Л’јепо ти је рано уранити
Пред зорицу на једну урицу,
У прозорје када славуљ поје,
Славуљ виче: ајд’ на воду, милче,
Ал’ на воду, али на ливаду. 5
На ливади бунар вода хладна,
Крај бунара зелени се трава,
На травици лист артије б’јеле,
На артији црно слово пише,
Црно слово, ал’ је жаобито: 10
„Грјехота је обљубит’ дјевојку,
Обљубити па је оставити,
Оставити па заборавити,
Јер је тешка дјевојачка клетва,
Када куне, до Бога се чује, 15
Кад уздане, листак траве сане,
Кад заплаче, сва се земља тресе;
Кад јој суза на земљицу пане,
Три аршина у земљу пропане,
Три дубоко, а четир широко, 20
— Такова је дјевојачка клетва!“
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 21-22.
