Судбина једног разума/5

ДЈЕЈСТВО ПРВО

ПОЗОРИЈЕ 5.

ПОЗОРИЈЕ 5.

(ДОКТОР, ПРЕЂАШЊИ)

МАНОЈЛО: Господин доктор, гди сте ви оставили ваш разум?
ДОКТОР: Перзерин зна; код куће да седи.
ИСАЈЛО: Богме, њега нема.
ДОКТОР: Како то?
ИСАЈЛО: Ако га не будете гди затворили; а у соби га нема.
ДОКТОР: Немој се шалити! Зар нисте чули, да је човек човеком...
МАНОЈЛО: Само через разумну душу.
ДОКТОР: И мој разум да се изгуби? Ко је улазио у собу.
ИСАЈЛО: Нико, него нам је један човек казао да се неки провлачио кроз прозор. Тако је кад сте тврди, па нећете да метнете гвожђе.
ДОКТОР (претећи): Ја оћу да ми се разум нађе.
Разумете ли? Човек не може бити без разума.
МАНОЈЛО: Куд га знамо тражити?
ДОКТОР: Ја оћу да ми се разум нађе, јер иначе — у полицију.
ИСАЈЛО: Ја ћу казати да нисте ваш разум никоме показивали па може бити да га нисте ни имали, него нам само беду правите.
ДОКТОР: Умочи у моралност твој залазећи језик!
ИСАЈЛО: Да га не будете оставили код какве пријатељске девојке?
ДОКТОР: Ти знаш да ја разум не носим са собом. Ви треба да одговарате.
ИСАЈЛО: Ако је баш до тога, ми ћемо платити. Бог зна, ваљда ништа и не вреди.
ДОКТОР: То ти кажеш.
ИСАЈЛО: Ево да вам ја дам мој разум, кад вам је баш тако од потребе.
ДОКТОР: Твој разум не може мој заменити.
МАНОЈЛО: да не будете мислили оставити га код куће, па сте га понели са собом и на путу гди изгубили? Како би било, кад би потражили по вароши, ваљда се неће нико отимати за ваш разум.
ДОКТОР: Стани, идеја је добра! (Отиде на страну и почне писати.)
ИСАЈЛО (Манојлу): Видиш, како смо га забунили. Мора да ућути.
МАНОЈЛО: Опет је добар човек. други да изгуби разум, изео би се од муке, а код њега је свеједно, или имао разума, или немао.
ДОКТОР (ступи на среду и чита): ,,Разум долепотписаног доктора нестао је. Или је то учињено из ачећег оштроумија, или из пакости, или случајно. Сваки који дознао буде, гди лежи истом доктору разум, нека се њему пријави, па ће добити 100 талира.“ (ИСАЈЛУ) данас изилазе новине. Иди брзо, нека се ово стави, јошт има времена!
ИСАЈЛО: Разумем, г<оподин> доктор. (Отрчи.)
ДОКТОР (Манојлу) Ми ћемо међутим науку продужити.
МАНОЈЛО: Без разуме?
ДОКТОР: То не чини ништа. Прво и прво, треба учити земљеописаније.
МАНОЈЛО: Шта је то земљеописаније?
ДОКТОР: Земљеописаније јест наука, која учи оно небесно тјело познати, без ког би овај свет бити, и ми суштествовати престали. Ишчислително земљеописаније сматра Земљу као једно тјело, на ком људи живе.
МАНОЈЛО: То не разумем.
ДОКТОР: Ишчислити значи мерити.
МАНОЈЛО: Па зашто ишчислително земљеописаније сматра Земљу као тјело, на коме људи живе, кад се људи не мере?
ДОКТОР: То ћеш чути док дође разум кући. Јестествено земљеописаније има је у виду као једно природно тјело, које се на више части дели, и све те части, као предјеле, воду, поднебије, производе и људе позасебе описује.
МАНОЈЛО: Зар су људи част Земље? Али право, човек је по Светом писму створен од земље; него како је поднебије част Земље?
ДОКТОР: Јер се Земља дели на поднебије, производ итд.
МАНОЈЛО: Производ је и магарац, дакле и магарац је част Земље.
ДОКТОР: Знаш ли, гди је сјевер, восток, запад и југ?
МАНОЈЛО: Знам.
ДОКТОР: Дакле, вид је наше Земље на подобије ђулета, које је на сјеверу и југу нешто мало угнуто. То је сасвим јасно.
МАНОЈЛО: Јесте, само молим, гди је на ђулету север и југ.
ДОКТОР: Отоич си казао да знаш.
МАНОЈЛО: Знам по сунцу, али на ђулету не знам.
ДОКТОР: Кад ти се јасно протолкује, немој казати не знам, јер ћеш бити оскудан на мудрости. Дакле, даље: Знаш ли, шта је пол?
МАНОЈЛО: Знам, пола има два.
ДОКТОР: Добро.
МАНОЈЛО: Један је мушки и један женски пол.
ДОКТОР: Није слободно извртати. Даље, круг знаш шта је, а черта знаш шта је, дакле круг черте.
МАНОЈЛО: Молим, то не разумем. Круг је нешто округло, а черта иде право. Шта је то круг черте?
ДОКТОР: То се учи у математики, коју ја нисам учио. Тако се исто у математики учи да се екватор дели на 360 части, тј. степена.
МАНОЈЛО: То мора да је лепа наука, шкода што је нисте учили.
ДОКТОР: Земља освим движења око сама себе има друго око Сунца.
МАНОЈЛО: Шта је то: око сама себе?
ДОКТОР: Око себе. Ваљда српски знаш.
МАНОЈЛО: Код нас се говори: око саме себе, или: сама око себе, а не: око сама себе и освим.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.