Стојала Стојанка
на крај Црно море
голи, гологлава,
боса, распасана;
руке прекрстила, 5
богу се молила:
„Дај ми, боже, дај ми
брата и сестрицу,
сестрицу Марију
и брата Илију; 10
дај ми, боже, дај ми,
очи соколове,
дај ми, боже, дај ми,
крила лабудова
да одлетим, боже, 15
на крај Црно море.“
Новица Живковић записао од Персе Ђокић (70 г.), из Пирота.
Референце
Извор
Симоновић, Драгољуб, Заплање - природа, историја, етнографија, друштвено-економски развој, породица, народне песме, Ниш, Градина; Београд, Народна књига; Етнографски институт САНУ, 1982., стр. 708-709.
