Суд цара Леона и Константина - оригинал

1. Ако који чловек умре, a није своје расписао ни наручио, a има децу или унуке и има оца и матер или дед или баба, не може отац или мати или дед и баба не могу умешати ce у дио каде има синове и унуке.
Ако ли не има синова и унуке, a има отац, дед, баба или који су најближни, ти се могу умешати.
Ако ли расписао прежде смрти, како је разделио онако нек буде.

2. To je који су синови сами o себе, a нијесу заједно со оцем ни с матери, него који су башка.

3. Ако ли су деца со оцем, хоште заједно, и њијем башка именије.

4. Ако умре син или даштер, a јоште је жив отац и мати, умрет a не има чеда нити је расписао братијам ни сестрам који су от једнога оца a от једније матере, то ће именије узет родитељи, и зато не хваља братији да што говоре.
Ако ли не има родитељ, a има дед и баба, заједно једнога оца и једније матере братија да ју наследујет.
Ако ли ни деда ни баби и јединога оца и јединије матере братија не будут који је умрох, и тадар от другаго рода братија, сиреч от стрица или тетке или ујца, ти да узмут.
Ако ли не имат ни тако братије, a оно који су родијаци наближни, ти да наследет.

5. Ако ли је ни тако не имат рода, a има жена умаршаго, жена половицу да узме от свашта, a друту половицу да се дели апостолској цркви и сиромаши.
Ако ли не има ни жена та који је умрох, тадар све његово што има да узме или апостолска Црков или царскоје скровиште или у људски комун да се отда.

6. Који краде на војсци суд. Ко краде на војсци, ако оружје краде, да се бијет добре, ако ли коња краде, да му се руке отсијеку.

7. Иже учит Турке корабли правити, главе да им се осеку.

8. Војних који бежи у туђ табор, рекше Турком, да се мачем мучет.

9. Иже Турком от нас бежи и казује им што ми мислимо, такови да се обеси или да се сажеже.

10. Нико да не прода Турком отрађена оружја или неуправљена или железа. И ако се тко нађе да је продао, да се таки главом мучи.

11. Иже кто на цара и на његов живот зло говори, да се убије и дом јего да се расхити.

12. Аште тко има жену и узме от кога у зајам и не може платити дужнику, није крива жена његова от својега пристроја што се њејно зове да плаћа за мужа, ако се није за њега ујемчила или рекла: ако он не плати, ја ћу платити.

13. Каде хоште се ићи на војску противу непријатеља, чувати се треба от васакога гласа зла и вешти, тачију к једином богу ум свој имати и молити се и чувати се от блуда, и договарати се како ће бит бран, и помошт от бога просити и з договором бог даје срдца храбра. Зашто није победа многим људем, на от бога крепост.

14. A каде ви Бог преда корист непријатеља вашего, шести дел закон је узети војводи, a друго свијем људем давати једнако великим и малим. Доста је тисуштником дио кнежки, a добитак прочим за храну људем.

15. Ако ли који обретет се дрзнувши от тех бољар бољше храбровати, војвода от више речени дела, сиреч: от шестато дела от тога има тијем више дати дел.
A друго што војачко, то хваља право дијелити и великим и малим, и који су на боју и који су на послу, и који табор чувају или царевину чувају, тијем хваља једнако делити. Тако је речено и писано и предано од пророка Давида.

16. И ако ћеш знати у коме је суду: прво је у Закону судњем цара Константина, глава 3; друго царских књиг Закона градског, гран 40; третије нађеш у Суду премудраго цара Лава и Константина, зачело 16.

17. Зри, чловече и судијо, како усудиш таки ћеш суд от Бога и ти пријети. Ако се ти нађеш да неће утезнути от твоје руке који је крив, и Бог може га укрити от тебе, a тебе от Бога не може нитко укрити. Тешко је упасти у руке Бога живаго. Право чини и спасеши се.

18. Ко раздражаје на бране ратније или предаваје противним своје, глави усеченијем мучет се.

19. Иже прибегшаго в светоју Цркв, те се узда у своје госпоство који те га силом изведе, такови бијен будет и в заточеније послет се.

20. Ако ко кому заповеде кога убити, та осудит се како и убица.

21. Аште кто c другијем клнет се на христијанско житије раздрушеније творити, таковаго би закон у та час убити, зашто се тому раздрушенију учитује.
Али то да не будет, зашто би многи тако пизмом многе убили без суда, и реч би послије припослали да је на царство говорили. Него ако би се таки нашао, повелевајем таковаго чувати на тврдо стражи и цару o њем сказати. И цару како му буде воља и како заповиди, тако да буде.

22. Никто прибегшаго в црков силом да не изведе, него да каже попу и кривицу што је учинио, и да га прими поп како је убегао, и да се по закону тражи и питат се кривица јего. Ако ли га кто силом изведе из цркве, тому хваља удрити сто и четридесет палиц, и тадара не хваља питати онога за кривицу који је силом из цркве изведен.

23. Раб залуду у цркву бежи, да познан будет и својему господину да се преда.

24. Аште кто сиромашну жену по закону узмет, и прежде ње умрет муж јеј, и ако има чловек троје деце или от те жене или от прве жене, четврти дио да узме жена мужевнега богатаства. Тако ако не има више 100 литар злата богатаства. Ако ли је и више деце, толико от толикога блага повељевајем жене узети колико једному детету дел дајет се. Зашто је то јаве и зато је потреба такмо от тога именија жене узети. Госпоство же тој деци хранити која су от тога њејна мужа деца. Ако ли та жена деце от њего не имат, повељевајем и госпоство по правди имети над именијем што јој от мужа богатаства на њен дел дође.

25. Аште ли кто нађет се да продаје жито варваром, рекше Турком, или ино што пиште ради, таковаго повелевајем немилостиво бити и штету на њега наложити аште јест богат, аште ли је убог бити и изгнати от предел.

26. Ако ли коња прода или оружје или ино что к уготовољенију боју, такови мачнем осужденију повинен јест.

27. Првеје сведочби подобајет мукоју претити ако се обрету да лажу, потом једнога по једному да призову и сваки реч да поведа, и ако се обрсте от њих који инако каже а те једнако не кажу, да им се не верује. Зашто сребро помрачајет очи судијам и пресечет правду и сакријет истину и осудит праведнаго а оправдит криваго, јако же многе видим творештем. Ти же бегај, зашто тијем чловек от Бога удаљајет и душу губит, и свему је злу сребро и злато корен.