Стари сејач

Алекса Шантић

Овамо, децо! За рала и бране!
Пред нама њиве неоране стоје,
Пусте, без плода, без лепоте своје,
А коров, ено, пао на све стране.

Гледајте: свуда, као више гроба,
Сврх њих се кобни гавранови криле;
А ми сви неми, кô трупине гњиле,
Слушамо како гракће та грдоба.

О децо, где су ваше руке? Где је
Ваш полет? Где је она ватра стара,
Што светла дела и чудеса ствара,
И једро зрње по браздама сеје?

Зар више нема узорнога света,
Што с бола дршће када земља плаче
Плеснива, спарна, пуна грубе драче,
И без иједног ловора и цвета?

Грех је то, децо. Зар у сенци хлада
Лежите мирно опрућених рука?
Устајте, нека са поља и лука
Одјекне снова светла песма рада!

Овамо, децо! За рала и бране!
Пред нама њиве неоране стоје,
Пусте, без плода, без лепоте своје,
А коров, ено, пао на све стране.