Сугреби
Када пас огребе земљу задњим ногама и ту се помокри, такви трагови називају се сугреби, и сматрају се нечистим и опасним по човека. Ако човек случајно нагази на такве трагове, да се не би разболео, он их попљује. А ако пређе преко њих, не видећи их, по народном веровању, његова кожа се опличи као да је додирнут копривом и почиње да га сврби. Тада се баје од сугреба.
Бајач начини на земљи круг од кучине и у том кругу стане болесник. Запали се свећа и онда се баје (бр. 285). После тога болесник оде кући где се окупа у хладној води. Оно бајање је успешно ако се врши на сметлишту. Кад се заврши бајање, бајалица запали кучине на четири-пет места.
Други начин бајања: болесник се скине потпуно го, па се у поноћ попне на кућу и три пута закукуриче као петао, залаје као псето, замјауче као мачка, а онда каже гласно (ако је мушкарац) „Умро за жена“; (ако је женско) „Умро за мужа“. Ово се понови три пута, а потом болесник сиђе и оде у постељу не осврћући се нигде успут (481, с. 408).
Сугреби се, према бугарским и македонским басмама, могу добити не само од пса већ и од других, дивљих, животиња.
Оваква бајања се срећу под сличним називима и у Бугарској (сугреби - 541, с. 150; сух гребен - 520, с. 153; сугрип - Архив Етнограф. института и музеја, №30-11, с. 226).
Референце
[уреди]Извор
[уреди]- Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 403-404.