Текла вода Сибињ вода
И око ње момче ходи
И за собом коња води,
И у руци капу носи,
А у капу сузе капљу, 5
И кроз сузе љуто куне:
„Сибињ водо пресушила
Ти си м’ с драгим раставила!“
То је чула дјевојчица,
Те је момку говорила: 10
„Не кун’ момче Сибињ воде,
Није крива Сибињ вода
Већ су криве наше мајке,
Сваки дан се састајући
Међу собом говорећи: 15
„Не жен’ сина до јесени
Недам ћери ни до двије.“
Забиљежили:
В. Стакић и Ђ. Марковић
Референце
Извор
Босанска вила, 1887, година II број 6. Сарајево, 16. марта 1887, стр. 91.
