и то ноћу између 22. и 23. по наређењу генерала Новаковића. Тражио сам да ме у току напада помогне са својим жандармима, то јест својом борбом у самој вароши. Додао сам да, ако му то није могућно, онда да саопшти жандармима да се пре пола ноћи како ко може удаљи и да дође у област Пашевичке шуме. План сам био створио, још нисам ухватио везу са командантом Роћком из сталаћког одреда.... Напад је закаснио из разлога што Гочки одред није дошао. Требало је почети у ноћи између 22. и 23, а медутим 23. Немци изврше препад. Немаца је било око 5 до 600... По изјавама људи из самога града, и нађеним лешевима које рањених, које погинулих, било је 190, а заробио сам око 29 "зорки"... Ја сам скоро био заузео Крушевац. Једино је било још отпора у једној гимназији. Требало је да Гочки одред затвори свој сектор. Ја сам доцније био спречен пристизањем немачках појачања из Сталаћа и Краљева ... Ја сам морао да прекинем, јер ми Сталаћки одред није уопште долазио, а знао сам да ће Немцима стићи појачање, да ће бити тенкова и рушења зграда и да ће ме најзад, одбацити.

Распустио сам обвезнике без оружја кућама, а обвезнике са оружјем кренуо сам на Јастребац, јер сам добио извештај да Коста Пећанац немачким камионима и са око 2.000 четника иде из Топлице да ме разоружа, што је било у ствари.

После борби на Крушевцу и селу Брзеници и Јаслици, ја сам се повукао ка Краљеву, јер сам сазнао да се тамо воде борбе од стране партизана и од стране Дражиних четника са Немцима. Тамо сам се нашао са мајором Ђурићем, који је био командант операција и опседао Краљево. Јавио сам се њему и ставио му се под команду. Тада сам сазнао за Дражу Михаиловића. Стављајући се под команду Ђурића, ја сам се ставио и под команду самога Драже. Продужио сам борбу докле год је трајала опсада Краљева ... Опсада није успела. Она је била пробијена од правца Крушевца, али се тај круг могао затворити да нису искрсле друге ствари, које сам касније сазнао. Дошло је до сукоба између партизана и четника у Пожези... Мајор Ђурић је повукао већи део снага ка Чачку ... Ја нисам имао тачне податке, али Ђурић не би повукао снаге да није добио наређење од Драже ...

По повратку са Краљева, вратио сам се у област среза жупског одакле сам послао официра-курира Дражи да ухвати везу са њим и изложим му ток операција код Краљева, где сам се налазио, и шта сам на терену постигао. Мислим да је то било у децембру месецу. Тада ми је донето упутство за организацију на терену и наређење којим ме поставља Дража за команданта Расинског корпуса, а не одреда. То сам наређење добио у јануару. Даје ми се за организацију рејон копаоничког и жупског среза... Мислим да је издао наређење 1942, колико се сећам, да се онемогући рад партизана на терену ... Да се спречи рад њиховим одељењима и борбом, ако не може на други начин ... Ја сам схватио да се то односи само на партизане. Касније изишла су наређења и за симпатизере. Касније је Дража наредио да се уништавају сви који раде за партизански покрет... Код њега је увек било то: "Очистити партизане са терена!" Ја сам једанпут рекао: "Господине генерале, партизани нису ђубре, а ми метла, не може се то очистити. Мене јуре Немци три године, па ме нису могли очистити, па не могу ни ја партизане." "Ама", рекао је Дража, "не кажем тако, Кесеровићу, него онемогући их!"

... Ја сам 1943. године априла месеца кренуо по његовом наређењу за Санџак и у мају сам се нашао у селу Затону, код Бијелог Поља. Тамо сам био позван депешом у којој је стајало овако: "Прикупите и мобилишите све људство с тим да на терену оставите најнужнији број за службу, и крените најпогоднијим правцем и дођите у област Златара, а тамо вас чекају даља наређења." Када сам дошао код Златара, наређено ми је да кренем у правцу Бијелог Поља преко планине Јадовника не знајући у ком циљу. Када сам дошао у Затон, он је са енглеским пуковником Бејлијем извршио смотру трупа, наредио да се онде одморе, пошто их за сутра очекује задатак. Сутра је наређено да поседнемо десну обалу Лима, низводно, и дао ми је један отсек са задатком да спречим партизане да пређу на десну обалу реке Лим ... Он је инсистирао на томе да се партизанима не дозволи прелаз у Србију...

Немци нису били тада ту, него после три дана... Немци су имали акцију против партизана ... Пета офанзива ...

Да вам кажем свој разговор са Дражом Михаиловићем у селу Затону. Био је ручак. Мислим да је он тад био министар. Ја сам рекао овако: "Господине министре, зашто да се води борба за партизанима, а не са Немцима?" Он је рекао: "Да водимо борбу!" "Па зашто да се боримо и са партизанима? Треба се борити само са Немцима." "Не! Партизани су већи непријатељи. Немци ће пасти, а ови ће нам сести на грбачу, ако узму власт!"

Оптужени Кесеровић: Дража је ставио Топлицу под моју команду. Постао сам командант расинско-топличке групе. Он ми је наредио да кренем у Топлицу и да попуним организацију, која није била довршена, и да очистим Топлицу од партизана.

Председавајући: У чему се састојало то чишћење?

Оптужени Кесеровић: После три дана долази Рачић и извештава ме да је он постављен за команданта у Топлици, Копаонику и Јабланици. Мени, наравно, то није нило право... Приликом излагања снага Рачић је рекао да ће учествовати бугарске, немачке, Љотићеве и Недићеве снаге. Ја сам се запрепастио када сам то чуо. Нисам могао да се супротставим, али сам наговестио да сам војник. При остварењу плана Рачић је предложио да му се доставе спискови партизана.

Претседавајући: Ви сте напоменули да нисте имали довољно муниције? Да ли сте извршили попуну муниције?

Оптужени Кесеровић: Дража ми је казао да ћемо муницију добити од Рачића, Калабића и Раковића. Они су добили милион метака.

Претседавајући: Од кога?

Оптужени Кесеровић: Од Немаца. Раћић ми је казао: 'Кесеровићу, циљ оправдава средство!'

Претседавајући: Да ли су том приликом на страни четника учествовали и немачки тенкови?

Оптужени Кесеровић: Ја сам први пут видео један бугарски пук код Соколовице и при доласку на Тупалски Вис. Ту сам видео пет тенкова и један допунски батаљон.

Претседавајући: Одакле је дошао Рачић?

Оптужени Кесеровић: Са терена!

Претседавајући: Са колико људи је дошао?

Оптужени Кесеровић: Са 10.000! Ту је била његова група, Раковића и Калабића.

Претседавајући: Како су дошли?

Оптужени Кесеровић: Трупе су дошле пешке, а неке и на аутомобилима који су вукли муницију и друге ситније ствари.

Претседавајући: Да ли су Рачић и Калабић одлазили у Крушевац?

Оптужени Кесеровић: Они су одлазили и у Крушевац и Ражањ. Они су имали у своме штабу неког капетана Немца, Вајла, који је био делегат немачке врховне команде у Србији ради координације у тој акцији. Они су с нама имали и радио-везу. У тој акцији сам координирао, на жалост, и ја с њима. Ту су били Немци, Бугари, љотићевци и недићевци, цела компанија.

Претседавајући: Како се завршила та заједничка акција?

Оптужени Кесеровић: Партизани су били гоњени и разбијени. Прешли су преко Јабланице и дотевани до зида — до албанске границе. Ту се скупило до 8.000. Било их је рањених, болесних и здравих, и сви су покушали да пређу границу. По доласку у Јабланицу, Рачић доноси одлуку да имам да се вратим на терен. Остао сам у Жупи ради одмора и сада сам имао да идем на терен. Наредио ми је да продужим даље борбу. Рекао је да су партизани разбијени и тако даље. Преко делегата ја добијам сто хиљада метака у Лебану. То је био Рачићев делегат код Немаца. Рачић крене назад, а ја ка селу Туларима у циљу да од Тулара, поред Куршумлије, дођем у Зупу и у Трстенички срез.

Претседавајући: Шта је том приликом било са Рачићем и Калабићем?

Оптужени Кесеровић: Они су се вратили. Ја сам хтео да се повучем овим правцем, међутим, десно су биле јаке партизанске снаге. У том моменту долази Пеко Дапчевић са својим корпусом, напада Калабићеве снаге и потпуно их растура и одбија на леву обалу реке Мораве. Сада је интересантан рад Немаца. Немци преко делегата, који још остају, захтевају да останем око Лебана и да пређем у акцију,. да у току ноћи пређем Топлицу и избијем близу Малог Јастрепца. Сутрадан долази начелник штаба и каже: 'Господине пуковниче, траже вас Немци!' 'Какви Немци? Видите шта хоће!' Каже: 'Наређење је да останете код Лебана, да поведете акцију са Недићевим и бугарским трупама!' 'Молим вас, ја немам наређење!' Каже: 'Ми имамо наређење. Ако ви немате наређење, израдићемо у Београду.' 'Како у Београду? Дража није у Београду.' 'Кажу, његов је делегат!' Ја, да бих се отарасио Немаца, кажем: 'Добро!' Али чим почне напад, ја стругнем преко Малог Јастрепца и наредим радиотелеграфисти да не хвата везу са Дражом, а кад ухвати везу да каже да је станица била у дефекту.

Јавни тужилац:... Рекосте да сте били страшно изненађени јула месеца када сте добили наређење да сачекате Рачића, који је ухватио везу са Немцима, и да пођете са њим у офанзиву на Топлицу. Јесте ли тако рекли?

Оптужени Кесеровић: Јесам!

Јавни тужилац: Страшно сте се изненадили! Мало чудно изгледа да сте се страшно изненадили, када сте имали везу још раније. Ево депеше од 22. маја: 'Са расинским и јастребачким корпусом водили борбу са комунистима на Јастрепцу већ 20 дана. Борба још увек траје. Наредио сам топличком и првом косовском корпусу да вас помогну. Ових дана почиње општа акција на комунисте. Сачекајте општу акцију. Одмах пошаљите једног искреног и поверљивог човека код капетана Зотовића у Лесковац ради искоришћења у погледу муниције и другог. Зотовићу рећи да је то лице упућено по моме наређењу...' и тако даље. Можда ћете порећи да је ово ваша депеша?

Оптужени Кесеровић: Моја није. Све што је моје, ја ћу да признам.

Јавни тужилац: Слово триста тридесет К 47117 (цитира депешу): 'Примио сам депешу бр. ЛЛ 36. Имам човека у Лесковцу који ме извештава о целокупном раду и плану Немаца за акцију. Врше се припреме за акцију која ће почети кроз десет дана. Немци желе да користе наше снаге. Учинићу све да их искористим што више. Кад почне акција, јавићу. Водим свакодневно локалне борбе са комунистима на падинама Јастрепца.' Потпис је: 'Потпуковник Кесеровић'. Је ли то ваша депеша?

Оптужени: Мој потпис, али да ли значи да је то моја депеша?

Јавни тужилац: Па, рекао сам који је датум.

Оптужени Кесеровић: То је ваљда извештај по наређењу Драже.

Јавни тужилац: Депеша за ХК: "Тражите тенкове из Крушевца да учествују у нападу ...'

Оптужени Кесеровић: Г. потпуковниче ...

Јавни тузилац: Одговарајте на питање! Јесте ли у мају месецу имали везе?

Оптужени Кесеровић: Нисам координирао и нисам имао везе до краја, него је имао Рачић.

Јавни тужилац: Не признајете ...

Оптужени Кесеровић: Молим вас, моја је депеша. Ја признајем!

Јавни тузилац: Дакле, признајете.

Оптужени Кесеровић: Признајем депешу.

Јавни туСилац: Онда нису потребна никаква даља питања.

Оптужени Кесеровић: Признајем, само кажем ...

Јавни тузилац: Молим вас, ви сте суду одговорили ко је учествовао у тој офанзиви на Топлицу. Али ја нисам задовољан вашим одговором утолико јер није осветлио читаво то издајство скупа. Молим вас да одговорите ко је ишао у Крушевац и ко је разговарао у Крушевцу, и ко је преговарао да се добије муниција. Да ли сте видели добровољце, недићевце и немачке тенкове и све то скупа за време немачке офанзиве? Трупе су биле под вашом командом и ви сте са Немцима учествовали у борби против свога народа.

Оптужени Кесеровић: Командант је био Рачић са његовим начелником штаба, мајором Недићем, и Калабићем. Они су ишли у Крушевац аутомобилом и знам да су се састали са делегатом Немаца, претставником за Југоисток, неким Вајлом.

Јавни тужилац: Он је био делегат, тај Вајл!

Оптужени Кесеровић: Јесте! Делегат претставника за Југоисток.

Јавни тужилац: А ко је био командант за Југоисток, генерал... је ли Лер?

Оптужени Кесеровић: Јесте!

Јавни тужилац: Вајл делегат команданта Немаца за Југоисток. Он је, дакле, координирао акцију Немаца и акцију националних четника Драже Михаиловића?

Оптужени Кесеровић: Јесте!

Јавни тужилац: Југословенске војске у отаџбини!

Оптужени Кесеровић: Јесте! Али изгледа да је Рачић састављао план заједно са тим делегатом, Немцем. Снаге и Бугара и Немаца дола.силе су из правца Прокупља, Ниша, Лесковца у правцу Горње Јабланице, Соколовца а снаге Дражине...

Јавни тужилац: Јесу ли добили?

Оптужени Кесеровић: То су биле моје снаге. Сећам се, то ми је рекао Калабић, да су тражили од Немаца из Рашке 50 бацача.

Јавни тужилац: Јесу ли добили?

Оптужени Кесеровић: Не знам, изгледа да су добили. Они су тражили за појаћање ватрене моћи појединих јединица. Ја сам у исказу у записнику изјавио да сам први пут дошао у додир са Бугарима на линији Соколовац — Пасјак. Тај бугарски пук остао је. Ја сам продужио преко Гајтана. Нисам имао борбе до борбе са партизанима на Тупалском Вису. Ту сам нашао, лево, један батаљон добровољаца и пет немаћких борних кола, која су се, по изласку мојих делова на Тупалски Вис, повукла за Медвеђу, и даље, вероватно за Лебане. Рачић је захтевао, после повлачења, да остане са Немцима и осталим трупама које су оперисале против партизана. Ја сам рекао да не пристајем на то, да немам муниције ...

Јавни тужилац: ... Молим вас, ја ћу вам поставити још неколико питања. Је ли та сарадња са окупатором била очигледна народу?

Оптужени Кесеровић: Како да није! Народ је видео!

Јавни тужилац: Широке народне масе су виделе?

Оптужени Кесеровић: Па, видео је народ ...

Јавни тужилац: Чиме сте то објашњавали народу? Вероватно летцима којима обмањујете народ. У овом летку, који сте ви издали, да комунисти убијају сваког Србина који се венча у цркви, да у Црној Гори има преко 4.000 копилади, то јест да су партизани обешчастили девојке и да су многе девојке скочиле да се удаве због тога. То су ваше речи, Кесеровићу.

Оптужени Кесеровић: То је проглас Дражин, а ја сам само издао препис.

Јавни тужилац: Значи, ваш и Дражин.

Оптужени Кесеровић: Донекле мој, ја сам одговоран што сам га превео. То је, уосталом, начин пропаганде.

Јавни тужилац: Таква је ваша пропаганда.

Оптужени Кесеровић: То је био проглас врховног штаба Дражиног ...

Претседавајући: Јесте ли ви, Кесеровићу, у јуну 1943. године оснивали летеће бригаде?

Оптужени Кесеровић: У јуну 1943. јесам по наређењу врховне команде. Ја сам имао једну летећу бригаду.

Претседавајући: Шта је био задатак тих летећих бригада?

Оптужени Кесеровић: По наређењу врховне команде, то јест, Драже, требало је да се оснују летеће бригаде да би имао једну ударну снагу коју може концентрисати било на ком терену за акцију против партизана.

Претседавајући: Да ли је њихов задатак био чишћење терена?

Оптужени Кесеровић: Дакле, команданти су на терену имали на располагању бригаде за чишћење терена, али главни задатак је био тај да буду ударне снаге, због тешког покрета корпуса са терена у случају потребе...

Претседавајући: Да ли сте ви у 1943. добијали наређења о уништењу партизана и састављали спискове лица која треба уништити?

Оптужени Кесеровић: Дакле, 1943. не! Наређење је постојало да уопште евиденцију о партизанима, било активним у шуми, било присталицама. То наређење и команданти бригада имали су у рукама.

Претседавајући: Јесте ли издали наређење да се саставе такви спискови?

Оптужени Кесеровић: Наређење је постојало. Кад је дошао Раковић за команданта операција, он је захтевао да се израде спискови и умноже и доставе и његовим командантима бригада.

Претседавајући: Ја вас конкретно питам: јесте ли издали наређење својим нижим старешинама да саставе спискове партизана, њихових пријатеља и сарадника?

Оптужени Кесеровић: Издао сам наређење у вези са наређењем врховне команде.

Претседавајући: Је ли тај списак касније умножен на машини?

Оптужени Кесцровић: Не, мислим да је умножен на шапирографу, односно, не, него помоћу индига на машини.

(Претседавајући показује оптуженом списак.)

Претседавајући: Је ли овај умножен помоћу индига?

Оптужени Кесеровић: Ја мислим да јесте!

Претседавајући: Дакле, ви сте издали наређење да се умножи списак по коме се око 400 лица ликвидира, стреља или интернира, и то само са рејона прве топличке бригаде.

Оптужени Кесеровић: Је ли слободно да ја кажем...? Командант операција, потпуковник Рачић, после стварања плана за напад на Топлицу, унео је и ово: Да се сви партизани, и они који су симпатизери партизанског покрета, протерају, а они који имају кривице за убиство наших људи, и тако даље, да се стрељају пред стројем. Они који немају кривице да се интернирају у дубљу позадину Србије, а да се један део мобилише и пошаље у његове јединице.

Претседавајући: Конкретно питање, одговорите кратко, без дугог објашњавања: јесте ли издали наређење за састављање спискова?

Оптужени Кесеровић: Јесам издао наређење, али нисам издао наредење за убијање. И други команданти бригада су састављали.

Претседавајући: За колико је ово срезова? Овај ваш списак односи се на хапшење на терену прве топличке бригаде југословенске војске у отаџбини.

Оптужени Кесеровић: То је Јастребачки срез.

Претседавајући (чита списак):

СПИСАК АКТИВНИХ КОМУНИСТА, ЊИХОВИХ САРАДНИКА И СИМПАТИЗЕРА СА РЕОНА 1. ТОПЛИЧКЕ БРИГАДЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈСКЕ У ОТАЏБИНИ

Село Рашица: Тодосије Радивојевић, симпатизер, ликвидирати; Љубица Радивојевић, симпатизер, интемирати; Драгутин Милановић, симпатизер, ликвидирати; Крстомир Трифуновић, највећи сарадник, ликвидирати; Савка Милуновић, највећи сарадник, ликвидирати.

Село Музаће: Јован Јевтић, симпатизер, носи петокраку, ликвидирати; Гвозден Страхиновић, симпатизер, носи петокраку, ликвидирати; Живота Кнежевић, сарадник, довео партизане на наше положаје, ликвидирати; Љубисав Тодоровић, сарадник, довео партизане на наше положаје, ликвидирати; Гвозден Савић, потајни обавештајац, интернирати.

Село Дрешница: Јелена Јеленић, проказала наш митраљез, ликвидирати; Светомир Миленковић, партизански комесар места, ликвидирати; Ђорђе Петровић, симпатизер, интернирати.

Село Кутловац: Радош Милановић, сарадник, ликвидирати; Андреја Миленковић, сарадник, мобилисати у даље место; Јордан Стефановић, сарадник, син му је активни партизан, интернирати; Владен Планинчић, пропагатор, ликвидирати; Хранислав Милојевић, сарадник, ликвидирати; Богдан Јовановић, активни партизан, ликвидирати; Радојка Петровић, син активни партизан, оца интернирати а сина убити.

Село Гргузе: Радош Јовановић, активни партизан, заменик команданта дивизије, ликвидирати; Милен Јовановић, активни партизан, ликвидирати; Градимур Јовановић, активни партизан, ликвидирати; Воја Јовановић, командант места, ликвидирати; Бранислав Јова-новић, активни партизаин, ликвидирати; Војин Рајовић,, симпатизер, син му активан, оца интернирати, сина убити; Дода и Стева Јовановић, сарадници, ликвидирати; Мирослав Богомир, Никола и Јова Јовановић, сарадници,, ликвидирати; Благоје Марковић, активни, ликвидирати; све Јовановићке (Јозичке) жене носе срвене мараме и отровне су комунисткиње, пола интернирати а пола ликвидирати.

Село Вишесело: Светислав и Радомир Јовановић, сарадници, интернирати; Миломир Јовановић, сарадник у одбору, ликвидирати; Огњан Вукашиновић, сарадник у одбору, ликвидирати; Радомир Радовановић, сарадник у одбору, ликвидирати.

Село Коњува: Драгојло Марковић и кћи, сарадници, интернирати; Ратко Максић, активни, ликвидирати; Мирослав Симић, сарадник у одбору, ликвидирати; Јелица Савић, сарадник у одбору, ликвидирати; Добривоје и Мирослав Радовићи, сарадници у одбору, ликвидирати; Милорад и Милко Обрадовићи, сарадници у одбору, ликвидирати; Цана Јовановић, сарадник у одбору, ликвидирати.

Варошица Блаце: Обрад Лазовић, активни вођа партизана, ликвидирати; Даринка Лазовић, активна, ликвидирати; Ненад и Миломир Лазић, активни, ллквидирати; Светозар и Добрила Савић, активни, ликвидирати; Ненад Стефановић, активан, ликвидирати; Стеван Стевановић, активан, ликвидирати; Славимир, Ранђео, Рајко Симићи, активни, ликвидирати;

Обрад Симић, активни вођа, ликвидирати; Драгиша Јовановић, активан, ликвидирати; Илија Секулић и сви, активни, ликвидирати; Живорад и Витомир Минић-Цигани, активни, ликвидирати; Будимир Агатановић, активан, ликвидирати; Миодраг Ђурковић, главни сарадник, интернирати; Мллен Ђурковић, сарадник, интернирати; Ратомир Ђурковић, сарадник-обавештајац, ликвидирати; Драгић-Гића Сошић, сарадник, интернирати; Љуба Старинац, абаџија, сарадник, ликвидирати; Радош Пејић, симпатизер, интернирати; Вела Јовановић, главни сарадник, ликвидирати; Љубинка Антић, сараднлк, интернирати; Стана Јевтић, обавештајац, ликвидирати; Раша Радоњић, симпатизер, ликвидирати; Мира Ивљанска, плела пуловере, интернирати; Момир Ивљанин (робијаш), обавештајац, ликвидирати; Обрен Ивљанин, сарадник, интернирати; Миломир Милутиновић и отац, сарадници, сина ликвидирати а оца интернирати; Леке Ковачу жена и кћи Миља, сарадници и обавештајци, интернирати;

Илија Икић и отац Новица, слмпатизери, интернирати; Иван Јевтић и син Буцко, сарадници, оц'а интернирати, сина ликвидирати; Стадија Савић и кћи Вера, сарадник и курир, ликвидирати; Илинка и Нада Лазићеве, сарадници и курири, интернирати; Мирослав Пауновић-Стефановић, сарадник, интернирати; Мира, жена Власте Миљковића, сарадник, интернирати; Лала Лазовић, удовица, главни сарадник и курир, ликвидирати.

Село Врбовац: Радивоје Дачевић, активни десетар, ликвидлрати; Буда Ресемић, сарадник и курир, ликвидирати; Радојко Цамагић, сарадник и обавештајац, ликвидирати; Радисав Цамагић и жена, сарадници и курири, мужа интемирати а жену ликвидирати;

Вилим Ђенадић, сарадник и магационер, ликвидирати; Богосав Јоксић, сарадник, интернирати; Момчило Саковић, сарадник, мобилисати га у даље место; Војислав Стојковић, сарадник, мобилисати га у даље место; Томанља Стојковић, сарадник, интернирати;

Милош Љаовић, сарадник, интемирати; Паун Миловановић, сарадник и обавештајац, лик-видирати; Павле Миловановић, сарадник и командант места, ликвидирати; Милан Богић, сарадник, мобилисати у даље место.

Село Пребрезе: Драгић Цветковић и мајка Стевка, упућивали партизане на траг нашег батаљона, Стевка носи пошту, ликвидирати; Радош Секулић, симпатизер, интернирати.

Село Похова: Олга Огњановић, сарадник у одбору, ликвидирати; Чеда Нешовић, сарадник у одбору, ликвидирати; Миладин Смиљковић, сарадник, интемирати; Стојан Шљивић, сарадник и обавештајац, ликвидирати; Стева Обрадовић, сарадник и курир, ликвидирати; Кона Милутиновић, сарадник и обавештајац, ликвидирати; Радун Паунковић, сарадник, мобилисати у даље место; Мирослав Ковачевић, сарадник, интернирати; Добривоје Васиљевић, сарадник, мобилисати у даље место; Светомир Пиштољевић, сарадник у одбору, ликвидирати; Олга Видаковић, активна, ликвидирати; Марица Максић, активна, ликвидирати; Михајло Јанковић, активан, ликвидирати; Војислав Јанковић, активан, ликвидирати; Новица Смиљковић, сарадник, ликвидирати; Божа Прибак, симпатизер, мобилисати у даље место.

Село Сибница; Мирчета Дачевић, симпатизер, брат му из Врбовца, активни, ликвидирати.

Село Трбуње: Трајко Ибрић, активни командант Пете бригаде, ликвидирати; Илља Ибрић, активни вођа партизана, ликвидирати; Вула Лазић, активни, ликвидирати; Гола Брзак, активни, ликвидирати; Мирчета Марковић, активни, ликвидирати; Раде Марковић, активни, ликвидирати; Мира Савић, активна, ликвидирати; Витомир Бургић, активни, наш бе-гунац, ликвидирати; Цаслав Максимовић, активни, ликвидирати; Мирослав Томић, активни, ликвидирати; Милош Бургић, сарадник, интемирати; Гвозден Селмић, активни, брат код нас, ликвидирати; Максим Максимовић, активни, ликвидирати; Милен Томић, сарадник, ликвидирати; Димитрије Збиљи, сарадник, интернирати; Мирослав Савић, обавештајац у Великој Драгуши, ликвидирати; Милоје Савић, сарадник, интемирати; Миљко Јовановић и Радојко, сарадници, интернирати; Милоје Бургић, обавештајац, ликвидирати; Петар Јовановић, сарадник, ликвидирати; Драган Лазић, ликвидирати; Славомир Лазић, сарадник, ликвидирати; Радивоје Брзак, сарадник, интернирати; Миленко Савић и кћи Миља, сарадници, оца интернирати а кћер ликвидирати; Миливоје Марковић са синовима, сарадници, све ликвидирати; сестра поп Ранка, Београђанка, живи код Миленка Савића, сарадник, два сина у партизанима, ликвидирати; Бода Максимовић, сарадник, ликвидирати; Радомир Лапчевић, сарадник, интернирати; Радош Лапчевић, сарадник, ликвидирати; Вукомир Стевановић, сарадник и пропагатор, ликвидирати; Раја Требињац, сарадник, мобилисати у даље место; Љуба Требињац, пропагатор, мобилисати у даље место; Драгољуб Дам-јановић, сарадник, мобилисати у даље место; Кадивка Дамјановић, курир, интернирати;

Станимир Ђурић, симпатизер, интернирати; Бранко Јовановић, сарадник, интернирати;

Влајко Панић, пропагатор, ликвидирати; Радојко Кнежевић (лопов), сарадник, ликвидирати; Боривоје Гмијовић, издајник, бегунац, Уквидирати; Тихомир Томић, сарадник, интернирати; Михајло Савић, пропагатор, ликвидирати; Момир Димитријевић, симпатизер, интернирати; Будимка Гмијовић, сарадник, ликвидирати; Радош Јовановић, сарадник, наш војни бегунац, ликвидирати; Ивко Тамбурић, сарадник, интерн.ирати; Драгољуб Максимовић, сарадник, мобилисатл у даље место; Вуја Савић, сарадник, 25 батина.

Село Кашевар: Радисав Кричак и син Адам, активни, први сарадник, одвео све младиће у партизане, оба ликвидирати; Милоје Симић, актлвни, ликвидирати; Милан и Јова (овај погинуо 7 јула) Гмијовићи, активни, ликвидирати; Јоксим и Илија Виријевић, активни, ликвидирати; Драгић и Раја Марковић, родена браћа, активнт, ликвидирати; Драгоје Бургић, вођа партизански, ликвидирати; Милован Павловић, активни, ликвидирати; Предраг и Велисав Бургић, сарадници, мобиллсати у даље место; Милан Павловлћ, сарадник, интернирати:

Алекса Веријевић, активни, ликвдирати; Ранђео и Драгослав Марковић, главни сарадници, ликвидирати; Радован Спасић, сарадник, интернирати; Роса Вирљевић, сарадник, ликвидирати; Љубица Савић, сарадник, ликвидирати; Радивоје М. Марковић, активни, ликвидирати.

Село Стубал: Радомир Павловић, активни, ликвидирати; Витомир Петровић, активни, ликвидирати; Воја и Љубисав Весић, браћа, активни, ликвидирати; Драгић и Владета Симић, браћа, активни, ликвидирати; Будимир Павловић, активни, ликвидирати; Милојко Недовић, активни, ликвидирати; Десимир Недовић, активни, ликвидирати; Љубиша Богићевић, активни, ликвидирати; Младен Миладиновић, сарадник, интернирати; Богдан Богићевић и син Драгоје, сарадници, оца ликвидирати, сина интерниирати; Радош Богићевић, сарадник, ликвидирати; Милан Николић у Прокупљу је, курир, доноси муницију, ликвидирати; Драгиша Урошевић, сарадник, чувао партизанске рањенике у кући, мобилисати у даље место; Богдан Станић и син, сарадник, син носи пошту, оца ликвидирати; Станислав Павловић, сарадник, ликвидирати.

Село Суви До: Иван Југовић, активни, ликвидирати; Милоје Вељовић, активни, ликвидирати; Михајло Гочманац, активни, ликвидирати; Ћирко Ћирковић, активни, ликвидирати;

Добривоје Ђурковић и жена Момирка, сарадници, ликвидиратл; Милен Даниловић и жена, сарадници, ликвидирати; Слдор и Милосав Гочманац, сарадници, ликвидирати; Обрен Тамбурић, сарадник, ликвидирати; Милан Богићевић, сарадник, мобилисати у даље место;

Драгољуб Југовић, сарадник, ликвидирати; Момир Југовић, сарадник, ликвидирати; Јосиф и Радисав Вељовић, сарадници, ликвидирати; Богосав Вељовић, сарадник, интернирати;

Вукоје Миликић, сарадник, ликвидирати; Петар Вранић, сарадник, ликвидирати; Миле Душић, сарадник, интернирати; Добривоје Радосављевић, сарадник, ликвидирати; Боривоје Аничић, сарадник, мобилисати у даље место; Стојан Јаковљевић, сарадник, ликвидирати; Павле Аничић, сарадник, интернирати; Синиша Пантић, сарадник, ликвидирати; Милосав Пантелејић, сарадник, мобилисати у даље место; Радован Грујић, сарадник, ликвлдирати; Миле Ђу-ровић, сарадник, ликвидирати; Милован Ерић, сарадник, ликвидирати; Божа Рилак, сарадник, мобилисати у даље место; Радул Мијајловић, сарадник, ликвидирати.

Село Лазаревац: Софроније Пантић, активни, ликвидирати; Обрад Радомировић, активни, ликвидирати; Драгче и Љубомир Миловановић, активни, ликвидирати; Алекса Јовановић, политком, ликвидирати; Славко Гавриловић, у преком суду, ликвидирати; Милан Јовановић, у преком суду, ликвидирати; Вукоман Петровић, сарадник, мобилисати у даље место; Миодраг Петровић, сарадник, ликвидирати; Миломир Станковић, сарадник, мобилисати у даље место; Добросав Здравковић, курир, ликвидирати; Михајло Здравковић, сарадник, Уквидлрати; Јован Недељковић, сарадник на пропаганди, мтернирати;

Рака Недељковић, сарадник на пропаганди, мобилисати у даље место; Драга Недељковић, сарадник на пропаганди, мобилисати у даље место; Вујин и Милутин Грујић, свукли наше војнике погинуле код Блаца, ликвидирати; Светозар Смиљковић, пропагатор, ликвидирати; Станица Смиљковић, курир, ликвидирати; Мома Јовановић, сарадник, интернирати; Алекса Јовановић, политком, ликвидирати; Петко Танасковић, пропагатор, ликвидирати; Милосија Радојичић, курир, ликвидирати; Драго Танасковић, снабдевач, мо-билисати у даље место; Тома и Добросав Танасковић, снабдевачи, интернирати; Ђурде, Алекса и Буда Танасковић, курири, ликвидирати; Милета Лабовић, сарадник, ликвидирати.

Село Цунгуле: Десимир Васиљевић, сарадник, брат му је активан, ликвидирати:

Милен Милутмовић, сарадник, ликвидирати; Драгомир Јездимировић, сарадник, ликвидирати; Душан Панић, сарадник, ликвидирати; Мила Милутиновић, сарадник, мобилисати у даље место; Драгољуб Ђорђевић, побегао и крије се кући, мобилисати у даље место;

Радивоје Драглћевић, сарадник, ликвидирати; Светозар Парезановић 1 братанац Обрад, сарадници, Светозара ликвидирати а Обрада мобилисати у даље место; Мирољуб Драгићевић и брат од стрица у задрузи, активни, ликвидирати; Богдан Крњац, активни, ликвидирати; Недељко Крњац, симпатизер, мобилисати у даље место; Ратомир Цветковић, сарадник, мобилисати у даље место; Спасоје Минић, сарадник, мобилисатл у даље место; Андрија Васиљевић (робијао), симпатизер, интернирати; Владислав Лазић, курир, ликвидирати; Никола Јевтовић, к-ант села, побегао и крије се у кући. Има пушку, ликвидирати; Радојко Павићевић, сарадник, ликвидирати; Сима Марковић — Цопа, пропагатор, интернирати; Добривоје Парезановић, обавештајац, интемирати; Бошко и Јован Ђорђевић из Цунгуле, сарадници, интернирати; Милен Васиљевић, активни, ликвлдирати; Обрен Лазаревић, сарадник, мобилисати у даље место; Драгић Парезановић, сарадник, мобилисати у даље место; Бојко Кајганић, сарадник, мобилисати у даље место; Периша Јездимировић, сарадник, интернирати.

Село Барбатовац: Милош Анђелић и три сина, сви активни, ликвидирати; Радош Матић, активни, ликвидирати; Милијана Петровић, активна, ликвидирати; Милосав и Милан Милосављевић, активни, ликвидирати; Бабуљи Циганин, сарадник, ликвидирати; Живадин Маринковић, активни, ликвидирати; Стана Матић, сарадница, ликвидирати.

Село Станце: Тодор Миладиновић, наш бегунац, сарадник, ликвидирати; Алексан-дар Нешић, наш бегунац, сарадник, ликвидирати; Радошин Танасковић, наш бегунац, сарадник, мобилисати у даље место; Драгица, кћи претседника Тодора, активна, ликвидирати; Рашко Зајић, активни, ликвидирати; Родољуб Цирковић, активни, ликвидирати; Тодор Марковић, прет. општине, активни, ликвидирати; Вељко Поповић, син Јевте, првл сарадник, ликвидирати.

Село Трнава: Радомир Поповић, активни, ликвидирати; Стеван Митровић, активни, ликвидирати; Ђукић, учитељ из Трнаве, сарадник, ликвидирати; Радмило Савић, сараднлк, ликвидирати; Милан Миленковић, курир, ликвидирати; Цветковић Предраг, сарадник, ликвидирати; Гавриловић Драгутин, сарадник, ликвидирати; Арсенијевлћ Стојан, сарадник, ликвидирати; Драгиша Стевановић, сарадник, ликвидирати; Богосав Станковић, сарадник, ликвидирати; Мирољуб Радовановић, сарадник, ликвидирати.

Село Баце: Прокопије Миленковић, активни вођа, ликвидирати; Младен Миленковић, активни, ликвидирати; Милица Миленковић, активна, ликвидирати; Милан Миленковић (робијаш), главни сарадник, ликвидирати; Душан Лукић, активни, ликвидирати; Милорад Трајковић, сарадник, ликвидирати; Милана Курдића син, сарадник, мобилисати у даље место.

Село Плошник: Светомир Петровић, сарадник, ликвидирати; Станимир Миленковић, сарадник, ликвидирати; Влада Бајић, сарадник, интернирати; Љубисав Петровић и син Димитрије, сарадници, интернирати оба; Букмира Нешића син, суд. чиновнлк, ликвидирати; Славка Милутиновића кћи, сарадник, ликвидирати.

Село Туларе: Герасим Вуковић, активни, ликвидирати; Милутина Лазлћа син, активни, ликвидирати; Радивоје Тимотијевић, активни, ликвидирати; Миодраг Тимотијевић, сарадник, ликвидирати; Тихомир Сутановић, сарадник, интернирати; Драгић Сутановац, сарадник, 25 батина; Радман Радосављевић, сарадник, интернирати; Новица и Будимир Радосављевић, сарадници, ликвидирати; Митар Вучићевић, сарадник, интернирати; Мида Вућићевић, активни, ликвидирати; Димитрије-Диша Милосављевић, учитељ, главни сарадник, ликвидлрати; Божур Милићевић, сарадник и члан, ликвидирати; Недељковић Бошко и Јордан, сарадници, интемирати; кћи Радмила Радосављевић, сарадница, интернирати; унука Жике Радосављевића, сарадница, интемирати; унука Жике Радосављевића, сарадница, ликвлдирати; кћи Тихомира Шутановца, сарадница, ликвидирати; посвојче Вучићевића Милоја, сарадница, ликвидирати.

Село Бељолин: Мата Јездимировић, активни, ликвидирати; Драгић Татић, активни, ликвидирати; Милорад Вукашиновић, активни, ликвидирати; Нешлћ Љуба, активни, ликвидирати; Зивојин Дамјановић, активни, ликвидирати; Нежа Татлћ, активни, ликвидирати; Драгојло Поповић, активни, ликвидирати; Иван Вукајловић, активни вођа, ликвидирати; Миливоје Поповић и син, активни, ликвидирати; Јанићије Ценић, Јана и Милутин, командант подручја у Великој Плани, ликвидирати; Михајло Вукашиновић, претседник одбора, ликвидирати; Тадија Поповић, активни, ликвидирати; Синадин Јездимировић, сарадник, 25 батина и 1.000 кгр пшенице; Крста Јевтић, сарадник, 25 батина и 5.000 динара; Милан Јаћевић, сарадник, ликвидирати; Добросав Симовић, сарадник, ликвидирати; Јован Поповић, сарадник, ликвидирати; Марјан Поповић, сарадник, интернирати; Лука Јовановић, син Боже, активни, ликвидирати; Паја и Миодраг Петровић, сарадници, интернирати; Ранђо Ђурић, сарадник, мобилисати у даље место; Владимир Јаћовић, активни, ликвидирати; Божиђар Ђуровић, шумар, активни и члан суда, ликвидирати; Божидар Аврамовић, сарадник, ликвидирати; Милутин Поповић, активни, ликвидирати; Десимир Милосављевић, симпатизер, интернирати; Живојин Стефановић, симпатизер, интернирати; Стојан Вукашиновић, симпати-зер, интернирати; Драгутин Миленковић, активни, ликвидирати; Цветко Ђурић, симпатизер, интернирати; Миља Поповић, жена Стевана, сарадница, ликвидирати; Сазда Стефановић, симпатизер, 50 батина; Дида Јездимировић, симпатизер, интернирати и 500 кгр пшенице;

Лала Јездимировић, симпатизер, 25 батина.

Село Доња Коњуша: Јоца Павићевић, студент, активни и главни организатор, ликвидирати; Пера Павићевић, инжењер, главни организатор и претседник одбора, ликвидирати; Милић и Панта Милићевићи, активни, ликвидирати; Видосав Милићевић, активни, ликвидирати; Драга Милићевић, главни организатор и члан преког суда, ликвидирати;

Милен и Јован Лукић, активни, ликвидирати; Драгољуб Ђукић, члан одбора и командант села, ликвидирати; Рака Питулић, активни, ако се ухвати да се ликвидира; Србобран Питулић, активни, ако се ухвати да се интернира; Миле Куштримовић, активни, ликвидирати;

Милош Миљковић, активни, интернирати; Миодраг Ракић, активни, интернирати; Ратко Новаковић. активни, ликвидирати; Драгољуб Андрејић, активни, ликвидирати; Миллнко Ђукић, активни, интернирати; Милан Стефановић, активни, интернирати; Вучета Татић, активни, интернирати; Александар Андрејић, активни, интернирати; Драган Куштримовић, активни, ликвидирати; Драгољуб Савић, активни, ллквидирати; Вучета Богосављевић, активни, интернирати; Грња и Пера Каллчанин, активни, интернирати; Софроније Каличанин, активни, интернирати; јладојко Бакиц, активни, интемирати; Радун Поповић, активни, интернирати;

Радован Бакић. активни, ликвидирати; Драгоје, Бакић. активни, интернирати; Милован '"Бленић, активни, интернирати; Ранко Ракић, активни, интемирати; Љуба Ђукић, сарадник, ликвидирати; Рала Савић, сарадница, интернирати; Коваковић,. сарадник, ликвидирати;

Ракин Ђукић, сарадник, ликвидирати; Каја Куштримовић, сарадница, ликвидирати; Мица Куштримовић, сарадница, интернирати; Спасоје Андрејић, сарадник, ликвидирати; Радул Поповић, сарадник, интернирати; Бошко Каличанин, сарадник, интернирати; Стојан Јовановић, сарадник, интернирати; Милија Милићевић, симпатизер, 30 батина.

Овим је завршен списак активних комуниста, сарадника 1 симпатизера са реона прве топличке бригаде југословенске војске у отаџбини.

Дакле, по списку, који је састављен по вашем наређењу, 450 до 460 лица треба на рејону прве топличке бригаде југословенске војске у отаџбини да се ликвидирају и интернирају.

Оптужени Кесеровић: Ако је слободно, господине потпуковниче...

Јавни тужилац: Једно питање: да ли су то била наоружана лица?

Претседавајући: Па у списку су жене, деца, и један свештеник, које су четници ликвидирали.

Оптужени Кесеровић: Па то су команданти бригада састављали списак.

Претсеђавајући: Неке су жене одређене за ликвидирање зато што су носиле црвене мараме, друге зато што што су плеле пуловере. Јесу ли сва ова лица била наоружана, Кесеровићу?

Оптужени Кесеровић: То су команданти бригада састављали, ја не знам.

Претседавајући: Јесте ли у 1943. години од генерала Трифуновића по доласку из Санџака, добили наређење за ликвидирање партизана и јесте ли неко лице извели пред војни суд?

Оптужени Кесеровић: По доласку из Санџака добио сам наређење од Трифуновића... Он је рекао да се код нас у Срезу жупском осећа жив рад партизана и присталица и да се, чак и у редовима нашег корпуса, налазе такви људи или команданти који сарађују са партизанима.

Претседавајући: Конкретно, јесте ли наредили стрељање неколико сељака из Горње Ступање, две девојке и још неких лица?

Оптужени Кесеровић: Наредио сам хапшење!

Претседавајући: Је ли вођена истрага?

ОптуСени Кесеровић: Јесте!

Претседовојттћи: Јесу ли стављени пред војни суд?

Оптужени Кесеровић: Од 25 лица, колико је ухапшено, остало је 12, и суд је донео пресуду.

Претседавајући: Какву?

Оптужени Кесеровић: Казну смрти.

Претседавајући: Је ли извршена?

Оптужени Кесеровић: Јесте, стрељани су.

Претседавајући: На који начин?

Оптужени Кесеровић: Из пушака.

Претседавајући: У које време?

Оптужени Кесеровић: Не могу да се сетим.

Претседавајући: Могу да вас потсетим. Је ли то било јула 1943? Ко је одобравао смртне пресуде?

Оптужени Кесеровић: Преки војни суд доносио је пресуде.

Претседавајући: Па онда?

Оптужени Кесеровић: Пресуде су ишле на увид, по наређењу министра војног...

Претседавајући: Јесу ли вама достављане пресуде? Шта сте радили? Јесте ли се слагали са пресудама суда?

Оптужени Кесеровић: Ја сам по закону морао да се сложим са пресудом суда. То је моје прво доношење пресуде...

Претседавајући: Приликом офанзиве у Топлици ваше јединице пронашле су једну групу рањеника у бункеру на Јастрепцу и предале их Немцима у Крушевцу.

Оптужени Кесеровић: Није тачно да сам их ја предао Немцима. Моје трупе нашле су у земуници једнога енглескога мајора, једног Американца и 4 до 5 партизана, који су били прави мртваци. Нису јели пентаест дана, а у ранама по телу било је и црви. Када сам то видео, упутио сам их у болницу. Наредио сам да се упуте по куриру и да се каже да су то наши људи. Желео сам да их спасем. Ја сам хтео живе и здраве да их имам ради пропаганде. Хтео сам да их спасем.

Претседавајући: Међутим, они су стрељани.

Оптужени Кесеровић: Ја сам наредио да се упуте у болницу. Неко је пријавио Немцима да се у болници налазе партизани и они су одведени, како сам чуо. Ја сам добио извештај да они нису стрељани, него да су интернирани. То је моје мишљење...

Претседавајући: Јесте ли током 1943. године помагали формирање другог гвозденог пука Милана Недића?

Оптужени Кесеровић: То је било почетком 1944. године. Потпуковник Кусовац, који је био у служби Недића донео је овлашћење Дражино да је он поверљив као Недићев човек и да му равногорски покрет одобрава да може врбовати људство у Топлици. По наређењу Дражином, он је имао да формира Други гвоздени пук. Он је рекао да Недић за то не зна, али ја сам био убеђен да је Недић знао. Пошто сам видео наређење од Драже, као војник сам извршио то наређење."