С тобом да патим
| С тобом да патим Писац: Милутин Бојић |
О, колико се људских душа мучи!
Толико горких удараца трпе,
А дивља судба сав им живот црпе
И поји чашом оцата и жучи.
А како патим кад ме срећа оспе,
Јер зверским оком паћеник ме стреља:
У души пуној животињских жеља
Он жели крв да из груди ми проспе.
Утишај срце. Жали свога друга!
У своме срцу и ја боле јатим.
Зар мрзиш мене? Брат се брату руга.
О дај да патим, да са тобом патим,
Та срећан бићеш имајући друга!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.
|