Лепо ти је рано уранити,
У прозорје кад славуји поје.
Славуј виче: „Ајд’ на воду, Милче,
„Ал’ на воду, али на ливаду.“
На ливади бунар воде 'ладне; 5
Крај бунара дјетелина трава;
А на трави лист б’јела папира,
На папиру ситно слово пише,
Ситно слово, ал’ је жаловито:
„Греота је љубити дјевојку, 10
„Обљубити па је оставити.“
Ал’ је тешка дјевојачка клетва:
Кад зајеца земљица се тресе,
Кад проклиње, самом Богу жао,
Кад уздише, лист и трава вене. 15