Сјај месече до зоре, не залази рано је,
синоћ сам се женио и девојку узео,
синоћ беше девојка, уранила невеста.
Уранила невеста, беле дворе помела,
беле дворе помела, хладне воде донела, 5
хладне воде донела, уз девера станула,
уз девера станула, грозне сузе ронила:
„Јаој мени до бога, нико нема од рода,
јаој мени до бога, нема више севдаје!”