Сунце жеже, запара је љута
Сунце жеже, запара је љута,
Свака биљка ћути забринута.
Један цвјетак стоји поред пута,
Цвјетак један клонуо је жедан,
На тој суши хоће да с’ осуши, 5
Ал’ по небу црни облак јури,
Цвијет га моли да тако не жури:
„Стан’, облаче, па ми мелем буди,
Пусти влаге, ороси ми груди.“
Облак вели: „Пун сам леда, болан, 10
Зато даље путовати морам.
Кад се вратим, помоћ’ ћу ти души.“
Облак оде а цвијет се осуши.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
