С драгим су најкраће ноћи

Вијор долом дује,
Градом пољуљује,
На граду девојка
Виком подвикује:
„А вај! дуге ноћи!
С бабом спавајући
На девет душека,
На девет јастука,
Под девет јоргана.“

Вијор долом дује,
Градом пољуљује,
На граду девојка
Виком подвикује:
„А вај! дуге ноћи!
С мајком спавајући
На девет душека,
На девет јастука,
Под девет јоргана.“

Вијор долом дује,
Градом пољуљује,
На граду девојка
Виком подвикује:
„А вај! дуге ноћи!
С братом спавајући
На девет душека,
На девет јастука,
Под девет јоргана.“

Вијор долом дује,
Градом пољуљује,
На граду девојка
Виком подвикује:
„А вај! дуге ноћи!
С' сестром спавајући
На девет душека,
На девет јастука,
Под девет јоргана.“

Вијор долом дује,
Градом пољуљује,
На граду девојка
Виком подвикује:
„А вај! кратке ноћи!
С драгим спавајући
На једном душеку,
на једном јастуку,
Под једним јорганом.“

Извор

• Караџић, В. С. 1824. Народне српске пјесме. Књига прва. Липисца. стр. 60–62.