Платно ткала лијепа ђевојка
У суботу у очи неђеље.
Ал' је њојзи лоша срећа била:
Не могу јој нити устајати,
Ни сребрно брдо ударати, 5
Ни злаћени чунак пролазити;
Пак је својој мајци бесједила:
„О ти мајко, мило добро моје!
„Што ће рећи, мила моја мајко!
„Не могу ми нити устајати, 10
„Ни сребрно брдо ударати,
„Ни злаћени чунак пролазити?
„Што ће рећи, моја мила мајко?"
Мајка шћерци тихо одговара:
„Мучи, шћерце, у јаду кукала! 15
„Ти имадеш брата јединога,
„Он је тебе на војску цареву,
„Страх је мене, биће погинуо."
Ал' ђевојка мајци говораше:
„Није мени, ни до тога, мајко; 20
„Имам Имбра обречење моје,
„И он ми је на војску цареву,
„Страх је мене, биће погинуо."
У ријечи, којом обје бјаху,
Погледала на далеко млада, 25
Угледала Омера ђевера,
Вас у црно, а на коња црна,
У ближе га сусретала млада,
Руке шире, у лица се љубе,
За здравље се они упиташе: 30
„Јес' ли здраво, Омере ђевере?
„Јес' ли здраво, јеси ли весело?"
Али Омер снахи говораше:
„Здраво сам ти, моја снахо драга,
„Здраво сам ти, ал' нјесам весео, 35
„Имбро ми је братац у ранама,
„Ал' је јоште мало у животу,
„И тебе је рањен поручио,
„Да га видиш једном за живота."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 481-482.
