„Тавнина, мале, тужнина!
Не видо’, мале, кој прође,
шарка му пушка на рамо.
„Оно је, ћеро, млад момак!"
„Сврни га, мале, на конак!" 5
„Не може, ћеро, не може!
За њега треба вечера,
за њега треба постеља,
за њега треба јастука,
за њега треба покровка." 10
„Моје му усне вечера,
моја му снага постеља,
моје му руке јастука,
ведро му небо покровка.
Ја сам му, мале, девојка!" 15
