Текла ми је ладна вода Бистрица, Бистрица, (2)
Над њом расте танко дрво смоквица,
Под њим седи млада мома Милица.
Оздол иде стар на коњу, ем грбав,
Па питује младу мому Милицу: 5
„Пије ли се ладна вода Бистрица,
Једе ли се зрело дрво, смоквица,
Љуби ли се млада мома Милица?“
— Ајд’ одлази, стар на коњу, ем грбав,
Не пије се ладна вода Бистрица, 10
Не једе се зрело дрво смоквица,
Не љуби се млада мома Милица!
Оздол иде млад на коњу, нежењен,
Па питује младу мому Милицу:
„Пије ли се ладна вода Бистрица, 15
Једе ли се зрело дрво, смоквица,
Љуби ли се млада мома Милица?“
Проговара млада мома Милица:
— Не пије се ладна вода Бнстрица,
Не једе се зрело дрво смоквица, 20
Ал’ се љуби млада мома Милица!
Миодраг А. Васиљевић: Југословенски музички фолклор књ. I, Народне мелодије које се певају на Космету, Просвета, Издавачко предузеће Србије, Београд, 1950., стр. 244.
