Стојану мајка говори:
„Стојане, сине, Стојане,
ај’ да те мајка ожени!“
„Ја би се, мајко, женио,
али ме неће, па неће, 5
та лепа кучка Дијана;
прва је мома у село.
Учи ме, мајко, светуј ме,
Дијану мому да земам.“
„Стојане, сине, Стојане, 10
сагради чешма голема,
све ће моме да дођу,
на твоја чешма шарена,
ухвати мому Дијану,
одведи ју на дома.“ 15
Стојан си мајку послуша,
сагради чешма шарена,
све моми редом дојдоше,
Дијана мома не дојде.
Стојан си мајки говори: 20
„Учи, ме, мајко, светуј ме,
Дијану мому да земам.“
„Стојане, сине, Стојане,
запрегни црне биволе,
па ти ори голема њива, 25
голема њива, беле пшенице,
сичките моми позови,
да пожњу бела пшеница."
Сичките моми дојдоше,
Дијана мома не дојде. 30
Стојан си мајки говори:
„Учи ме мајко, светуј ме,
Дијана мома да земам.“
„Стојане, сине, Стојане,
ти си легни па умри, 35
све ће моме да дојду,
и Дијана мома ће дојде.“
Стојан си мајку послуша:
све моме редом дојдоше,
и Дијана мома је дошла; 40
све редом свече палише,
и Дијана мома свечу запали;
и Стојан се пробуди,
Дијану мому одведе!
Примедба
Певач и место записа
Младеновић Петар (из Стола, 57 г.), Бабушница
Референце
Извор
Коста П. Манојловић, Народне мелодије из источне Србије, Научна књига, Београд, 1953., стр. 128-129.
