Стојан и Рада
Стојан иде од орање
бела Рада од белило.
Стојан Раде говорио:
„Стани, Раде, да врeвимо:
Хочу ли ти к ночи дојдем?" 5
„Стојане, лудо полудо!
не ли смо пуста роднина?
Тата и чича, два брата,
а ми с тебе братанчета?"
Стојан си Раде говори: 10
„Ћути, ћути, бела Радо!
Дл'бока вода брод нема,
широко поље зглед нема,
јалова овца греј' нема,
сугаре јагње лој нема, 15
убава мома род нема.“
Јоште си Стојан говори,
духнуше виор-ветрови
та су ги оба однели.
Куд Стојана пронели, 20
сирове горе увеле,
бистри кладенци посали.
Куда су Раду пронели,
суве се горе развиле,
суји кладенци протекли. 25
