Стоја ми сто ји у сред ми дводи,
у руке држи сина Ристоса.
Руке препружа, грањке докача,
грањке докача, јабуке кида,
па си дарује сина Ристоса: 5
„Једи ми, једи, сине Ристосе,
да ми пораснеш до ведро небо,
до ведро небо, до враног коња,
до враног коња, до т’нку пушку,
до т’нку пушку, до бритку сабљу." 10
Певач и место записа
Љубица Младеновић, Преображење
Референце
Извор
Момчило Златановић: Нишна се звезда по ведро небо, народне песме које се певају у Врању и околини, Раднички универзитет, Врање, 1967., стр. 50.
