Траву пасе звијере љељене.
По сат пасе по два ослушкује.
Питала га главита ђевојка:
„Ај! бога ти звијере љељене,
„Што ти росну на сат траву пасеш? 5
Говори јој звијере љељене:
„Ој бога ти главита ђевојко,
„Имао сам кошуту јарана,
„Сваку ми је вече долазила
„Ноћас ми је до поноћи нема. 10
Говори му главита ђевојка:
„Ој љељене једне ти смо среће.
„Имала сам у ма’али драгога,
„Сваку ми је вече долазио,
„А ноћас га до поноћи нема. 15
„Мили боже што ли ми га нема!
„Ил’ болује илн ашикује?
„Или га је друга премамила,
„Волем чути да болест болује!
„Нег’ да с другом драгом ашикује. 20
„Болујући икад ће ми доћи,
„Ашикујућ никад ни до в’јека.
