Тихо је... Капље са дрвећа нага,
Јесења магла у гори се бели —
Плод се помаља из гола пшпрага
Румен и мио — ал’ ме не весели:
Мени је жао, што лист доле пада
И што се грмен више не зелени:
Како је често слађа била нада
Нег’ плодови њени!
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.
