Тихи ветар када поремети
Покој шумски, са дрвета кане
Жути листак и к мени полети,
Треперећи на груди ми стане:
Ко да ми је озго птица мала
Кад у јесен постојбину мења
Златно перо из крила послала
Да ми шапне: Збогом, до виђења!
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.