Стари завјет (Даничић)/1. Мојсијева

Радови у току!

Један марљиви корисник управо ради на овој страници. Моле се остали корисници да допусте да заврши са радом.
Користите страницу за разговор ако имате коментаре и питања у вези са овом страницом. Хвала на стрпљењу.
Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен

---

Напомене:

Овај шаблон не важи уколико је прошло три дана од последње измене на страници.
Један корисник сме овим шаблоном да обележи највише пет страница истовремено.

СТАРИ ЗАВЈЕТ ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА

Књига изласка >

Глава 1 · 2 · 3 · 4 · 5 · 6 · 7 · 8 · 9 · 10 · 11 · 12 · 13 · 14 · 15 · 16 · 17 · 18 · 19 · 20 · 21 · 22 · 23 · 24 · 25 · 26 · 27 · 28 · 29 · 30 · 31 · 32 · 33 · 34 · 35 · 36 · 37 · 38 · 39 · 40 · 41 · 42 · 43 · 44 · 45 · 46 · 47 · 48 · 49 · 50

Превод Ђуре Даничића објављен 1867. године.

Књига постања

Глава 1

1

{{{2}}}

{{{3}}}

{{{4}}}

{{{commentaires}}}

¹У почетку створи Бог небо и земљу.

² А земља бјеше без обличја и пуста, и бјеше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.

³ И рече Бог: нека буде свјетлост. И би свјетлост.

⁴ И видје Бог свјетлост да је добра; и растави Бог свјетлост од таме.

⁵ И свјетлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.

⁶ Потом рече Бог: нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде.

⁷ И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако.

⁸ А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.

⁹ Потом рече Бог: нека се сабере вода што је под небом на једно мјесто, и нека се покаже сухо. И би тако.

¹⁰ И сухо назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и видје Бог да је добро.

¹¹ Опет рече Бог: нека пусти земља из себе траву, биље, што носи сјеме, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у којем ће бити сјеме његово на земљи. И би тако.

¹² И пусти земља из себе траву, биље, што носи сјеме по својим врстама, и дрво, које рађа род, у којем је сјеме његово по његовијем врстама. И видје Бог да је добро.

¹³ И би вече и би јутро, дан трећи.

¹⁴ Потом рече Бог: нека буду видјела на своду небеском, да дијеле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама;

¹⁵ И нека свијетле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако.

¹⁶ И створи Бог два видјела велика: видјело веће да управља даном, и видјело мање да управља ноћу, и звијезде.

¹⁷ И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу.

¹⁸ И да управљају даном и ноћу, и да дијеле свјетлост од таме. И видје Бог да је добро.

¹⁹ И би вече и би јутро, дан четврти.

²⁰ Потом рече Бог: нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески.

²¹ И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвјеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховијем. И видје Бог да је добро;

²² И благослови их Бог говорећи: рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи.

²³ И би вече и би јутро, дан пети.

²⁴ Потом рече Бог: нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховијем, стоку и ситне животиње и звијери земаљске по врстама њиховијем. И би тако.

²⁵ И створи Бог звијери земаљске по врстама њиховијем, и стоку по врстама њезинијем, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховијем. И видје Бог да је добро.

²⁶ Потом рече Бог: да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од цијеле земље и од свијех животиња што се мичу по земљи.

²⁷ И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их.

²⁸ И благослови их Бог, и рече им Бог: рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звјериња што се миче по земљи.

²⁹ И још рече Бог: ево, дао сам вам све биље што носи сјеме по свој земљи, и сва дрвета родна која носе сјеме; то ће вам бити за храну.

³⁰ А свему звјерињу земаљском и свјема птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чем има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако.

³¹ Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро бјеше веома. И би вече и би јутро, дан шести.

Глава 2

2

{{{2}}}

{{{3}}}

{{{4}}}

{{{commentaires}}}

¹Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова.

² И сврши Бог до седмога дана дјела своја, која учини; и почину у седми дан од свијех дјела својих, која учини;

³ И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свијех дјела својих, која учини;

⁴ То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо,

⁵ И сваку биљку пољску, докле је још не бјеше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити бјеше човјека да ради земљу,

⁶ Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.

⁷ А створи Господ Бог човјека од праха земаљскога, и дуну му у нос дух животни; и поста човјек душа жива.

⁸ И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и ондје намјести човјека, којега створи.

⁹ И учини Господ Бог, те никоше из земље свакојака дрвета лијепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла.

¹⁰ А вода тецијаше из Едема натапајући врт, и оданде се дијељаше у четири ријеке.

¹¹ Једној је име Фисон, она тече око цијеле земље Евилске, а ондје има злата,

¹² И злато је оне земље врло добро; ондје има и бдела и драгога камена ониха.

¹³ А другој је ријеци име Геон, она тече око цијеле земље Хуске.

¹⁴ А трећој је ријеци име Хидекел, она тече к Асирској. А четврта је ријека Ефрат.

¹⁵ И узевши Господ Бог човјека намјести га у врту Едемском, да га ради и да га чува.

¹⁶ И запријети Господ Бог човјеку говорећи: једи слободно са свакога дрвета у врту;

¹⁷ Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умријећеш.

¹⁸ И рече Господ Бог: није добро да је човјек сам; да му начиним друга према њему.

¹⁹ Јер Господ Бог створи од земље све звијери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име;

²⁰ И Адам надједе име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звијери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему.

²¹ И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и мјесто попуни месом;

²² И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму.

²³ А Адам рече: сада ето кост од мојих кости, и тијело од мојега тијела. Нека јој буде име човјечица, јер је узета од човјека.

²⁴ За то ће оставити човјек оца својега и матер своју, и прилијепиће се к жени својој, и биће двоје једно тијело.

²⁵ А бјеху обоје голи, Адам и жена му, и не бјеше их срамота.

Глава 3

3

{{{2}}}

{{{3}}}

{{{4}}}

{{{commentaires}}}

1. Али змија бјеше лукава мимо све звијери пољске, које створи Господ Бог; па рече жени: је ли истина да је Бог казао да не једете са свакога дрвета у врту?

2. А жена рече змији: ми једемо рода са свакога дрвета у врту;

3. Само рода с онога дрвета усред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ, да не умрете.

4. А змија рече жени: нећете ви умријети;

5. Него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати што је добро што ли зло.

6. И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра рода с њега и окуси, па даде и мужу својему, те и он окуси.

7. Тада им се отворише очи, и видјеше да су голи; па сплетоше лишћа смокова и начинише себи прегаче.

8. И зачуше глас Господа Бога, који иђаше по врту кад захлади; и сакри се Адам и жена му испред Господа Бога међу дрвета у врту.

9. А Господ Бог викну Адама и рече му: гдје си?

10. А он рече: чух глас твој у врту, па се поплаших, јер сам го, те се сакрих.

11. А Бог рече: ко ти каза да си го? да нијеси јео с онога дрвета што сам ти забранио да не једеш с њега?

12. А Адам рече: жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох.

13. А Господ Бог рече жени: зашто си то учинила? А жена одговори: змија ме превари, те једох.

14. Тада рече Господ Бог змији: кад си то учинила, да си проклета мимо свако живинче и мимо све звијери пољске; на трбуху да се вучеш и прах да једеш до својега вијека.

15. И још мећем непријатељство између тебе и жене и између сјемена твојега и сјемена њезина; оно ће ти на главу стајати а ти ћеш га у пету уједати.

16. А жени рече: теби ћу многе муке задати кад затрудниш, с мукама ћеш дјецу рађати, и воља ће твоја стајати под влашћу мужа твојега, и он ће ти бити господар.

17. Па онда рече Адаму: што си послушао жену и окусио с дрвета с којега сам ти забранио рекавши да не једеш с њега, земља да је проклета с тебе, с муком ћеш се од ње хранити до својега вијека;

18. Трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско;

19. Са знојем лица својега јешћеш хљеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити.

20. И Адам надједе жени својој име Јева, зато што је она мати свјема живима.

21. И начини Господ Бог Адаму и жени његовој хаљине од коже, и обуче их у њих.

22. И рече Господ Бог: ето, човјек поста као један од нас знајући што је добро што ли зло; али сада да не пружи руке своје и узбере и с дрвета од живота, и окуси, те до вијека живи.

23. И Господ Бог изагна га из врта Едемскога да ради земљу, од које би узет;

24. И изагнав човјека постави пред вртом Едемским херувима с пламенијем мачем, који се вијаше и тамо и амо, да чува пут ка дрвету од живота.

Глава 4

4

{{{2}}}

{{{3}}}

{{{4}}}

{{{commentaires}}}

¹.Иза тога Адам позна Јеву жену своју, а она затрудње и роди Кајина, и рече: добих човјека од Господа.

². И роди опет брата његова Авеља. И Авељ поста пастир а Кајин ратар.

³. А послије некога времена догоди се, те Кајин принесе Господу принос од рода земаљскога;

⁴. А и Авељ принесе од првина стада својега и од њихове претилине. И Господ погледа на Авеља и на његов принос, 2 Мој. 13:12, 2 Мој. 34:19, 3 Мој. 27:26, 4 Мој. 18:17, Суд. 6:21, Приче 3:9 ⁵. А на Кајина и на његов принос не погледа. Зато се Кајин расрди веома, и лице му се промијени. Приче 29:10, Јевр. 11:4 ⁶. Тада рече Господ Кајину: што се срдиш? што ли ти се лице промијени?

⁷. Нећеш ли бити мио, кад добро чиниш? а кад не чиниш добро, гријех је на вратима. А воља је његова под твојом влашћу, и ти си му старији.

⁸. Послије говораше Кајин с Авељем братом својим. Али кад бијаху у пољу, скочи Кајин на Авеља брата својега, и уби га. Мат. 23:35, Рим. 5:14, 1 Јов. 3:12, Јуда 1:11 ⁹. Тада рече Господ Кајину: гдје ти је брат Авељ? А он одговори: не знам; зар сам ја чувар брата својега?

¹⁰. А Бог рече: шта учини! глас крви брата твојега виче са земље к мени. Јов 31:38, Псал. 9:12, Јевр. 12:14, Откр. 6:10 ¹¹. И сада, да си проклет на земљи, која је отворила уста своја да прими крв брата твојега из руке твоје. 5 Мој. 28:15, Јов 16:18, Гал. 3:10 ¹². Кад земљу узрадиш, неће ти више давати блага својега. Бићеш потукач и бјегунац на земљи.

¹³. А Кајин рече Господу: кривица је моја велика да ми се не може опростити.

¹⁴. Ево ме тјераш данас из ове земље да се кријем испред тебе, и да се скитам и потуцам по земљи, па ће ме убити ко ме удеси. Приче 27:8 ¹⁵. А Господ му рече: за то ко убије Кајина, седам ће се пута то покајати. И начини Господ знак на Кајину да га не убије ко га удеси. 1 Мој. 4:24, Језек. 9:4, Језек. 9:6 ¹⁶. И отиде Кајин испред Господа, и насели се у земљи Наидској на истоку према Едему. 2 Цар. 13:23, 2 Цар. 24:20, Јер. 23:39, Јер. 52:3 ¹⁷. И позна Кајин жену своју, а она затрудње и роди Еноха. И сазида град и прозва га по имену сина својега Енох. Псал. 49:11 ¹⁸. А Еноху роди се Гаидад; а Гаидад роди Малелеила: а Малелеило роди Матусала; а Матусал роди Ламеха.

¹⁹. И узе Ламех двије жене: једној бјеше име Ада а другој Села.

²⁰. И Ада роди Јовила; од њега се народише који живе под шаторима и стоку пасу.

²¹. А брату његову бјеше име Јувал; од њега се народише гудачи и свирачи.

²². А и Села роди Товела, који бјеше вјешт ковати свашта од мједи и од гвожђа; а сестра Товелу бјеше Ноема.

²³. И рече Ламех својима женама, Ади и Сели: чујте глас мој, жене Ламехове, послушајте ријечи моје: убићу човјека за рану своју и младића за масницу своју.

²⁴. Кад ће се Кајин осветити седам пута, Ламех ће седамдесет и седам пута.

²⁵. А Адам опет позна жену своју, и она роди сина, и надје му име Сит, јер ми, рече, Бог даде другога сина за Авеља, којега уби Кајин.

²⁶. И Ситу се роди син, којему надједе име Енос. Тада се поче призивати име Господње.

Глава 5

5

Глава 1 · 2 · 3 · 4 · 5 · 6 · 7 · 8 · 9 · 10 · 11 · 12 · 13 · 14 · 15 · 16 · 17 · 18 · 19 · 20 · 21 · 22 · 23 · 24 · 25 · 26 · 27 · 28 · 29 · 30 · 31 · 32 · 33 · 34 · 35 · 36 · 37 · 38 · 39 · 40 · 41 · 42 · 43 · 44 · 45 · 46 · 47 · 48 · 49 · 50

{{{commentaires}}}

¹Ово је племе Адамово. Кад Бог створи човјека, по обличју својему створи га. 1 Мој. 1:26, 1 Дн. 1:1, Мат. 1:1, Лука 3:38, Ефес. 4:24, Кол. 3:10 2. Мушко и женско створи их, и благослови их, и назва их човјек, кад бише створени.

3. И поживје Адам сто и тридесет година, и роди сина по обличју својему, као што је он, и надједе му име Сит. 1 Кор. 15:49 4. А родив Сита поживје Адам осам стотина година, рађајући синове и кћери;

5. Тако поживје Адам свега девет стотина и тридесет година; и умрије. 1 Мој. 3:19, Јов 30:23, Псал. 89:48, Рим. 5:12, Рим. 5:14, 1 Кор. 15:21, Јевр. 9:27 6. А Сит поживје сто и пет година, и роди Еноса;

7. А родив Еноса поживје Сит осам стотина и седам година, рађајући синове и кћери;

8. Тако поживје Сит свега девет стотина и дванаест година; и умрије.

9. А Енос поживје деведесет година, и роди Кајинана;

10. А родив Кајинана поживје Енос осам стотина и петнаест година, рађајући синове и кћери;

11. Тако поживје Енос свега девет стотина и пет година; и умрије.

12. А Кајинан поживје седамдесет година, и роди Малелеила;

13. А родив Малелеила поживје Кајинан осам стотина и четрдесет година, рађајући синове и кћери;

14. Тако поживје Кајинан свега девет стотина и десет година; и умрије.

15. А Малелеило поживје шездесет и пет година, и роди Јареда;

16. А родив Јареда поживје Малелеило осам стотина и тридесет година, рађајући синове и кћери;

17. Тако поживје Малелеило свега осам стотина и деведесет и пет година; и умрије.

18. А Јаред поживје сто и шездесет и двије године, и роди Еноха; Суд. 14:15, 1 Дн. 1:3 19. А родив Еноха поживје Јаред осам стотина година, рађајући синове и кћери;

20. Тако поживје Јаред свега девет стотина и шездесет и двије године, и умрије.

21. А Енох поживје шездесет и пет година, и роди Матусала;

22. А родив Матусала поживје Енох једнако по вољи Божјој триста година, рађајући синове и кћери; 1 Мој. 6:9, 1 Мој. 17:1, Псал. 16:8, Мих. 6:8, Мал. 2:6, 1 Сол. 2:12 23. Тако поживје Енох свега триста и шездесет и пет година;

24. И живећи Енох једнако по вољи Божјој, нестаде га, јер га узе Бог. 2 Цар. 2:11, Јер. 31:15, Јевр. 11:5 25. А Матусал поживје сто и осамдесет и седам година, и роди Ламеха;

26. А родив Ламеха поживје Матусал седам стотина и осамдесет и двије године, рађајући синове и кћери;

27. Тако поживје Матусал свега девет стотина и шездесет и девет година; и умрије.

28. А Ламех поживје сто и осамдесет и двије године, и роди сина,

29. И надједе му име Ноје говорећи: овај ће нас одморити од посала наших и од труда руку наших на земљи, коју прокле Господ. 1 Мој. 3:17, 1 Мој. 4:11 30. А родив Ноја поживје Ламех пет стотина и деведесет и пет година, рађајући синове и кћери;

31. Тако поживје Ламех свега седам стотина и седамдесет и седам година; и умрије.

32. А Ноју кад би пет стотина година, роди Ноје Сима, Хама и Јафета.

Глава 6

6

{{{2}}}

{{{3}}}

{{{4}}}

{{{commentaires}}}

¹А кад се људи почеше множити на земљи, и кћери им се народише.

². Видећи синови Божји кћери човјечије како су лијепе узимаше их за жене које хтјеше. 5 Мој. 7:3, Јов 1:6, 2 Кор. 6:18 ³. А Господ рече: неће се дух мој до вијека прети с људима, јер су тијело; нека им још сто и двадесет година. Псал. 78:39, Лука 19:42, Гал. 5:16, 1 Пет. 3:20 ⁴. А бијаше тада дивова на земљи; а и послије, кад се синови Божји састајаху са кћерима човјечијим, па им оне рађаху синове; то бијаху силни људи, од старине на гласу.

⁵. И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њихова свагда само зле, 1 Мој. 2:21, 5 Мој. 29:19, Јов 22:15, Мат. 15:19, Рим. 1:28, Рим. 6:20 ⁶. Покаја се Господ што је створио човјека на земљи, и би му жао у срцу. 4 Мој. 23:19, 1 Сам. 15:11, 1 Сам. 15:29, Иса. 63:10, Ефес. 4:30 ⁷. И рече Господ: хоћу да истријебим са земље људе, које сам створио, од човјека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их створио.

⁸. Али Ноје нађе милост пред Господом. 1 Мој. 19:19, 2 Мој. 33:12, Лука 1:30, Дјела 7:46 ⁹. Ово су догађаји Нојеви: Ноје бјеше човјек праведан и безазлен својега вијека; по вољи Божјој свагда живљаше Ноје.

¹⁰. И роди Ноје три сина: Сима, Хама и Јафета.

¹¹. А земља се поквари пред Богом, и напуни се земља безакоња.

¹². И погледа Бог на земљу, а она бјеше покварена; јер свако тијело поквари пут свој на земљи. Псал. 14:2, Псал. 33:13 ¹³. И рече Бог Ноју: крај свакоме тијелу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом. Језек. 7:2, Амос 8:2, 1 Пет. 4:7 ¹⁴. Начини себи ковчег од дрвета гофера, и начини прегратке у ковчегу; и затопи га смолом изнутра и споља.

¹⁵. И начини га овако; у дужину нека буде триста лаката, у ширину педесет лаката, и у висину тридесет лаката;

¹⁶. Пусти доста свјетлости у ковчег; и кров му сведи озго од лакта; и удари врата ковчегу са стране; и начини га на три боја: доњи, други и трећи.

¹⁷. Јер ево пустићу потоп на земљу, да истријебим свако тијело, у којем има жива душа под небом; што је год на земљи све ће изгинути. Рим. 5:12, Рим. 5:14, 2 Пет. 2:5 ¹⁸. Али ћу с тобом учинити завјет свој: и ући ћеш у ковчег ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом.

¹⁹. И од свега жива, од свакога тијела, узећеш у ковчег по двоје, да сачуваш у животу са собом, а мушко и женско нека буде.

²⁰. Од птица по врстама њиховијем, од стоке по врстама њезинијем, и од свега што се миче на земљи по врстама његовијем, од свега по двоје нека уђе с тобом, да их сачуваш у животу.

²¹. И узми са собом свега што се једе, и чувај код себе, да буде хране теби и њима. 1 Мој. 1:29, Псал. 104:26 ²². И Ноје учини, како му заповједи Бог, све онако учини. 1 Мој. 7:5, Јевр. 11:7

Глава 7

7

{{{2}}}

{{{3}}}

{{{4}}}

{{{commentaires}}}

¹И рече Господ Ноју: уђи у ковчег ти и сав дом твој; јер те нађох праведна пред собом овога вијека. 1 Мој. 9:6, 1 Мој. 19:12, Псал. 33:18, Псал. 91:1, Јевр. 11:7, 1 Пет. 3:20, 2 Пет. 2:5, 2 Пет. 2:9 2. Узми са собом од свијех животиња чистих по седморо, све мужјака и женку његову; а од животиња нечистих по двоје, мужјака и женку његову, 3 Мој. 11:1, 3 Мој. 11:45 3. Такођер и од птица небеских по седам, мужјака и женку његову, да им се сачува сјеме на земљи.

4. Јер ћу до седам дана пустити дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи, и истријебићу са земље свако тијело живо, које сам створио. Јов 22:16, 2 Пет. 2:5 5. И Ноје учини све што му заповједи Господ. 1 Мој. 6:22, Псал. 119:6 6. А бјеше Ноју шест стотина година кад дође потоп на земљу.

7. И уђе Ноје у ковчег и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим ради потопа. Јевр. 6:18 8. Од животиња чистих и од животиња нечистих и од птица и од свега што се миче по земљи,

9. Уђе к Ноју у ковчег по двоје, мушко и женско, као што бјеше Бог заповједио Ноју.

10. А у седми дан дође потоп на земљу.

11. Кад је било Ноју шест стотина година, те године другога мјесеца, седамнаести дан тога мјесеца, тај дан развалише се сви извори великога бездана, и отворише се уставе небеске; 1 Мој. 8:2, Јов 38:25, Псал. 8:3, Псал. 78:23, Приче 3:20, Приче 8:28, Иса. 24:18, Језек. 26:19, Мал. 3:10 12. И удари дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи.

13. Тај дан уђе у ковчег Ноје и Сим и Хам и Јафет, синови Нојеви, и жена Нојева и три жене синова његовијех с њима;

14. Они, и свакојаке звијери по врстама својим, и свакојака стока по врстама својим, и што се год миче по земљи по врстама својим, и птице све по врстама својим, и што год лети и има крила.

15. Дође к Ноју у ковчег по двоје од свакога тијела, у којем има жива душа,

16. Мушко и женско од свакога тијела уђоше, као што бјеше Бог заповједио Ноју; па Господ затвори за њим. Псал. 17:8, Псал. 91:1, Псал. 145:20, 1 Пет. 1:5 17. И би потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчег, и подиже га од земље.

18. И навали вода, и уста јако по земљи, и ковчег стаде пловити водом. Псал. 104:26 19. И наваљиваше вода све већма по земљи, и покори сва највиша брда што су под цијелијем небом. Псал. 104:6 20. Петнаест лаката дође вода изнад брда, пошто их покри.

21. Тада изгибе свако тијело што се мицаше на земљи, птице и стока, и звијери и све што гамиже по земљи, и сви људи. 1 Мој. 6:13, 1 Мој. 6:17, Јов 22:16, Јов 34:15, Мат. 24:39, Лука 17:27, 2 Пет. 3:6 22. Све што имаше душу живу у носу, све што бијаше на суху, помрије. 1 Мој. 2:7, Рим. 5:14 23. И истријеби се свако тијело живо на земљи, и људи и стока и што год гамиже и птице небеске, све, велим, истријеби се са земље; само Ноје оста и што с њим бјеше у ковчегу. Језек. 14:14, Мал. 3:17, Јевр. 11:7, 1 Пет. 3:20, 2 Пет. 2:5 24. И стајаше вода поврх земље сто и педесет дана. 1 Мој. 8:3

Глава 8

8

{{{2}}}

{{{3}}}

{{{4}}}

{{{commentaires}}}

¹ А Бог се опомену Ноја и свијех звијери и све стоке што бјеху с њим у ковчегу; и посла Бог вјетар на земљу да узбије воду. 1 Мој. 19:29, 2 Мој. 2:24, 2 Мој. 14:21, 2 Мој. 15:10, 1 Сам. 1:19, Псал. 104:7, Псал. 105:42, Псал. 136:23 ² И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде. 1 Мој. 7:11, 1 Цар. 8:35, Јов 38:37 3. И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше послије сто и педесет дана; 1 Мој. 7:24 4. Те се устави ковчег седмога мјесеца дана седамнаестога на планини Арарату.

5. И вода опадаше све већма до десетога мјесеца; и првога дана десетога мјесеца показаше се врхови од брда.

6. А послије четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који бјеше начинио; 1 Мој. 6:16 7. И испусти гаврана, који једнако одлијеташе и долијеташе докле не пресахну вода на земљи. 1 Цар. 17:4 8. Па пусти и голубицу да би видио је ли опала вода са земље.

9. А голубица не нашавши гдје би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још бјеше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег. 5 Мој. 28:65 10. И почека још седам дана, па опет испусти голубицу из ковчега.

11. И пред вече врати се к њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који бјеше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље. Лука 2:14 12. Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати.

13. Шест стотина прве године вијека Нојева први дан првога мјесеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суху.

14. А другога мјесеца двадесет седмога дана бјеше сва земља суха.

15. Тада рече Бог Ноју говорећи:

16. Изиди из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом; 1 Мој. 7:13, Псал. 121:8 17. Све звијери што су с тобом од свакога тијела, птице и стоку и што год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи. 1 Мој. 1:22 18. И изиде Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његовијех с њим.

19. Све звијери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изидоше из ковчега.

20. И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свијех птица чистијех, и принесе на жртвенику жртве паљенице. 3 Мој. 11:1, 3 Мој. 11:45 21. И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу својем: нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човјечијега зла од малена; нити ћу више убијати свега што живи, као што учиних. 1 Мој. 3:17, 1 Мој. 6:17, 1 Мој. 9:15, 1 Сам. 26:19, Јов 14:4, Јов 15:14, Псал. 51:5, Иса. 6:5, Иса. 54:9, Јер. 17:9, Рим. 1:21, Рим. 3:23, Ефес. 2:1 22. Отселе докле буде земље, неће нестајати сјетве ни жетве, студени ни врућине, љета ни зиме, дана ни ноћи. Проп. 3:2, Јер. 33:20, Јер. 33:25

Глава 9

9

{{{2}}}

{{{3}}}

{{{4}}}

{{{commentaires}}}

¹И Бог благослови Ноја и синове његове, и рече им; рађајте се и множите се и напуните земљу; 1 Мој. 1:28, 1 Мој. 35:11, Иса. 45:18, Јер. 29:6 2. И све звијери земаљске и све птице небеске и све што иде по земљи и све рибе морске нека вас се боје и страше; све је предано у ваше руке. Псал. 8:7, Ос. 2:18, Јаков 3:7 3. Што се год миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох као зелену траву. 5 Мој. 12:15, 5 Мој. 14:3 4. Али не једите меса с душом његовом, а то му је крв. 3 Мој. 17:10, 3 Мој. 19:26, 5 Мој. 12:23, 1 Сам. 14:34, Дјела 15:20, Дјела 15:29 5. Јер ћу и вашу крв, душе ваше, искати; од сваке ћу је звијери искати; из руке самога човјека, из руке свакога брата његова искаћу душу човјечију. 2 Мој. 21:28, 4 Мој. 35:31, 2 Дн. 24:22, Дјела 17:26 6. Ко пролије крв човјечију, његову ће крв пролити човјек; јер је Бог по својему обличју створио човјека. 1 Мој. 1:27, 2 Мој. 21:12, 2 Мој. 21:14, 3 Мој. 24:17, 4 Мој. 35:33, Мат. 26:52, 1 Кор. 11:7, Откр. 13:10 7. Рађајте се дакле и множите се; народите се веома на земљи и намножите се на њој.

8. И рече Бог Ноју и синовима његовијем с њим, говорећи:

9. А ја ево постављам завјет свој с вама и с вашим сјеменом након вас,

10. И са свијем животињама, што су с вама од птица, од стоке и од свега звијерја земаљскога што је с вама, са свачим што је изашло из ковчега, и са свијем звијерјем земаљским. 1 Мој. 8:1 11. Постављам завјет свој с вама, те отселе неће ниједно тијело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу. Псал. 104:9, 2 Пет. 3:5 12. И рече Бог: ево знак завјета који постављам између себе и вас и сваке живе твари, која је с вама до вијека: Мат. 26:26 13. Метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак завјета између мене и земље.

14. Па кад облаке навучем на земљу, видјеће се дуга у облацима,

15. И опоменућу се завјета својега који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком тијелу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тијело. 1 Мој. 8:21, 2 Мој. 28:12, 3 Мој. 26:42, 3 Мој. 26:45, Иса. 54:9, Језек. 16:60 16. Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати, и опоменућу се вјечнога завјета између Бога и сваке душе живе у сваком тијелу које је на земљи. 1 Мој. 17:13, 1 Мој. 17:19, 2 Сам. 23:5 17. И рече Бог Ноју: то је знак завјета који сам учинио између себе и свакога тијела на земљи.

18. А бијаху синови Нојеви који изидоше из ковчега: Сим и Хам и Јафет; а Хам је отац Хананцима. 1 Мој. 10:6 19. То су три сина Нојева, и од њих се насели сва земља. 1 Мој. 10:32, 1 Дн. 1:4 20. А Ноје поче радити земљу, и посади виноград. 1 Мој. 3:19, 1 Мој. 4:2, Проп. 5:9 21. И напив се вина опи се, и откри се насред шатора својега. 1 Мој. 19:32, 1 Мој. 19:36, Приче 20:1, Ефес. 5:18 22. А Хам, отац Хананцима, видје голотињу оца својега, и каза обојици браће своје на пољу.

23. А Сим и Јафет узеше хаљину, и огрнуше је обојица на рамена своја, и идући натрашке покрише њом голотињу оца својега, лицем натраг окренувши се да не виде голотиње оца својега. 2 Мој. 20:12, Гал. 6:1 24. А кад се Ноје пробуди од вина, дозна шта му је учинио млађи син,

25. И рече: проклет да је Ханан, и да буде слуга слугама браће своје! 5 Мој. 27:16, Ис.Н. 9:23, 1 Цар. 9:20, Мат. 25:41 26. И још рече: благословен да је Господ Бог Симов, и Ханан да му буде слуга! Псал. 144:15, Јевр. 11:16 27. Бог да рашири Јафета да живи у шаторима Симовијем, а Ханан да им буде слуга! Ефес. 2:13, Ефес. 3:6 28. И поживје Ноје послије потопа триста и педесет година.

29. А свега поживје Ноје девет стотина и педесет година; и умрије. 1 Мој. 3:19, Јов 30:23, Јов 34:15, Псал. 89:48

Глава 10

10

Глава 1 · 2 · 3 · 4 · 5 · 6 · 7 · 8 · 9 · 10 · 11 · 12 · 13 · 14 · 15 · 16 · 17 · 18 · 19 · 20 · 21 · 22 · 23 · 24 · 25 · 26 · 27 · 28 · 29 · 30 · 31 · 32 · 33 · 34 · 35 · 36 · 37 · 38 · 39 · 40 · 41 · 42 · 43 · 44 · 45 · 46 · 47 · 48 · 49 · 50

{{{commentaires}}}

¹А ово су племена синова Нојевијех, Сима, Хама и Јафета, којима се родише синови послије потопа.

². Синови Јафетови: Гомер и Магог и Мадај и Јаван и Товел и Месех и Тирас. 1 Дн. 1:5, Псал. 120:5, Језек. 27:13, Језек. 32:26 ³. А синови Гамерови: Асхенас и Рифат и Тогарма.

⁴. А синови Јаванови: Елиса и Тарсис, Китим и Доданим.

⁵. Од њих се раздијелише острва народна на земљама својим, свако по језику својему и по породицама својим, у народима својим.

⁶. А синови Хамови: Хус и Месраин, Фуд и Ханан.

⁷. А синови Хусови: Сава и Евила и Савата и Регма и Саватака. А синови Регмини: Сава и Дадан. Иса. 21:13, Језек. 27:15 ⁸. Хус роди и Неврода; а он први би силан на земљи;

⁹. Бјеше добар ловац пред Господом; зато се каже: добар ловац пред Господом као Неврод. 1 Мој. 6:11 ¹⁰. А почетак царству његову бјеше Вавилон и Орех и Архад и Халани у земљи Сенару. Амос 6:2, Мих. 5:6 ¹¹. Из те земље изађе Асур, и сазида Ниневију и Ровот град и Халах,

¹². И Дасем између Ниневије и Халаха; то је град велик.

¹³. А Месраин роди Лудеје и Енемеје и Лавеје и Нефталеје,

¹⁴. И Патросеје и Хасмеје, одакле изађоше Филистеји и Гафтореји. 1 Дн. 1:12, Језек. 29:14 ¹⁵. А Ханан роди Сидона, првенца својега, и Хета,

¹⁶. И Јевусеја и Амореја и Гергесеја,

¹⁷. И Евеја и Арукеја и Асенеја,

¹⁸. И Арадеја и Самареја и Аматеја. А послије се расијаше племена Хананејска.

¹⁹. И бјеху међе Хананејске од Сидона идући на Герар па до Газе, и идући на Содом и Гомор и Адаму и Севојим па до Даса. 1 Мој. 13:12, 1 Мој. 13:14, 1 Мој. 15:18, 4 Мој. 34:2, 4 Мој. 34:12, Ис.Н. 12:7 ²⁰. То су синови Хамови по породицама својим и по језицима својим, у земљама својим и у народима својим.

²¹. И Симу родише се синови, најстаријему брату Јафетову, оцу свијех синова Еверовијех.

²². Синови Симови бјеху: Елам и Асур и Арфаксад и Луд и Арам. 4 Мој. 23:7, 1 Дн. 1:17, Дан. 8:2 ²³. А синови Арамови: Уз и Ул и Гатер и Мас.

²⁴. А арфаксад роди Салу, а Сала роди Евера. 1 Мој. 11:12 ²⁵. А Еверу се родише два сина: једном бјеше име Фалек, јер се у његово вријеме раздијели земља, а брату његову име Јектан. 1 Дн. 1:19 ²⁶. А Јектан роди Елмодада и Салета и Сармота и Јараха,

²⁷. И Одора и Евила и Деклу,

²⁸. И Евала и Авимаила и Саву,

²⁹. И Уфира и Евилу и Јовава; ти сви бјеху синови Јектанови.

³⁰. И живљаху од Масе, како се иде на Сафир до гора источнијех.

³¹. То су синови Симови по породицама својим и по језицима својим, у земљама својим и у народима својим;

³². То су породице синова Нојевијех по племенима својим, у народима својим; и од њих се раздијелише народи по земљи послије потопа. 1 Мој. 9:19, 1 Дн. 1:4

Глава 11

11

{{{2}}}

{{{3}}}

{{{4}}}

{{{commentaires}}}

¹А бијаше на цијелој земљи један језик и једнаке ријечи. Дјела 2:6 ² А кад отидоше од истока, нађоше равницу у земљи Сенарској, и населише се ондје. Дан. 1:2 ³ Па рекоше међу собом: хајде да правимо плоче и да их у ватри печемо. И бјеху им опеке мјесто камена и смола земљана мјесто креча.

⁴ Послије рекоше: хајде да сазидамо град и кулу, којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расијали по земљи. 5 Мој. 1:28, Лука 1:51, Јован 5:44 ⁵ А Господ сиђе да види град и кулу, што зидаху синови човјечији. 1 Мој. 18:21, Псал. 33:13, Псал. 53:2 ⁶ И рече Господ: гле, народ један, и један језик у свијех, и то почеше радити, и неће им сметати ништа да не ураде што су наумили. Псал. 2:1, Псал. 2:4 ⁷ Хајде да сиђемо, и да им пометимо језик, да не разумију један другога што говоре. 1 Мој. 1:26, 1 Мој. 42:23, 5 Мој. 28:49, Псал. 53:2, Јер. 5:15, Дјела 2:4, 1 Кор. 14:2 ⁸ Тако их Господ расу оданде по свој земљи, те не сазидаше града. 1 Мој. 10:25, Псал. 92:9, Приче 19:29, Лука 1:51 ⁹ Зато се прозва Вавилон, јер ондје помете Господ језик цијеле земље, и оданде их расу Господ по свој земљи. 1 Кор. 14:23 ¹⁰ Ово је племе Симово: бијаше Симу сто година, кад роди Арфаксада, друге године послије потопа. 1 Дн. 1:17 ¹¹ А родив Арфаксада поживје Сим пет стотина година, рађајући синове и кћери.

¹² А Арфаксад поживје тридесет и пет година, и роди Салу; Лука 3:35 ¹³ А родив Салу поживје Арфаксад четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.

¹⁴ А Сала поживје тридесет година, и роди Евера; 4 Мој. 24:24 ¹⁵ А родив Евера поживје Сала четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.

¹⁶ А Евер поживје тридесет и четири године, и роди Фалека; 1 Дн. 1:19 ¹⁷ А родив Фалека поживје Евер четири стотине и тридесет година, рађајући синове и кћери.

¹⁸ А Фалек поживје тридесет година и роди Рагава;

¹⁹ А родив Рагава поживје Фалек двјеста и девет година, рађајући синове и кћери.

²⁰ А Рагав поживје тридесет и двије године и роди Серуха;

²¹ А родив Серуха поживје Рагав двјеста и седам година, рађајући синове и кћери.

²² А Серух поживје тридесет година, и роди Нахора;

²³ А родив Нахора поживје Серух двјеста година, рађајући синове и кћери.

²⁴ А Нахор поживје двадесет и девет година, и роди Тару;

²⁵ А родив Тару поживје Нахор сто и деветнаест година, рађајући синове и кћери. Језек. 16:3 ²⁶ А Тара поживје седамдесет година, и роди Аврама, Нахора и Арана. 1 Мој. 12:1, Ис.Н. 24:2, 1 Дн. 1:26 ²⁷ А ово је племе Тарино: Тара роди Аврама, Нахора и Арана; а Аран роди Лота. 1 Мој. 12:4, 1 Мој. 13:10, 1 Мој. 19:1, 1 Мој. 19:29, 2 Пет. 2:7 ²⁸ И умрије Аран прије Таре оца својега на постојбини својој, у Уру Халдејском. Јов 1:17 ²⁹ И ожени се Аврам и Нахор, и жени Аврамовој бјеше име Сара а жени Нахоровој име Мелха, кћи Арама оца Мелхе и Јесхе. 1 Мој. 17:15, 1 Мој. 22:20 ³⁰ А Сара бјеше нероткиња, и не имаше порода. 1 Мој. 16:1 ³¹ И узе Тара сина својега Аврама и Лота сина Аронова, унука својега, и Сару снаху своју, жену Аврама сина својега; и пођоше заједно из Ура Халдејскога да иду у земљу Хананску, и дођоше до Харана, и ондје се настанише. Нем. 9:7, Дјела 7:2, Дјела 7:4, Јевр. 10:19, Јевр. 11:8, Јевр. 11:15 ³² И поживје Тара свега двјеста и пет година; и умрије Тара у Харану.

Глава 12

¹. И рече Господ Авраму: иди из земље своје и од рода својега и из дома оца својега у земљу коју ћу ти ја показати. [1] 1 Мој. 15:7; 1 Мој. 24:4; 1 Мој. 24:7; Дјела. 7:3 ². И учинићу од тебе велик народ, и благословићу те, и име твоје прославићу, и ти ћеш бити благослов. 1 Мој. 17:6, 1 Мој. 18:18, 1 Мој. 28:4, 1 Мој. 46:3, 4 Мој. 23:10, 5 Мој. 26:5, 1 Цар. 3:8, Псал. 72:17, Језек. 34:26, Зах. 8:13 ³. Благословићу оне који тебе узблагосиљају, и проклећу оне који тебе успроклињу; и у теби ће бити благословена сва племена на земљи. 1 Мој. 12:17, 1 Мој. 22:18, 1 Мој. 24:35, 1 Мој. 26:4, 1 Мој. 27:29, 1 Мој. 28:14, 2 Мој. 23:22, 4 Мој. 24:9, Псал. 72:17, Дјела 3:25, Гал. 3:8 ⁴. Тада пође Аврам, као што му каза Господ, и с њим пође Лот. А бјеше Авраму седамдесет и пет година кад пође из Харана.

⁵. И узе Аврам Сару жену своју и Лота сина брата својега са свијем благом које бјеху стекли и с душама које бјеху добили у Харану; и пођоше у земљу Хананску, и дођоше у њу. 1 Мој. 11:31, Јевр. 11:8 ⁶. И прође Аврам ту земљу до мјеста Сихема и до равнице Морешке; а бијаху тада Хананеји у тој земљи. 5 Мој. 11:30, Суд. 7:1 ⁷. И јави се Господ Авраму и рече: твојему сјемену даћу земљу ову. И Аврам начини ондје жртвеник Господу, који му се јавио. 1 Мој. 13:4, 1 Мој. 17:1, 5 Мој. 34:4, Псал. 105:9 ⁸. Послије отиде оданде на брдо које је према истоку од Ветиља, и ондје разапе шатор свој, те му Ветиљ бјеше са запада а Гај с истока; и ондје начини Господу жртвеник, и призва име Господње. 1 Мој. 4:26 ⁹. Оданде отиде Аврам даље идући на југ. 1 Мој. 13:3 ¹⁰. Али наста глад у оној земљи, те Аврам сиђе у Мисир да се ондје склони; јер глад бјеше велика у оној земљи. 1 Мој. 26:1, Псал. 43:1, Псал. 105:13 ¹¹. А кад се приближи да већ уђе у Мисир, рече Сари жени својој: гле, знам да си жена лијепа у лицу. 1 Мој. 26:7 ¹². Зато кад те виде Мисирци рећи ће: ово му је жена. Па ће ме убити, а тебе ће оставити у животу. 1 Мој. 20:11 ¹³. Него хајде кажи да си ми сестра, те ће мени бити добро тебе ради и остаћу у животу уз тебе. 1 Мој. 20:5, 1 Мој. 20:13, Псал. 25:21, Ефес. 4:25 ¹⁴. И кад дође Аврам у Мисир, видјеше Мисирци жену да је врло лијепа.

¹⁵. И видјеше је кнезови Фараонови, и хвалише је пред Фараоном. И узеше је у двор Фараонов. Јест. 2:16 ¹⁶. И он чињаше добро Авраму ње ради, те имаше оваца и говеда и магараца и слуга и слушкиња и магарица и камила.

¹⁷. Али Господ пусти велика зла на Фараона и на дом његов ради Саре жене Аврамове. 1 Мој. 20:18, 1 Дн. 16:21, Псал. 105:14, Јевр. 13:4 ¹⁸. Тада дозва Фараон Аврама и рече му: шта ми то учини? зашто ми нијеси казао да ти је жена? 1 Мој. 20:9, 1 Мој. 26:10, Приче 21:1 ¹⁹. Зашто си казао: сестра ми је? те је узех за жену. Сад ето ти жене, узми је, па иди.

²⁰. И Фараон заповједи људима за њ, те га испратише и жену његову и што год имаше.

Глава 13

¹. Тако отиде Аврам из Мисира горе на југ, он и жена му и све што имаше, такођер и Лот с њим.

². А бијаше Аврам врло богат стоком, сребром и златом.

1 Мој. 23:6, 1 Мој. 24:35, Псал. 112:3, Приче 10:22

³. И иђаше својим путовима од југа све до Ветиља, до мјеста гдје му прво бијаше шатор, између Ветиља и Гаја,

⁴. До мјеста, гдје пређе бјеше начинио жртвеник; и ондје призва Аврам име Господње.

1 Мој. 12:7

⁵. А и Лот који иђаше с Аврамом имаше оваца и говеда и шатора.

⁶. И земља не могаше их носити заједно, јер благо њихово бијаше велико да не могаху живјети заједно,

1 Мој. 36:7, Лука 12:17

⁷. И бијаше свађа међу пастирима Аврамове стоке и пастирима Лотове стоке. А у то вријеме живљаху Хананеји и Ферезеји у оној земљи.

1 Мој. 26:20

⁸. Па Аврам рече Лоту: немој да се свађамо ја и ти, ни моји пастири и твоји пастири; јер смо браћа.

Филиб. 2:14

⁹. Није ли ти отворена цијела земља? Одијели се од мене. Ако ћеш ти на лијево, ја ћу на десно; ако ли ћеш ти на десно, ја ћу на лијево.

1 Мој. 20:15, 1 Мој. 34:10, Рим. 12:18, Јевр. 12:14, Јаков 3:13

¹⁰. Тада Лот подиже очи своје и сагледа сву равницу Јорданску, како цијелу натапаше ријека, бјеше као врт Господњи, као земља Мисирска, све до Загора, прије него Господ затр Содом и Гомор.

[10] 1 Мој. 14:2, 1 Мој. 19:22, 1 Мој. 19:24, 4 Мој.  32:1, 5 Мој. 34:3, Псал. 107:34

¹¹. И Лот изабра себи сву равницу Јорданску, и отиде Лот на исток; и раздијелише се један од другога:

¹². Аврам живљаше у земљи Хананској, а Лот живљаше по градовима у оној равници премјештајући своје шаторе до Содома.

1 Мој. 19:29

¹³. А људи у Содому бијаху неваљали, и гријешаху Господу веома.

1 Мој. 6:11, 1 Мој. 18:20, Језек. 16:49, 2 Пет. 2:7

¹⁴. А Господ рече Авраму, пошто се Лот одијели од њега: подигни сада очи своје, па погледај с мјеста гдје си на сјевер и на југ и на исток и на запад.

1 Мој. 28:14, Иса. 49:18

¹⁵. Јер сву земљу што видиш теби ћу дати и сјемену твојему до вијека.

2 Дн. 20:7

¹⁶. И учинићу да сјемена твојега буде као праха на земљи; ако ко узможе избројити прах на земљи, моћи ће избројити и сјеме твоје.

1 Мој. 26:4, 2 Мој. 32:13, 4 Мој. 23:10, 5 Мој. 1:10, 1 Цар. 3:8, 1 Дн. 27:23, 2 Дн. 1:9, Јер. 33:22, Рим. 4:16, Јевр. 11:12

¹⁷. Устани, и пролази ту земљу у дужину и у ширину; јер ћу је теби дати.

¹⁸. И Аврам диже шаторе, и дође и насели се у равници Мамријској, која је код Хеврона, и ондје начини жртвеник Господу.

Глава 14

14

Глава 1 · 2 · 3 · 4 · 5 · 6 · 7 · 8 · 9 · 10 · 11 · 12 · 13 · 14 · 15 · 16 · 17 · 18 · 19 · 20 · 21 · 22 · 23 · 24 · 25 · 26 · 27 · 28 · 29 · 30 · 31 · 32 · 33 · 34 · 35 · 36 · 37 · 38 · 39 · 40 · 41 · 42 · 43 · 44 · 45 · 46 · 47 · 48 · 49 · 50

{{{commentaires}}}

¹. А кад бјеше Амарфал цар Сенарски, Арион цар Еласарски, Ходологомор цар Еламски и Таргал цар Гојимски,

[1] 1 Мој. 10:10; Иса. 11:11

². Завојштише на Валу цара Содомскога, и на Варсу цара Гоморскога, и на Сенара цара Адамскога, и на Симовора цара Севојимскога и на цара од Валаке, који је сада Сигор.

[2] 1 Мој. 19:22; 5 Мој. 29:23, Јаков 4:1

³. Сви се ови скупише у долини Сидимској, која је сада слано море.

4 Мој. 34:12, 5 Мој. 3:17, Ис.Н. 3:16, Псал. 107:34

⁴. Дванаест година бјеху служили Ходологомору, па тринаесте године одметнуше се.

⁵. А четрнаесте године дође Ходологомор и цареви који бијаху с њим, и побише Рафаје у Астароту Карнајимском и Зузеје у Аму и Омеје у пољу Киријатајском,

2 Сам. 5:18

⁶. И Хореје у планини њиховој Сиру до равнице Фаранске покрај пустиње.

⁷. Отуда вративши се дођоше у Ен-Миспат, који је сада Кадис, и исјекоше све који живљаху у земљи Амаличкој, и Амореје који живљаху у Асасон-Тамару.

2 Дн. 20:2, Језек. 48:28

⁸. Тада изиде цар Содомски и цар Гоморски и цар Адамски и цар Севојимски и цар од Валахе, која је сада Сигор, изидоше на њих у долину Сидимску,

Ос. 11:8

⁹. На Ходологомора цара Еламскога, и на Таргала цара Гојимскога, и на Амарфала цара Сенарскога, и на Ариоха цара Еласарскога, четири цара на пет.

¹⁰. А у долини Сидимској бијаше много рупа из којих се вадила смола; и побјеже цар Содомски и цар Гоморски, и ондје падоше, а што оста побјеже у планину.

1 Мој. 11:3, 1 Мој. 19:17, 1 Мој. 19:30

¹¹. И узеше све благо у Содому и Гомору и сву храну њихову, и отидоше.

¹². Узеше и Лота, синовца Аврамова, и благо његово, и отидоше, јер живљаше у Содому.

1 Мој. 11:31, 1 Мој. 13:12, Јер. 2:17, Јер. 2:19

¹³. А дође један који бјеше утекао, те јави Авраму Јеврејину, који живљеше у равни Мамрија Аморејина, брата Есхолу и брата Авнану, који бјеху у вјери с Аврамом.

1 Мој. 14:24

¹⁴. А кад Аврам чу да му се заробио синовац, наоружа слуге своје, триста осамнаест, који се родише у његовој кући, и пође у потјеру до Дана.

1 Мој. 13:8, 1 Мој. 15:3, 1 Мој. 17:27, Јов 19:15, Проп. 2:7

¹⁵. Ондје разредивши своје удари на њих ноћу са слугама својим, и разби их, и отјера их до Ховала, који је на лијево од Дамаска,

1 Сам. 30:8, 1 Сам. 30:18

¹⁶. И поврати све благо; поврати и Лота синовца својега с благом његовијем, и жене и људе.

1 Сам. 30:18, Авд. 1:11

¹⁷. А цар Содомски изиде му на сусрет кад се врати разбивши Ходологомора и цареве што бијаху с њим, у долину Савину, које је сада долина царева.

2 Сам. 18:18

¹⁸. А Мелхиседек цар Салимски изнесе хљеб и вино; а он бијаше свештеник Бога вишњега.

Псал. 76:2, Псал. 110:4, Мих. 6:6, Дјела 16:7, Јевр. 7:1, Јевр. 7:10

¹⁹. И благослови га говорећи: благословен да је Аврам Богу вишњему, чије је небо и земља!

²⁰. И благословен да је Бог вишњи, који предаде непријатеље твоје у руке твоје! И даде му Аврам десетак од свега.

Јевр. 7:4

²¹. А цар Содомски рече Авраму: дај мени људе, а благо узми себи.

²². А Аврам рече цару Содомском: дижем руку своју ка Господу Богу вишњему, чије је небо и земља, заклињући се:

Псал. 24:1, Дан. 12:7, Мат. 11:25, Откр. 10:5

²³. Ни конца ни ремена од обуће нећу узети од свега што је твоје, да не речеш: ја сам обогатио Аврама;

Јест. 9:10, Јест. 9:15, 2 Кор. 11:9

²⁴. Осим што су појели момци, и осим дијела људима који су ишли са мном, Есхолу, Авнану и Мамрију, они нека узму свој дио.

Глава 15

1. Послије овијех ствари дође Авраму ријеч Господња у утвари говорећи: не бој се, Авраме, ја сам ти штит, и плата је твоја врло велика. 1 Мој. 46:2, Псал. 58:11, Псал. 84:9, Псал. 84:11, Иса. 41:10, Јевр. 11:6 2. А Аврам рече: Господе, Господе, шта ћеш ми дати кад живим без дјеце, а на ком ће остати моја кућа то је Елијезер овај Дамаштанин?

3. Још рече Аврам: ето мени нијеси дао порода, па ће слуга рођен у кући мојој бити мој нашљедник. Проп. 2:7 4. А гле, Господ му проговори: неће тај бити нашљедник твој, него који ће изаћи од тебе тај ће ти бити нашљедник. 1 Мој. 17:16, 2 Сам. 7:12 5. Па га изведе напоље и рече му: погледај на небо и преброј звијезде, ако их можеш пребројити. И рече му: тако ће ти бити сјеме твоје. 1 Цар. 3:8, Јов 35:5, Псал. 147:4 6. И повјерова Аврам Богу, а он му прими то у правду. Псал. 106:31, Рим. 4:3, Рим. 4:20, Гал. 3:6 7. И рече му: ја сам Господ, који те изведох из Ура Халдејскога да ти дам земљу ову да буде твоја. Дјела 7:2 8. А он рече: Господе, Господе, по чему ћу познати да ће бити моја? Суд. 6:36, 1 Сам. 14:9, 2 Цар. 20:8, Лука 1:18 9. И рече му: принеси ми јуницу од три године и козу од три године и овна од три године и грлицу и голупче.

10. И он узе све то, и расијече на поле, и метну све поле једну према другој; али не расијече птица. 3 Мој. 1:17, Јер. 34:18 11. А птице слијетаху на те мртве животиње; а Аврам их одгоњаше.

12. А кад сунце бјеше на заходу, ухвати Аврама тврд сан, и гле, страх и мрак велик обузе га. 1 Мој. 2:21, Иса. 50:10 13. И Господ рече Авраму: знај зацијело да ће сјеме твоје бити дошљаци у земљи туђој, па ће јој служити, и она ће их мучити четири стотине година. 2 Мој. 1:1, 2 Мој. 1:11, 2 Мој. 12:40, Дјела 7:6 14. Али ћу судити и народу којему ће служити; а послије ће они изаћи с великим благом. 2 Мој. 2:24, 2 Мој. 3:22, 2 Мој. 6:6, 2 Мој. 7:14 15. А ти ћеш отићи к оцима својим у миру, и бићеш погребен у доброј старости. 1 Мој. 25:8, Јов 5:26 16. А они ће се у четвртом кољену вратити овамо; јер гријесима Аморејским још није крај. 5 Мој. 9:5, Мат. 23:31, Мат. 23:32, 1 Сол. 2:16, 2 Пет. 3:8 17. А кад се сунце смири и кад се смрче, гле, пећ се димљаше, и пламен огњени пролажаше између онијех дијелова. 3 Мој. 9:24 18. Тај дан учини Господ завјет с Аврамом говорећи: сјемену твојему дадох земљу ову од воде Мисирске до велике воде, воде Ефрата, 1 Мој. 17:8, 2 Мој. 3:8, 2 Мој. 6:4, 4 Мој. 34:3, 4 Мој. 34:5, 5 Мој. 1:7, 5 Мој. 1:8, Ис.Н. 15:4, 1 Цар. 4:24, 2 Дн. 7:8, 2 Дн. 9:26, Нем. 9:8, Псал. 105:11 19. Кенејску, Кенезејску и Кедмонејску,

20. И Хетејску и Ферезејску и Рафајску,

21. И Аморејску и Хананејску и Гергесејску и Јевусејску.

Глава 16

1. Али Сара жена Аврамова не рађаше му дјеце. А имаше робињу Мисирку, по имену Агару. Суд. 13:2, Лука 1:7 2. Па рече Сара Авраму: Господ ме је затворио да не родим; него иди к робињи мојој, не бих ли добила дјеце од ње. И Аврам приста на ријеч Сарину. 1 Мој. 30:2 3. И Сара жена Аврамова узе Агару Мисирку робињу своју, и даде је за жену Авраму мужу својему послије десет година откако се настани Аврам у земљи Хананској.

4. И он отиде к Агари, и она затрудње; а кад видје да је трудна, понесе се од госпође своје. Приче 30:23 5. А Сара рече Авраму: увреда моја паде на тебе; ја ти метну на крило робињу своју, а она видјевши да је трудна понесе се од мене. Господ ће судити мени и теби. 2 Мој. 5:21 6. А Аврам рече Сари: ето, робиња је твоја у твојим рукама, чини с њом што ти је воља. И Сара је стаде злоставити, те она побјеже од ње.

7. Али анђео Господњи нађе је код студенца у пустињи, код студенца на путу у Сур. 1 Мој. 25:18 8. И рече јој: Агаро, робињо Сарина, откуда идеш, куда ли идеш? А она рече: бјежим од Саре госпође своје.

9. А анђео јој Господњи рече: врати се госпођи својој и покори јој се. Ефес. 6:5 10. Опет јој рече анђео Господњи: умножићу веома сјеме твоје, да се неће моћи пребројити од множине. 1 Мој. 17:20, 1 Мој. 22:15, 1 Мој. 25:12, Мал. 3:1 11. Јоште јој рече анђео Господњи: ето си трудна, и родићеш сина, и надјени му име Исмаило; јер је Господ видио муку твоју. 2 Мој. 2:23 12. А биће човјек убојица; рука ће се његова дизати на свакога а свачија на њега, и наставаће на погледу свој браћи својој. 1 Мој. 25:18 13. Тада Агара призва име Господа који говори с њом: ти си Бог, који види. Јер говораше: зар још гледам иза онога који ме видје? Суд. 6:22, Псал. 113:6, Псал. 139:1 14. Тога ради зове се студенац онај студенац живога који ме види; а он је између Кадиса и Варада.

15. И роди Агара Авраму сина; и надједе Аврам сину својему, којега му роди Агара, име Исмаило.

16. А бјеше Авраму осамдесет и шест година кад му Агара роди Исмаила.

Глава 17

1. А кад Авраму би деведесет и девет година, јави му се Господ и рече му: ја сам Бог свемогући, по мојој вољи живи и буди поштен. 1 Мој. 5:22, 1 Мој. 35:11, 2 Мој. 6:3, Јов 1:1 2. И учинићу завјет између себе и тебе, и врло ћу те умножити. Гал. 3:17 3. А Аврам паде ничице. И Господ му још говори и рече: 2 Мој. 3:6 4. Од мене ево завјет мој с тобом да ћеш бити отац многим народима.

5. Зато се више нећеш звати Аврам него ће ти име бити Авраам, јер сам те учинио оцем многих народа;

6. Даћу ти породицу врло велику, и начинићу од тебе народе многе, и цареви ће изаћи од тебе.

7. А постављам завјет свој између себе и тебе и сјемена твојега након тебе од кољена до кољена, да је завјет вјечан, да сам Бог теби и сјемену твојему након тебе; 1 Мој. 26:24, 1 Мој. 28:13, 5 Мој. 29:13, Јер. 31:1, Рим. 9:7, Јевр. 11:16 8. И даћу теби и сјемену твојему након тебе земљу у којој си дошљак, сву земљу Хананску у државу вјечну, и бићу им Бог. 1 Мој. 6:7, 2 Мој. 29:45, 3 Мој. 26:12, 5 Мој. 4:37, 5 Мој. 14:2, 5 Мој. 26:18, 5 Мој. 29:13, Псал. 48:14, Откр. 21:7 9. И рече Бог Авраму: ти пак држи завјет мој, ти и сјеме твоје након тебе од кољена до кољена. Псал. 25:10 10. А ово је завјет мој између мене и вас и сјемена твојега након тебе, које ће те држати: да се обрезује између вас све мушкиње.

11. А обрезиваћете окрајак тијела својега, да буде знак завјета између мене и вас. Дјела 7:8, Рим. 4:11, Гал. 6:15 12. Свако мушко дијете кад му буде осам дана да се обрезује од кољена до кољена, родило се у кући или било купљено за новце од којих год странаца, које не буде од сјемена твојега.

13. Да се обрезује које се роди у кући твојој и које се купи за новце твоје; тако ће бити завјет мој на тијелу вашем завјет вјечан.

14. А необрезано мушко, којему се не обреже окрајак тијела његова, да се истријеби из народа својега јер поквари завјет мој. 2 Мој. 4:24, Ис.Н. 5:2 15. И још рече Бог Авраму: а Сару жену своју не зови је више Сара него нека јој буде име Саара.

16. И ја ћу је благословити, и даћу ти сина од ње; благословићу је, и биће мати многим народима, и цареви народима изаћи ће од ње. 1 Мој. 18:10, 1 Мој. 21:1 17. Тада паде Аврам ничице и насмија се говорећи у срцу својему: еда ће се човјеку од сто година родити син? и Сари? еда ће жена од деведесет година родити? 1 Мој. 18:12, 1 Мој. 21:6, Лука 1:18, Рим. 4:19 18. И Аврам рече Богу: нека жив буде Исмаило пред тобом!

19. И рече Бог: заиста Сара жена твоја родиће ти сина, и надјећеш му име Исак; и поставићу завјет свој с њим да буде завјет вјечан сјемену његову након њега. 1 Мој. 18:10, 1 Мој. 21:2, Гал. 4:28 20. А и за Исмаила услишио сам те; ево благословио сам га, и даћу му породицу велику, и умножићу га веома; и родиће дванаест кнезова, и учинићу од њега велик народ. 1 Мој. 17:10, 1 Мој. 21:18, 1 Мој. 25:12 21. А завјет свој учинићу с Исаком кад ти га роди Сара, до године у ово доба. 1 Мој. 21:2 22. И Бог изговоривши отиде од Аврама горе. 1 Мој. 18:33, 1 Мој. 35:9 23. И Аврам узе Исмаила сина својега и све који се родише у дому његову и које год бјеше купио за своје новце, све мушкиње од домаћих својих; и обреза окрајак тијела њихова у исти дан, као што му каза Бог. 1 Мој. 17:9 24. А бијеше Авраму деведесет и девет година кад обреза окрајак тијела својега.

25. А Исмаилу сину његову бјеше тринаест година кад му се обреза окрајак тијела његова.

26. У један дан обреза се Аврам и син му Исмаило, Псал. 119:60 27. И сви домашњи његови, рођени у кући и купљени за новце од странаца, бише обрезани с њим. 1 Мој. 14:14, 1 Мој. 18:19

Глава 18

1. Послије му се јави Господ у равници Мамријској кад сјеђаше на вратима пред шатором својим у подне. 1 Мој. 13:18, 1 Мој. 14:13, Дјела 7:2 2. Подигавши очи своје погледа, и гле, три човјека стајаху према њему. И угледавши их потрча им у сусрет испред врата шатора својега, и поклони се до земље; 1 Мој. 18:22, 1 Мој. 19:1, Јевр. 13:2, 1 Пет. 4:9 3. И рече: Господе, ако сам нашао милост пред тобом, немој проћи слуге својега. Суд. 6:18 4. Да вам донесемо мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овијем дрветом. 1 Мој. 24:32, 1 Мој. 43:24 5. И изнијећу мало хљеба, те поткријепите срце своје, па онда пођите, кад идете поред слуге својега. И рекоше: учини што си казао.

6. И Аврам отрча у шатор к Сари, и рече: брже замијеси три копање бијелога брашна и испеци погаче. 2 Сам. 13:6 7. Па отрча ка говедима и ухвати теле младо и добро, и даде га момку да га брже зготови.

8. Па онда изнесе масла и млијека и теле које бјеше зготовио, и постави им, а сам стајаше пред њима под дрветом докле јеђаху.

9. И они му рекоше: гдје је Сара жена твоја? А он рече: ено је под шатором. 1 Мој. 24:67, Титу 2:5 10. А један између њих рече: до године у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће жена твоја имати сина. А Сара слушаше на вратима од шатора иза њега. 1 Мој. 17:19, 1 Мој. 21:2, Лука 1:13, Рим. 9:9 11. А Аврам и Сара бијаху стари и временити, и у Саре бјеше престало што бива у жена. Рим. 4:19, Јевр. 11:11 12. Зато се насмија Сара у себи говорећи: пошто сам остарјела, сад ли ће ми доћи радост? а и господар ми је стар. 1 Мој. 17:17, Лука 1:18, 1 Пет. 3:6 13. Тада рече Господ Авраму: што се смије Сара говорећи: истина ли је да ћу родити кад сам остарјела?

14. Има ли што тешко Господу? До године у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће имати сина. Псал. 115:3, Јер. 32:17, Зах. 8:6, Мат. 3:9, Мат. 19:26, Лука 1:36, Лука 1:37, Рим. 4:21, Јевр. 11:19 15. А Сара удари у бах говорећи: нијесам се смијала. Јер се уплаши. Али он рече: није истина, него си се смијала.

16. Потом усташе људи оданде, и пођоше пут Содома; а Аврам пође с њима да их испрати.

17. А Господ рече: како бих тајио од Аврама шта ћу учинити, Псал. 25:14, Амос 3:7, Јован 15:15 18. Кад ће од Аврама постати велик и силан народ, и у њему ће се благословити сви народи на земљи? 1 Мој. 12:3, 1 Мој. 22:18, Псал. 72:17, Дјела 3:25, Гал. 3:8, Гал. 3:16, Гал. 3:18 19. Јер знам да ће заповиједити синовима својима и дому својему након себе да се држе путева Господњих и да чине што је право и добро, да би Господ навршио на Авраму што му је обећао. 1 Мој. 17:27, 1 Мој. 35:2, 5 Мој. 4:10, 5 Мој. 6:6, Ис.Н. 24:15, Ефес. 6:4 20. И рече Господ: вика је у Содому и Гомору велика, и гријех је њихов грдан. 1 Мој. 4:10, 1 Мој. 19:13, Језек. 16:45, Јаков 5:4 21. Зато ћу сићи да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако, да знам. 1 Мој. 11:5, 2 Мој. 3:7, 2 Мој. 3:8, Псал. 14:2, Псал. 53:2, Јевр. 4:13 22. И људи окренувши се пођоше пут Содома; али Аврам још стајаше пред Господом, 1 Мој. 18:1, 1 Мој. 19:27 23. И приступив Аврам рече: хоћеш ли погубити и праведнога с неправедним? 4 Мој. 16:22, 2 Сам. 24:17, Псал. 11:4 24. Може бити да има педесет праведника у граду; хоћеш ли и њих погубити, и нећеш опростити мјесту за онијех педесет праведника што су у њему? Мат. 7:13 25. Немој то чинити, ни губити праведника с неправедником, да буде праведнику као и неправеднику; немој; еда ли судија цијеле земље неће судити право? Јов 8:3, Јов 8:20, Јов 34:17, Псал. 58:11, Псал. 94:2, Иса. 3:10, Мал. 3:18, Рим. 3:5 26. И рече Господ: ако нађем у Содому педесет праведника у граду, опростићу цијелом мјесту њих ради. Јер. 5:1, Језек. 22:30, Мат. 24:22 27. А Аврам одговори и рече: гле, сада бих проговорио Господу, ако и јесам прах и пепео. Псал. 8:4, Лука 18:1 28. Може бити праведника педесет мање пет, хоћеш ли за овијех пет потрти сав град? Одговори: нећу, ако нађем четрдесет и пет.

29. И стаде даље говорити, и рече: може бити да ће се наћи четрдесет. Рече: нећу ради онијех четрдесет. 1 Сол. 5:17 30. Потом рече: немој се гњевити, Господе, што ћу рећи; може бити да ће се наћи тридесет. И рече: нећу, ако нађем тридесет. Суд. 6:39, Иса. 55:8 31. Опет рече: гле, сада бих проговорио Господу; може бити да ће се наћи двадесет. Рече: нећу их погубити за онијех двадесет. Јевр. 4:16 32. Најпослије рече: немој се гњевити, Господе, што ћу још једном проговорити; може бити да ће се наћи десет. Рече: нећу их погубити ради онијех десет. 2 Мој. 34:6, Суд. 6:39, Псал. 34:15, Приче 15:29, Јаков 5:16, 1 Јов. 3:22 33. И Господ отиде свршивши разговор са Аврамом; а Аврам се врати на своје мјесто.

Глава 19

¹. А увече дођоше два анђела у Содом; а Лот сјеђаше на вратима Содомским; и кад их угледа, устаде те их срете, и поклони се лицем до земље,

1 Мој. 18:2, 1 Мој. 18:22

². И рече: ходите, господо, у кућу слуге својега, и преноћите и оперите ноге своје; па сјутра рано кад устанете пођите својим путем. А они рекоше: не, него ћемо преноћити на улици.

1 Сам. 25:35, Лука 24:28, Јевр. 13:2

³. Али он навали на њих, те се увратише к њему и уђоше у кућу његову, и он их угости, и испече хљебова пријеснијех, и једоше.

1 Мој. 18:8

⁴. И још не бјеху легли, а грађани Содомљани слегоше се око куће, старо и младо, сав народ са свијех крајева,

⁵. И викаху Лота и говораху му: гдје су људи што дођоше синоћ к теби? изведи их к нама да их познамо.

Суд. 19:22, 1 Цар. 14:24, Иса. 3:9, Иса. 4:1, Рим. 1:24, Јуда 1:7

⁶. А Лот изиде к њима пред врата затворив врата за собом,

Суд. 19:24

⁷. И рече им: немојте, браћо, чинити зла.

⁸. Ево имам двије кћери, које још не познаше човјека; њих ћу вам извести, па чините с њима што вам је воља; само не дирајте у оне људе, јер су зато ушли под мој кров.

1 Мој. 18:5, Суд. 19:24

⁹. А они му рекоше: ходи амо. Па онда рекоше: овај је сам дошао амо да живи као дошљак, па још хоће да нам суди; сад ћемо теби учинити горе него њима. Па навалише јако на човјека, на Лота, и стадоше истављати врата.

2 Мој. 2:14, Дјела 7:26, Дјела 7:28, 2 Пет. 2:7

¹⁰. А она два човјека дигоше руке, и увукоше Лота к себи у кућу, и затворише врата.

¹¹. А људи што бијаху пред вратима кућним уједанпут ослијепише од најмањега до највећега, те не могаху наћи врата.

2 Цар. 6:18, Дјела 13:11

¹². Тада она два човјека рекоше Лоту: ако имаш овдје још кога свога, или зета или сина или кћер, или кога год свога у овом граду, гледај нек иду одавде;

4 Мој. 16:26, Ис.Н. 6:22, Ис.Н. 7:1, 2 Пет. 2:9

¹³. Јер хоћемо да затремо мјесто ово, јер је вика њихова велика пред Господом, па нас посла Господ да га затремо.

1 Дн. 21:15

¹⁴. И изиде Лот, и каза зетовима својим, за које шћаше дати кћери своје, и рече им: устајте, идите из мјеста овога, јер ће сада затрти Господ град овај. Али се зетовима његовијем учини да се шали.

2 Мој. 9:21, 4 Мој. 16:21, 4 Мој. 16:45, Јер. 51:6, Јер. 51:45, Лука 17:28, Лука 24:11, Откр. 18:4

¹⁵. А кад зора забијеље, навалише анђели на Лота говорећи: устани, узми жену своју и двије кћери своје које су ту, да не погинеш у безакоњу града тога.

Иса. 1:28

¹⁶. А он се стаде шчињати, те људи узеше за руку њега и жену његову и двије кћери његове, јер га бјеше жао Господу, и изведоше га и пустише иза града.

1 Мој. 34:7, 1 Сам. 2:9, 1 Дн. 16:34, Псал. 25:10, Псал. 31:23, Псал. 32:10, Псал. 33:18, Псал. 34:22, Псал. 97:10, Псал. 145:20, Приче 2:8, Ефес. 2:4

¹⁷. И кад их изведоше напоље, рече један: избави душу своју и не обзири се натраг, и у цијелој овој равни да нијеси стао; бјежи на оно брдо да не погинеш.

1 Мој. 14:10, 1 Мој. 19:26, Јевр. 2:3

¹⁸. А Лот им рече: немој, Господе!

¹⁹. Гле, слуга твој нађе милости пред тобом, и милост је твоја превелика коју ми учини сачувавши ми живот; али не могу утећи на брдо да ме не стигне зло и не погинем.

1 Тим. 1:14

²⁰. Ено град близу; онамо се може утећи, а мали је; да бјежимо онамо; та мали је, те ћу остати жив.

²¹. А он му рече: ето послушаћу те и зато, и нећу затрти града, за који рече.

²². Брже бјежи онамо; јер не могу чинити ништа док не стигнеш онамо. Зато се прозва онај град Сигор.

[22] 1 Мој. 13:10, 1 Мој. 14:2

²³. И кад сунце ограну по земљи, Лот дође у Сигор.

²⁴. Тада пусти Господ на Содом и на Гомор од Господа с неба дажд од сумпора и огња,

5 Мој. 29:23, Псал. 11:6, Иса. 13:19, Јер. 20:16, Јер. 50:40, Плач 4:6, Језек. 16:49, Ос. 11:8, Амос 4:11, Соф. 2:9, Лука 17:29, 2 Пет. 2:6, Јуда 1:7

²⁵. И затр оне градове и сву ону раван, и све људе у градовима и род земаљски.

1 Мој. 14:3, Псал. 9:6, Псал. 107:34

²⁶. Али жена Лотова бјеше се обазрела идући за њим, и поста слан камен.

Мар. 13:15, Лука 17:31

²⁷. А сјутрадан рано уставши Аврам, отиде на мјесто гдје је стајао пред Господом;

1 Мој. 18:22

²⁸. И погледа на Содом и Гомор и сву околину по оној равни, и угледа, а то се дизаше дим од земље као дим из пећи.

Откр. 18:9

²⁹. Али кад Бог затираше градове у оној равни, опомену се Бог Аврама, и изведе Лота из пропасти кад затр градове гдје живљаше Лот.

1 Мој. 8:1, 1 Мој. 18:23

³⁰. А Лот отиде из Сигора и стани се на оном брду с двије кћери своје, јер се бојаше остати у Сигору; и живљаше у пећини с двије кћери своје.

1 Мој. 19:17, 1 Мој. 19:19

³¹. А старија рече млађој: наш је отац стар, а нема никога на земљи да дође к нама као што је обичај по свој земљи.

1 Мој. 16:2, 1 Мој. 16:4, 1 Мој. 38:8, 5 Мој. 25:5

³². Хајде да дамо оцу вина нека се опије, па да легнемо с њим, еда бисмо сачувале сјеме оцу својему.

Мар. 12:19, Лука 21:34, 1 Кор. 15:33

³³. И дадоше оцу вина ону ноћ; и дошавши старија леже с оцем својим, и он не осјети ни кад она леже ни кад устаде.

³⁴. А сјутрадан рече старија млађој: гле, ноћас спавах с оцем својим. Да му дамо вина и довече, па иди ти и лези с њим, еда бисмо сачувале сјеме оцу својему.

³⁵. Па и то вече дадоше оцу вина и уставши млађа леже с њим, и он не осјети ни кад она леже ни кад устаде.

³⁶. И обје кћери Лотове затрудњеше од оца својега.

³⁷. И старија роди сина, и надједе му име Моав; од њега су Моавци до данашњега дана.

5 Мој. 2:9

³⁸. Па и млађа роди сина, и надједе му име Вен-Амије; од њега су Амонци до данашњега дана.

5 Мој. 2:19

Глава 20

1. А Аврам отиде оданде на југ, и стани се између Кадиса и Сура; и живљаше као дошљак у Герару. 1 Мој. 18:1, 1 Мој. 18:6 2. И говораше за жену своју Сару: сестра ми је. А цар Герарски Авимелех посла те узе Сару. 1 Мој. 12:11, 1 Мој. 12:12, 1 Мој. 12:13, 1 Мој. 12:15, 1 Мој. 26:7 3. Али дође Бог Авимелеху ноћу у сну, и рече му: гле, погинућеш са жене коју си узео, јер има мужа. 1 Дн. 16:21, Јов 4:12, Јов 33:15, Псал. 105:14 4. А Авимелех не бјеше се ње дотакао, и зато рече: Господе, еда ли ћеш и праведан народ погубити? 1 Мој. 18:23 5. Није ли ми сам казао: сестра ми је? А и она сама каза: брат ми је. Учинио сам у чистоти срца својега и у правди руку својих.

6. Тада му рече Бог у сну: знам да си учинио у чистоти срца својега, зато те сачувах да ми не сагријешиш, и не дадох да је се дотакнеш. 1 Мој. 35:5, 1 Мој. 39:9, 2 Мој. 34:4, 1 Сам. 25:26, 1 Сам. 25:34 7. А сада врати човјеку жену његову, јер је пророк, и молиће се за те, те ћеш остати жив. Ако ли не вратиш, знај да ћеш умријети ти и сви твоји. 1 Сам. 7:5, 2 Цар. 5:11, 1 Дн. 16:22, Јов 42:8, Јер. 27:18, Јаков 5:14, 1 Јов. 5:16 8. И ујутру рано уста Авимелех, и сазва све слуге своје, и каза им све ово да чују. И уплашише се људи веома.

9. Тада Авимелех дозва Аврама и рече му: шта си нам учинио? шта ли сам ти згријешио, те навуче на ме и на царство моје толико зло? Учинио си ми што не ваља чинити. 1 Мој. 12:18, 1 Мој. 39:9, 2 Мој. 32:21, Ис.Н. 7:25 10. И још рече Авимелех Авраму: шта ти је било, те си то учинио?

11. А Аврам одговори: вељах: јамачно нема страха Божијега у овом мјесту, па ће ме убити ради жене моје. 1 Мој. 42:18, Нем. 5:15, Приче 16:6 12. А управо и јест ми сестра, кћи оца мојега; али није кћи моје матере, па пође за ме. 1 Мој. 11:29 13. А кад ме Бог изведе из дома оца мојега, ја јој рекох: учини добро, и кажи за ме гдје год дођемо: брат ми је. 1 Мој. 12:1, 1 Мој. 12:9, 1 Мој. 12:11, 1 Мој. 12:13 14. Тада Авимелех узе оваца и говеда и слуга и слушкиња, те даде Авраму, и врати му Сару жену његову. 1 Мој. 12:16 15. И рече Авимелех Авраму: ево, земља ти је моја отворена, живи слободно гдје ти је воља. 1 Мој. 13:9, 1 Мој. 47:6, Јер. 40:4 16. А Сари рече: ево дао сам твојему брату тисућу сребрника; гле, он ти је очима покривало пред свима који буду с тобом; и то све да ти је за науку. 1 Мој. 20:5 17. И Аврам се помоли Богу, и исцијели Бог Авимелеха и жену његову и слушкиње његове, те рађаху. Јов 42:8, Јаков 5:16 18. Јер Господ бјеше сасвијем затворио сваку материцу у дому Авимелеху ради Саре жене Аврамове. 1 Мој. 12:17

Глава 21

1. И Господ походи Сару, као што бјеше рекао, и учини Господ Сари као што бјеше казао. 1 Сам. 2:21, 1 Сам. 17:19, 1 Сам. 18:10, 1 Сам. 18:14, Гал. 4:23 2. Јер затрудње и роди Сара Авраму сина у старости његовој у исто вријеме кад каза Господ. Дјела 7:8, Јевр. 11:11 3. И Аврам надједе име сину који му се роди, којега му роди Сара, Исак. 1 Мој. 17:19 4. И обреза Аврам сина својега Исака кад би од осам дана, као што му заповједи Бог. 1 Мој. 17:10 5. А Авраму бјеше сто година кад му се роди син Исак.

6. А Сара рече: Бог ми учини смијех; ко год чује, смијаће ми се. Псал. 126:2, Иса. 54:1, Јер. 20:15, Лука 1:14, Лука 1:58 7. И рече: ко би рекао Авраму да ће Сара дојити дјецу? ипак му родих сина у старости његовој. 1 Мој. 18:11 8. А кад дијете дорасте да се одбије од сисе, учини Аврам велику гозбу онај дан кад одбише Исака од сисе.

9. И Сара видје сина Агаре Мисирке, која га роди Авраму, гдје се потсмијева; 1 Мој. 16:1, 1 Мој. 16:4, 1 Мој. 16:15, Гал. 4:29 10. Па рече Авраму: отјерај ову робињу са сином њезинијем, јер син ове робиње неће бити нашљедник с мојим сином, с Исаком. 1 Мој. 25:6, 1 Мој. 36:6, 1 Мој. 36:7, Јован 8:35, Гал. 4:29, Гал. 4:30 11. А то Авраму би врло криво ради сина његова. 1 Мој. 17:18 12. Али Бог рече Авраму: немој да ти је криво ради дјетета и ради робиње твоје. Што ти је год казала Сара, послушај; јер ће ти се у Исаку сјеме прозвати. Рим. 9:7, Јевр. 11:18 13. Али ћу и од сина робињина учинити народ, јер је твоје сјеме. 1 Мој. 16:10, 1 Мој. 17:20, 1 Мој. 25:12 14. И Аврам устав ујутру рано, узе хљеба и мјешину воде, и даде Агари метнувши јој на леђа, и дијете, и отпусти је. А она отишавши луташе по пустињи Вирсавској. Јован 8:35 15. А кад неста воде у мјешини, она баци дијете под једно дрво, 4 Мој. 20:5, Псал. 63:1 16. Па отиде колико се може стријелом добацити, и сједе према њему; јер говораше: да не гледам како ће умријети дијете. И сједећи према њему стаде иза гласа плакати. 1 Мој. 44:34 17. А Бог чу глас дјетињи, и анђео Божји викну с неба Агару, и рече јој: што ти је, Агаро? не бој се, јер Бог чу глас дјетињи оданде гдје је. 2 Мој. 3:7, 2 Цар. 13:4, 2 Цар. 13:23 18. Устани, дигни дијете и узми га у наручје; јер ћу од њега учинити велик народ. 1 Мој. 21:13, 1 Мој. 25:12, Суд. 8:24 19. И Бог јој отвори очи, те угледа студенац; и отишавши напуни мјешину воде, и напоји дијете. 2 Дн. 3:1 20. И Бог бијаше с дјететом, те одрасте, и живљаше у пустињи, и поста стријелац. 1 Мој. 16:12, 1 Мој. 39:2 21. А живљаше у пустињи Фарану. И мати га ожени из земље Мисирске. 1 Мој. 24:4, 4 Мој. 10:12 22. У то вријеме рече Авимелех и Фихол војвода његов Авраму говорећи: Бог је с тобом у свему што радиш. 1 Мој. 20:2, 1 Мој. 26:28, Иса. 8:10 23. Закуни ми се сада Богом да нећеш преварити мене ни сина мојега ни унука мојега, него да ћеш добро онако како сам ја теби чинио и ти чинити мени и земљи у којој си дошљак. Ис.Н. 2:12, 1 Сам. 24:22 24. А Аврам рече: хоћу се заклети.

25. Али Аврам прекори Авимелеха за студенац, који узеше на силу слуге Авимелехове. 1 Мој. 26:15 26. А Авимелех рече: не знам ко је то учинио; нити ми ти каза, нити чух до данас.

27. Тада Аврам узе оваца и говеда, и даде Авимелеху, и ухватише вјеру међу собом. 1 Мој. 26:28 28. А Аврам одлучи седам јагањаца из стада.

29. А Авимелех рече Авраму: шта ће оно седам јагањаца што си одлучио? 1 Мој. 33:8 30. А он одговори: да примиш из моје руке оно седам јагањаца, да ми буде свједочанство да сам ја ископао овај студенац. 1 Мој. 31:48 31. Отуда се прозва оно мјесто Вир-Савеја, јер се ондје заклеше обојица. 1 Мој. 26:33, 1 Цар. 19:3 32. Тако ухватише вјеру на Вирсавеји. Тада се диже Авимелех и Фихол војвода његов, и вратише се у земљу Филистејску. Ис.Н. 13:2 33. А Аврам посади луг на Вирсавеји, и ондје призва име Господа Бога вјечнога. 5 Мој. 33:27, Псал. 9:7, Псал. 29:10, Псал. 45:6, Псал. 90:2, Псал. 93:2, Иса. 9:6, Иса. 40:28, Иса. 63:16, Јер. 10:10, Плач 5:19, Мих. 5:2, Авак. 1:12, Рим. 16:26, 1 Тим. 1:17, Јевр. 13:8, Откр. 10:6, Откр. 15:7 34. И Аврам живљаше као дошљак у земљи Филистејској много времена.

Глава 22

1. Послије тога шћаше Бог окушати Аврама, па му рече: Авраме! А он одговори: ево ме. Јевр. 11:17, Јаков 1:12 2. И рече му Бог: узми сада сина својега, јединца својега милога, Исака, па иди у земљу Морију, и спали га на жртву тамо на брду гдје ћу ти казати. 2 Дн. 3:1, Јован 3:16 3. И сјутрадан рано уставши Аврам осамари магарца својега, и узе са собом два момка и Исака сина својега; и нацијепавши дрва за жртву подиже се и пође на мјесто које му каза Бог. Јевр. 11:17 4. Трећи дан подигавши очи своје Аврам угледа мјесто из далека.

5. И рече Аврам момцима својим: останите ви овдје с магарцем, а ја и дијете идемо онамо, па кад се помолимо Богу, вратићемо се к вама.

6. И узевши Аврам дрва за жртву напрти Исаку сину својему, а сам узе у своје руке огња и нож; па отидоше обојица заједно. Јован 19:17, 1 Пет. 2:24 7. Тада рече Исак Авраму оцу својему: оче! А он рече: што, сине! И рече Исак: ето огња и дрва, а гдје је јагње за жртву?

8. А Аврам одговори: Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву. И иђаху обојица заједно. 1 Пет. 1:19 9. А кад дођоше на мјесто које му Бог каза, Аврам начини ондје жртвеник, и метну дрва на њ, и свезавши Исака сина својега метну га на жртвеник врх дрва; 1 Цар. 18:33, Јован 10:17 10. И измахну Аврам руком својом и узе нож да закоље сина својега. Иса. 53:6 11. Али анђео Господњи викну га с неба, и рече: Авраме! Авраме! А он рече: ево ме.

12. А анђео рече: не дижи руке своје на дијете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад нијеси пожалио сина својега, јединца својега, мене ради. 1 Сам. 15:22, 1 Сам. 26:5, Рим. 8:32, Јаков 2:22 13. И Аврам подигавши очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима; и отишавши Аврам узе овна и спали га на жртву мјесто сина својега. 1 Кор. 5:7 14. И назва Аврам оно мјесто: Господ ће се постарати. Зато се и данас каже: на брду, гдје ће се Господ постарати.

15. И анђео Господњи опет викну с неба Аврама.

16. И рече: собом се заклех, вели Господ: кад си тако учинио, и нијеси пожалио сина својега, јединца својега, 1 Мој. 26:5, Псал. 105:9, Лука 1:73, Јевр. 6:13 17. Заиста ћу те благословити и сјеме твоје веома умножити, да га буде као звијезда на небу и као пијеска на бријегу морском; и наслиједиће сјеме твоје врата непријатеља својих. 1 Мој. 15:5, 1 Мој. 24:60, 1 Мој. 28:4, 5 Мој. 28:4, 2 Дн. 1:9, Јер. 13:16, Јер. 33:22, Мих. 1:9 18. И благословиће се у сјемену твојем сви народи на земљи, кад си послушао глас мој. 1 Мој. 3:10, 1 Мој. 12:3, 1 Мој. 18:18, 1 Мој. 26:5, Псал. 72:17, Рим. 4:17, Гал. 3:8, Гал. 3:16, Гал. 3:18 19. Тада се Аврам врати к момцима својим, те се дигоше, и отидоше заједно у Вирсавеју, јер Аврам живљаше у Вирсавеји.

20. Послије тога јавише Авраму говорећи: гле, и Мелха роди синове брату твојему Нахору: 1 Мој. 11:29 21. Уза првенца и Вуза брата му, и Камуила, оца Аврамова, Јов 1:1, Јов 32:2 22. И Хазада и Азава и Фалдеса и Јелдафа и Ватуила.

23. А Ватуило роди Ревеку. Осам их роди Мелха Нахору брату Аврамову. 1 Мој. 24:15 24. И иноча његова, по имену Ревма, роди и она Тавека и Гама и Тохоса и Моха.

Глава 23

1. А поживје Сара сто и двадесет и седам година; то су године вијека Сарина;

2. И умрије Сара у Киријат-Арви, а то је Хеврон, у земљи Хананској. И дође Аврам да ожали Сару и оплаче. Јован 11:31, Јован 11:35 3. А кад уста Аврам од мртваца својега, рече синовима Хетовијем говорећи:

4. Странац сам и дошљак код вас; дајте ми да имам гроб код вас да погребем мртваца својега испред очију својих. 1 Мој. 17:8, 1 Мој. 49:30, 1 Дн. 29:15, Псал. 39:12, Псал. 105:12, Псал. 119:19, 2 Кор. 5:6, Јевр. 11:9, Јевр. 11:13, 1 Пет. 1:17, 1 Пет. 2:11 5. А синови Хетови одговорише Авраму говорећи му:

6. Чуј нас, господару; ти си кнез од Бога међу нама; у најбољем гробу нашем погреби мртваца својега; нико између нас неће ти затворити гроба својега да не погребеш мртваца својега. 1 Мој. 13:2, 1 Мој. 14:14, 1 Мој. 24:35 7. Тада уста Аврам и поклони се народу земље оне, синовима Хетовијем; Рим. 13:7 8. И рече им говорећи: ако хоћете да погребем мртваца својега испред очију својих, послушајте ме, и говорите за мене Ефрону сину Сарову,

9. Нека ми да пећину у Макпели, која је накрај њиве његове; за новце нека ми је да међу вама колико вриједи, да имам гроб.

10. А Ефрон сјеђаше усред синова Хетовијех. Па рече Ефрон Хетејин Авраму пред синовима Хетовијем, који слушаху, пред свијем који улажаху на врата града његова, говорећи: 1 Мој. 24:20, 1 Мој. 24:24, Рута 4:4 11. Не, господару; чуј ме: поклањам ти њиву, и пећину код ње поклањам ти; пред синовима народа својега поклањем ти је, погреби мртваца својега. 2 Сам. 24:20 12. А Аврам се поклони народу земље оне,

13. И рече Ефрону пред народом земље оне говорећи: ако си вољан чуј ме; да ти дам шта вриједи њива, узми од мене, па ћу онда погрепсти мртваца својега ондје. Филиб. 4:5 14. А Ефрон одговори Авраму говорећи му:

15. Господару, чуј ме; земља вриједи четири стотине сикала сребра између мене и тебе; шта је то? само ти погреби мртваца својега. 2 Мој. 30:13, Језек. 45:12 16. А Аврам чувши Ефрона измјери му сребро, које рече пред синовима Хетовијем, четири стотине сикала сребра, како су ишли међу трговцима. 1 Мој. 49:29, Јер. 32:9 17. И њива Ефронова у Макпели према Мамрији, њива с пећином која је на њој, и сва дрвета на њиви и по међи њезиној унаоколо, 1 Мој. 25:9, 1 Мој. 49:30, 1 Мој. 50:13, Рута 4:4, Дјела 7:16 18. Поста Аврамова пред синовима Хетовијем, пред свјема који улазе на врата града онога. Рута 4:4 19. Потом погребе Аврам Сару жену своју у пећини на њиви Макпели према Мамрији, а то је Хеврон, у земљи Хананској. 1 Мој. 35:29 20. И потврдише синови Хетови њиву и пећину на њој Авраму да има гроб. Рута 4:7, Јер. 32:10

Глава 24

1. А Аврам бјеше стар и временит, и Господ бјеше благословио Аврама у свему; 1 Мој. 13:2, 1 Мој. 18:11, Гал. 3:9 2. И рече Аврам слузи својему најстаријему у кући својој, који бјеше над свијем добром његовијем: метни руку своју под стегно моје, 1 Мој. 15:2, 1 Мој. 24:10, 1 Мој. 39:4, 1 Мој. 47:29, Плач 5:6 3. Да те закунем Господом Богом небеским и Богом земаљским да нећеш довести жене сину мојему између кћери овијех Хананеја, међу којима живим; 2 Мој. 34:16, 5 Мој. 7:13, 2 Кор. 6:14 4. Него да ћеш отићи у земљу моју и у род мој и довести жену сину мојему Исаку. 1 Мој. 28:2 5. А слуга му рече: и ако дјевојка не хтједбуде поћи са мном у ову земљу; хоћу ли одвести сина твојега у земљу из које си се иселио?

6. А Аврам му рече: пази да не одведеш сина мојега онамо. 2 Пет. 2:20 7. Господ Бог небески, који ме је узео из дома оца мојега и из земље рода мојега, и који ми је рекао и заклео ми се говорећи: сјемену ћу твојему дати земљу ову, он ће послати анђела својега пред тобом да доведеш жену сину мојему оданде. 1 Мој. 12:1, 1 Мој. 12:7, 1 Мој. 13:15, 2 Мој. 23:20, 2 Мој. 32:13, Псал. 34:7, Иса. 63:9 8. Ако ли дјевојка не хтједбуде поћи с тобом, онда да ти је проста заклетва моја; само сина мојега немој одвести онамо. Ис.Н. 2:17 9. И метну слуга руку своју под стегно Авраму господару својему, и закле му се за ово.

10. Тада слуга узе десет камила између камила господара својега да иде, јер све благо господара његова бјеше под његовом руком; и отишав дође у Месопотамију до града Нахорова. 1 Мој. 27:43 11. И пусти камиле да полијежу иза града код студенца пред вече кад излазе грађанке да захватају воде; 2 Мој. 2:16, 1 Сам. 9:11 12. И рече: Господе Боже господара мојега Аврама, дај ми срећу данас и учини милост господару мојему Авраму. 1 Мој. 24:27, 1 Мој. 26:24, 2 Мој. 3:6, 2 Мој. 3:15, Филиб. 4:6 13. Ево, ја ћу стајати код овога студенца, а грађанке ће доћи да захватају воде.

14. Којој дјевојци речем: нагни крчаг свој да се напијем, а она рече: на пиј, и камиле ћу ти напојити; дај то да буде она коју си намијенио слузи својему Исаку; и по томе да познам да си учинио милост господару мојему. Суд. 6:17, 1 Сам. 6:7, Приче 19:14 15. И он још не изговори, а то Ревека, кћи Ватуила сина Мелхе жене Нахора брата Аврамова, дође с крчагом на рамену. 1 Мој. 11:29, Псал. 34:15 16. И бјеше врло лијепа, још дјевојка, још је човјек не бјеше познао. Она сиђе на извор, и наточи крчаг, и пође; Псал. 34:15 17. А слуга искочи пред њу, и рече; дај ми да се напијем мало воде из крчага твојега. 1 Цар. 17:10, Јован 4:7 18. А она рече: на пиј, господару. И брже спусти крчаг на руку своју, и напоји га. 1 Пет. 3:8, 1 Пет. 4:9 19. И кад га напоји, рече: и камилама ћу твојим налити нека се напију.

20. И брже изручи крчаг свој у појило, па опет отрча на студенац да налије, и нали свијем камилама његовијем.

21. А човјек јој се дивљаше, и ћуташе, неће ли познати је ли Господ дао срећу путу његову или није. Лука 2:19, Лука 2:51 22. А кад се камиле напише, извади човјек златну гривну од по сикла и метну јој око чела, и двије наруквице метну јој на руке од десет сикала злата. 2 Мој. 32:2, Иса. 3:19, 1 Пет. 3:3 23. И рече: чија си кћи? кажи ми. Има ли у кући оца твојега мјеста за нас да преноћимо?

24. А она му рече: ја сам кћи Ватуила сина Мелшина, којега роди Нахору.

25. Још рече: има у нас много сламе и пиће и мјеста за ноћиште. 1 Пет. 4:9 26. Тада човјек савивши се поклони се Господу, 1 Мој. 24:52, 2 Мој. 4:31 27. И рече: благословен да је Господ Бог господара мојега Аврама, што не остави милости своје и вјере своје према господару мојем, и путем доведе ме Господ у дом родбине господара мојега. 1 Мој. 24:48, 1 Мој. 32:10, 2 Мој. 18:10, Рута 4:14, 1 Сам. 25:32, 2 Сам. 18:28, Псал. 98:3, Приче 3:6, Лука 1:68 28. А дјевојка отрча и све ово каза у дому матере своје.

29. А Ревека имаше брата, којему име бјеше Лаван; и истрча Лаван к човјеку на студенац, 1 Мој. 29:5 30. Како видје гривну и наруквице на рукама сестре своје и чу гдје Ревека сестра му рече: тако ми каза човјек; дође к човјеку; а он стајаше код камила на студенцу.

31. И рече: ходи, који си благословен од Господа; што би стајао напољу? спремио сам кућу, има мјеста и за камиле. 1 Мој. 26:29, 2 Мој. 2:20, Суд. 17:2, Рута 3:10, Псал. 115:15 32. И доведе човјека у кућу, и растовари камиле; и додаше сламе и пиће камилама, и донесоше воде за ноге њему и људима што бијаху с њим; 1 Мој. 43:24, Суд. 19:21 33. И поставише му да једе; али он рече: нећу јести докле не кажем ствар своју. А Лаван му рече: говори. Јов 23:12, Јован 4:34, Ефес. 6:5 34. Тада рече: ја сам слуга Аврамов.

35. А Господ је благословио господара мојега веома, те је постао велик, и дао му је оваца и говеда, и сребра и злата, и слуга и слушкиња, и камила и магараца. 1 Мој. 13:2, 1 Мој. 23:6, 1 Мој. 24:1, Јов 1:3 36. И још Сара жена господара мојега роди сина господару мојему у старости његовој, и он му даде све што има. 1 Мој. 21:2, 1 Мој. 21:10, 1 Мој. 25:5 37. А мене закле господар мој говорећи: немој довести сину мојему жене између кћери овијех Хананеја, међу којима живим; 1 Мој. 24:3 38. Него иди у дом оца мојега и у род мој, да доведеш жену сину мојему.

39. А ја рекох господару својему: може бити да дјевојка неће хтјети поћи са мном.

40. А он ми рече: Господ, по чијој вољи свагда живљах, послаће анђела својега с тобом, и даће срећу твојему путу да доведеш жену сину мојему од рода мојега, из дома оца мојега. 1 Мој. 5:22, 1 Мој. 5:23, 1 Мој. 5:24, 1 Мој. 17:1, 1 Мој. 24:7, 1 Мој. 24:56, 2 Мој. 23:20 41. Онда ће ти бити проста заклетва моја, кад отидеш у род мој; ако ти је и не даду, опет ће ти бити проста заклетва моја. 1 Мој. 24:8 42. И кад дођох данас на студенац, рекох: Господе Боже господара мојега Аврама, ако си дао срећу путу мојему, којим идем, 1 Цар. 1:36, Нем. 1:11, Псал. 90:17, Дјела 10:7, Дјела 10:22, Рим. 1:10 43. Ево, ја ћу стајати код студенца: која дјевојка дође да захвати воде, и ја јој кажем: дај ми да се напијем мало воде из крчага твојега, 1 Мој. 24:13 44. А она ми одговори: и ти пиј и камилама ћу твојим налити; то нека буде жена коју је намијенио Господ сину господара мојега. Јевр. 13:2 45. Ја још не изговорих у срцу својем, а дође Ревека с крчагом на рамену, и сишавши на извор захвати; и ја јој рекох: дај ми да се напијем. 1 Мој. 24:15, 1 Сам. 1:13, Иса. 65:24 46. А она брже спустивши са себе крчаг рече: на пиј, и камиле ћу ти напојити. И кад се напих, напоји и камиле моје.

47. И запитах је говорећи: чија си кћи? а она одговори: ја сам кћи Ватуила сина Нахорова, којега му роди Мелха. Тада јој метнух гривну око чела и наруквице на руке; Језек. 16:11 48. И падох и поклоних се Господу, и захвалих Господу Богу господара мојега Аврама, што ме доведе правијем путем да нађем кћер брата господара својега за сина његова. 1 Мој. 24:26, Псал. 32:8, Псал. 48:14, Псал. 107:7, Иса. 48:17 49. Ако ћете дакле учинити љубав и вјеру господару мојему, кажите ми; ако ли нећете, кажите ми, да идем на десно или на лијево. 1 Мој. 47:29, Ис.Н. 2:14 50. А Лаван и Ватуило одговарајући рекоше: од Господа је ово дошло; ми ти не можемо казати ни зло ни добро. Псал. 118:23, Мат. 21:42, Мар. 12:11 51. Ето, Ревека је у твојој власти, узми је па иди, и нека буде жена сину твојега господара, као што каза Господ. 1 Мој. 20:15 52. А кад чу слуга Аврамов ријечи њихове, поклони се Господу до земље;

53. И извади закладе сребрне и златне и хаљине, и даде Ревеци; такођер и брату њезину и матери њезиној даде дарове. 2 Мој. 3:22, 2 Мој. 11:2, 2 Мој. 12:35, 2 Дн. 21:3, Језд. 1:6 54. Потом једоше и пише он и људи који бијаху с њим, и преноћише. А кад ујутру усташе, рече слуга: пустите ме господару мојему. 1 Мој. 24:56, 1 Мој. 24:59 55. А брат и мати њезина рекоше: нека остане дјевојка код нас који дан, барем десет дана, па онда нека иде.

56. А он им рече: немојте ме задржавати, кад је Господ дао срећу мојему путу; пустите ме да идем господару својему. 1 Мој. 24:40 57. Тада рекоше: да зовемо дјевојку, и упитамо шта она вели.

58. И дозваше Ревеку и рекоше јој: хоћеш ићи с овијем човјеком? А она одговори: хоћу.

59. И пустише Ревеку сестру своју и дојкињу њезину са слугом Аврамовијем и људима његовијем. 1 Мој. 35:8 60. И благословише Ревеку и рекоше јој: сестро наша, да се намножиш на тисуће тисућа, и сјеме твоје да наслиједи врата својих непријатеља! 1 Мој. 17:16, 1 Мој. 22:17, Рута 4:11 61. И подиже се Ревека с дјевојкама својим, и посједаше на камиле, и пођоше с човјеком; и слуга узев Ревеку отиде.

62. А Исак иђаше враћајући се од студенца живога који ме види (јер живљаше у јужном крају); 1 Мој. 16:14, 1 Мој. 25:11 63. А бјеше изашао Исак у поље пред вече да се помоли Богу; и подигав очи своје угледа камиле гдје иду. Ис.Н. 1:8, Псал. 1:2, Псал. 35:17, Псал. 77:12, Псал. 119:15, Псал. 143:5, Дан. 6:10, Мат. 6:5, Мат. 14:23, Мар. 1:35, Мар. 6:46, Лука 5:16, Лука 6:12, Дјела 10:9 64. И Ревека подигавши очи своје угледа Исака, те скочи с камиле, Ис.Н. 15:18, 1 Сам. 25:23 65. И рече слузи: ко је онај човјек што иде преко поља пред нас? А слуга рече: оно је господар мој. И она узе покривало и покри лице. 1 Кор. 11:3, 1 Кор. 11:6, 1 Кор. 11:10 66. И приповједи слуга Исаку све што је свршио.

67. И одведе је Исак у шатор Саре матере своје; и узе Ревеку, и она му поста жена, и омиље му. И Исак се утјеши за матером својом. 1 Мој. 18:9, 1 Сол. 4:13

Глава 25

1. А Аврам узе другу жену, по имену Хетуру.

2. И она му роди Зомрана и Јоксана и Мадана и Мадијама и Јесвока и Соијена. 1 Дн. 1:32 3. А Јоксан роди Савана и Дедана. А Деданови синови бише Асурим и Латусим и Лаомим. Језек. 27:20, Језек. 27:23 4. А синови Мадијамови: Ефар и Афир и Енох и Авида и Елдага. Сви бјеху дјеца Хетурина.

5. А Аврам даде све што имаше Исаку; 1 Мој. 24:36 6. А синовима својих иноча даде Аврам даре, и оправи их од Исака сина својега још за живота својега на исток, у источни крај. 1 Мој. 21:14, Суд. 6:3 7. И вијека Аврамова што поживје бјеше сто и седамдесет и пет година.

8. И онемоћав умрије Аврам у доброј старости, сит живота, и би прибран к роду својему. 1 Мој. 15:15, 1 Мој. 35:29, 1 Мој. 47:8, 1 Мој. 49:29, 1 Мој. 49:33, Дјела 13:36 9. И погребоше га Исак и Исмаило у пећини Макпелској на њиви Ефрона сина Сара Хетејина, која је према Мамрији; 1 Мој. 23:17, 1 Мој. 49:29, 1 Мој. 50:13 10. На њиви коју купи Аврам од синова Хетовијех, ондје је погребен Аврам са Саром женом својом. 1 Мој. 23:16 11. И по смрти Аврамовој благослови Бог Исака сина његова; а Исак живљаше код студенца живога који ме види. 1 Мој. 16:14, 1 Мој. 24:62 12. А ово је племе Исмаила сина Аврамова, којега роди Авраму Агара Мисирка робиња Сарина, 1 Дн. 1:29 13. И ово су имена синова Исмаиловијех, како се зваху у племенима својим; првенац Исмаилов Навајот, па Кидар и Навдеило и Масам,

14. И Масма и Дума и Маса,

15. И Хадар и Теман и Јетур и Нафес и Кедма. Јов 6:19 16. То су синови Исмаилови, и то су им имена по селима и градовима њиховијем, дванаест кнезова над својим народима. 1 Мој. 17:20 17. А године су вијека Исмаилова сто и тридесет и седам година. Послије онемоћав умрије, и би прибран к роду својему. 1 Мој. 25:8, 1 Мој. 49:33, Мар. 15:37 18. И живљаху од Евилата до Сура према Мисиру, како се иде у Асирију; и допаде му према свој браћи својој да живи. 1 Сам. 15:7, 1 Сам. 16:12 19. А ово је племе Исака сина Аврамова: Аврам роди Исака; Мат. 1:2 20. А Исаку бјеше четрдесет година кад се ожени Ревеком, кћерју Ватуила Сирина из Месопотамије, сестром Лавана Сирина. 1 Мој. 22:23, 1 Мој. 24:29, 1 Мој. 24:67 21. И Исак се мољаше Господу за жену своју, јер бјеше нероткиња; и умоли Господа, те затрудње Ревека жена његова. 1 Сам. 1:11, 1 Дн. 5:20, 2 Дн. 33:13, Језд. 8:23, Рим. 9:10 22. Али удараху једно о друго дјеца у утроби њезиној, те рече: ако је тако, на што сам? И отиде да пита Господа. 1 Сам. 9:9, 1 Сам. 10:22 23. А Господ јој рече: два су племена у утроби твојој, и два ће народа изаћи из тебе; и један ће народ бити јачи од другога народа, и већи ће служити мањему. 1 Мој. 24:60 24. И кад дође вријеме да роди, а то близанци у утроби њезиној.

25. И први изађе црвен, сав као руно рутав, и надјеше му име Исав. 1 Мој. 27:11 26. А послије изађе брат му, држећи руком за пету Исава; и надјеше му име Јаков. А бјеше Исаку шездесет година, кад их роди Ревека. 1 Мој. 27:36, Ос. 12:4 27. И дјеца одрастоше, и Исав поста ловац и ратар, а Јаков бјеше човјек кротак и бављаше се у шаторима. 1 Мој. 27:3, 1 Мој. 27:5, 1 Мој. 27:6, 1 Мој. 35:29, 1 Мој. 49:33, Јов 1:1, Јов 1:8, Јов 2:3, Дјела 13:36 28. И Исак миловаше Исава, јер радо јеђаше лова његова; а Ревека миловаше Јакова. 1 Мој. 27:6, 1 Мој. 27:19 29. Једном Јаков скуха јело, а Исав дође из поља уморан.

30. И рече Исав Јакову: дај ми да једем тога јела црвенога, јер сам уморан. Отуда се прозва Едом.

31. А Јаков му рече: продај ми данас првенаштво своје.

32. А Исав одговори: ево, хоћу да умрем, па што ће ми првенаштво?

33. А Јаков рече: закуни ми се данас. И он му се закле; тако продаде своје првенаштво Јакову. 1 Мој. 27:36, Јевр. 12:16 34. И Јаков даде Исаву хљеба и скуханога лећа, и он се наједе и напи, па уста и отиде. Тако Исав није марио за првенаштво своје. 1 Кор. 15:32

Глава 26

1. Али наста глад у земљи сврх прве глади која бјеше за времена Аврамова; и Исак отиде к Авимелеху цару Филистејском у Герар. 1 Мој. 12:10, 1 Мој. 20:2 2. И јави му се Господ и рече: немој ићи у Мисир, него сједи у земљи коју ћу ти казати. 1 Мој. 12:1, Псал. 37:3 3. Сједи у тој земљи, и ја ћу бити с тобом, и благословићу те; јер ћу теби и сјемену твојему дати све ове земље, и потврдићу заклетву, којом сам се заклео Авраму оцу твојему. 1 Мој. 12:2, 1 Мој. 13:15, 1 Мој. 20:1, 1 Мој. 28:15, Псал. 39:12, Псал. 105:9, Јевр. 11:9 4. И умножићу сјеме твоје да га буде као звијезда на небу, и даћу сјемену твојему све ове земље; и у сјемену твојем благословиће се сви народи на земљи. 1 Мој. 15:5, 1 Мој. 22:18, Псал. 72:17 5. Зато што је Аврам слушао глас мој и чувао наредбу моју, заповјести моје и правила моја и законе моје. 1 Мој. 22:12, 1 Мој. 22:16 6. И оста Исак у Герару.

7. А људи у мјесту оном питаху за жену његову, а он говораше: сестра ми је. Јер се бојаше казати: жена ми је; да ме, вели, не убију ови људи ради Ревеке, јер је лијепа. 1 Мој. 12:13, Приче 24:16, Приче 29:25 8. И кад проведе много времена ондје, догоди се, те погледа Авимелех цар Филистејски с прозора, и видје Исака гдје се шали с Ревеком женом својом.

9. И дозва Авимелех Исака и рече: та то ти је жена; како си казао: сестра ми је? А Исак му одговори: рекох: да не погинем с ње.

10. А Авимелех рече: шта си нам учинио? Лако је могао ко од народа овога лећи с твојом женом, те би нас ти увалио у гријех. 1 Мој. 12:18, 1 Мој. 20:9 11. И заповједи Авимелех свему народу својему говорећи: ко се дотакне овога човјека или жене његове, погинуће. Псал. 105:15 12. И Исак стаде сијати у оној земљи, и доби оне године по сто, тако га благослови Господ. 1 Мој. 24:1, Јов 42:12, Псал. 112:3, Приче 3:16, Приче 10:22, Проп. 11:6, Мат. 6:33, Мат. 13:8, Мар. 4:8, Мар. 10:30 13. И обогати се човјек, и напредоваше све већма, те поста силан. Приче 10:22 14. И имаше оваца и говеда и много слуга; а Филистеји му завиђаху, 1 Мој. 37:11, Проп. 4:4 15. Па све студенце које бјеху ископале слуге оца његова за времена Аврама оца његова заронише Филистеји, и засуше их земљом. 1 Мој. 21:30 16. И Авимелех рече Исаку: иди од нас, јер си постао силнији од нас. 2 Мој. 1:9 17. И Исак отиде оданде, и разапе шаторе у долини Герарској, и настани се ондје.

18. И стаде Исак откопавати студенце, који бјеху ископани за времена Аврама оца његова, и које заронише Филистеји по смрти Аврамовој; и прозва их именима која им бјеше надио отац његов. 1 Мој. 21:31 19. И копајући слуге Исакове у оном долу нађоше студенац живе воде.

20. Али се свадише пастири Герарски с пастирима Исаковим говорећи: наша је вода. И надједе име оном студенцу Есек, јер се свадише с њим. 1 Мој. 21:25 21. Послије ископаше други студенац, па се и око њега свадише, зато га назва Ситна.

22. Тада се подиже оданде, и ископа други студенац, и око њега не би свађе; зато га назва Реховот, говорећи: сад нам даде Господ простора да растемо у овој земљи. 1 Мој. 17:6, 2 Мој. 1:7 23. И отиде оданде горе у Вирсавеју.

24. И исту ноћ јави му се Господ, и рече: ја сам Бог Аврама оца твојега. Не бој се, јер сам ја с тобом, и благословићу те и умножићу сјеме твоје Аврама ради слуге својега. 1 Мој. 15:1, 1 Мој. 15:3, 1 Мој. 24:12, 2 Мој. 3:6, Дјела 7:32, Рим. 8:31 25. И начини ондје жртвеник, и призва име Господње; и ондје разапе шатор свој; и слуге Исакове ископаше ондје студенац. 1 Мој. 4:26, 1 Мој. 12:7, 1 Мој. 13:18, 1 Мој. 27:4 26. И дође к њему Авимелех из Герара с Охозатом пријатељем својим и с Филохом војводом својим.

27. А Исак им рече: што сте дошли к мени, кад мрзите на ме и отјерасте ме од себе? Суд. 11:7 28. А они рекоше: видјесмо заиста да је Господ с тобом, па рекосмо: нека буде заклетва између нас, између нас и тебе; хајде да ухватимо вјеру с тобом: 1 Мој. 21:22 29. Да нам не чиниш зла, као што се ми тебе не дотакосмо и као што ми теби само добро чинисмо, и пустисмо те да идеш на миру, и ето си благословен од Господа. 1 Мој. 24:31, Псал. 115:15 30. Тада их он угости; те једоше и пише. 1 Мој. 19:3 31. А сјутрадан уставши рано, заклеше се један другоме, и отпусти их Исак и отидоше од њега с миром. 1 Мој. 21:31 32. Исти дан дошавши слуге Исакове казаше му за студенац који ископаше, и рекоше му: нађосмо воду.

33. И назва га Савеја; отуда се зове град онај Вирсавеја до данашњега дана. 1 Мој. 21:31 34. А кад би Исаву четрдесет година, узе за жену Јудиту кћер Веоха Хетејина, и Васемату кћер Елона Хетејина. 1 Мој. 27:46, 1 Мој. 36:2 35. И оне задаваху много јада Исаку и Ревеци. 1 Мој. 27:46, 1 Мој. 28:1, 1 Мој. 28:8

Глава 27

1. Кад Исак остарје и очи му потамњеше, те не виђаше, дозва Исава старијега сина својега, и рече му: сине! А он одговори: ево ме. 1 Мој. 48:10, 1 Сам. 3:2, Проп. 12:3 2. Тада рече: ево остарио сам, не знам кад ћу умријети; Приче 27:1, Јаков 4:14 3. Узми оружје своје, тул и лук, и изиди у планину, те ми улови лова; 1 Мој. 25:18, 1 Мој. 25:27 4. И зготиви ми јело по мојој вољи, и донеси ми да једем, па да те благослови душа моја док нијесам умро. 1 Мој. 27:27, 1 Мој. 27:31, 1 Мој. 48:9, 1 Мој. 48:15, 1 Мој. 49:28, 5 Мој. 33:1, Јевр. 11:20 5. А Ревека чу шта Исак рече сину својему Исаву. И Исав отиде у планину да улови лова и донесе.

6. А Ревека рече Јакову сину својему говорећи: гле, чух оца твојега, гдје бесједи с Исавом братом твојим и рече:

7. Донеси ми лова, и зготови јело да једем, па да те благословим пред Господом док нијесам умро.

8. Него сада, сине, послушај ме што ћу ти казати. 1 Мој. 27:13 9. Иди сада к стаду и донеси два добра јарета, да зготовим оцу твојему јело од њих, како радо једе. 1 Мој. 27:4 10. Па ћеш унијети оцу да једе и да те благослови док није умро. 1 Мој. 48:15 11. А Јаков рече Ревеци матери својој: али је Исав брат мој рутав, а ја сам гладак; 1 Мој. 25:25 12. Може ме опипати отац, па ће се осјетити да сам га хтио преварити, те ћу навући на се проклетство мјесто благослова. 1 Мој. 9:25, 1 Мој. 27:22, 5 Мој. 27:18 13. А мати му рече: нека проклетство твоје, сине, падне на мене; само ме послушај, и иди и донеси ми. 1 Мој. 43:9, 1 Сам. 25:24, 2 Сам. 14:9, Мат. 27:25 14. Тада отишав узе и донесе матери својој; а мати његова зготови јело како јеђаше радо отац његов. 1 Мој. 4:9 15. Па онда узе Ревека најљепше хаљине старијега сина својега, које бијаху у ње код куће, и обуче Јакова млађега сина својега. 1 Мој. 27:27 16. И јарећим кожицама обложи му руке и врат гдје бјеше гладак. 1 Мој. 27:23 17. И даде Јакову сину својему у руке јело и хљеб што зготови.

18. А он уђе к оцу својему и рече: оче. А он одговори: ево ме; који си ти, сине?

19. И Јаков рече оцу својему: ја, Исав твој првенац; учинио сам како си ми рекао; дигни се, посади се да једеш лова мојега, па да ме благослови душа твоја. 1 Мој. 27:4, 1 Цар. 13:18, 1 Цар. 14:2, Иса. 28:15, Зах. 13:4 20. А Исак рече сину својему: кад брже нађе, сине? А он рече: Господ Бог твој даде, те изађе преда ме. 2 Мој. 20:7 21. Тада рече Исак Јакову: ходи ближе, сине да те опипам јеси ли син мој Исав или не. 1 Мој. 27:12 22. И приступи Јаков к Исаку оцу својему, а он га опипа, па рече: глас је Јаковљев, али руке су Исавове.

23. И не позна га, јер му руке бјеху као у Исава брата његова рутаве; зато га благослови; 1 Мој. 27:16 24. И рече му: јеси ли ти син мој Исав? А он одговори: ја сам. Рим. 3:7, Ефес. 4:25 25. Тада рече: а ти дај сине, да једем лова твојега, па да те благослови душа моја. И даде му, те једе; па му донесе и вина, те пи. 1 Мој. 27:4 26. Потом Исак отац његов рече му: ходи сине, цјелуј ме.

27. И он приступи и цјелива га; а Исак осјети мирис од хаљина његовијех, и благослови га говорећи: гле, мирис сина мојега као мирис од поља које благослови Господ. Пјес. 2:13, Ос. 14:6, Јевр. 6:7 28. Бог ти дао росе небеске, и добре земље и пшенице и вина изобила! 1 Мој. 27:37, 1 Мој. 45:18, 4 Мој. 18:12, 5 Мој. 33:13, 5 Мој. 33:28, 2 Сам. 1:21, Псал. 65:9, Зах. 9:17, Јевр. 11:20 29. Народи ти служили и племена ти се клањала! Био господар браћи својој и клањали ти се синови матере твоје! Проклет био који тебе успроклиње а благословен који тебе узблагосиља! 1 Мој. 9:25, 1 Мој. 12:3, 1 Мој. 25:23, 4 Мој. 24:9 30. А кад Исак благослови Јакова, и Јаков отиде испред Исака оца својега, у тај час дође Исав брат његов из лова.

31. Па зготови и он јело и унесе оцу својему, и рече му: устани, оче, да једеш што ти је син уловио, па да ме благослови душа твоја. 1 Мој. 27:4 32. А Исак отац његов рече му: ко си ти? А он рече: ја, син твој, првенац твој Исав.

33. Тада се препаде Исак, и рече: ко? да гдје је онај који улови и донесе ми лова, и од свега једох прије него ти дође, и благослових га? он ће и остати благословен. 1 Мој. 28:3, 4 Мој. 23:20, Рим. 11:29, Ефес. 1:3 34. А кад чу Исав ријечи оца својега, вриште иза гласа и ожалости се веома, и рече оцу својему: благослови и мене, оче. Јевр. 12:17 35. А он му рече: дође брат твој с пријеваром, и однесе твој благослов. 1 Сол. 4:6 36. А Исав рече: право је што му је име Јаков, јер ме већ другом превари. Првенаштво ми узе, па ето сада ми узе и благослов. Потом рече: нијеси ли и мени оставио благослов? 1 Мој. 25:26, 1 Мој. 25:33 37. А Исак одговори, и рече Исав: ето сам га поставио теби за господара; и сву браћу његову дадох му да му буду слуге; пшеницом и вином укријепих га; па шта бих сада теби учинио, сине? 1 Мој. 27:28, 4 Мој. 24:18, 2 Сам. 8:14 38. И Исав рече оцу својему: еда ли је само један благослов у тебе, оче? благослови и мене, оче. И стаде иза гласа плакати Исав. Јевр. 12:17 39. А Исак отац његов одговарајући рече му: ево, стан ће ти бити на родној земљи и роси небеској озго. Јевр. 11:20 40. Али ћеш живјети од мача својега, и брату ћеш својему служити; али ће доћи вријеме, те ћеш пошто се наплачеш скршити јарам његов с врата својега. 1 Мој. 25:23, 1 Мој. 33:3, 2 Сам. 8:14, 2 Цар. 8:20, Авд. 1:18 41. И Исав омрзе љуто на Јакова ради благослова, којим га благослови отац, и говораше у срцу својем: близу су жалосни дани оца мојега, тада ћу убити Јакова брата својега. 1 Мој. 37:4, 1 Мој. 37:8, 1 Мој. 50:3, 1 Мој. 50:10, Авд. 1:10, 1 Јов. 3:12 42. И казаше Ревеци ријечи Исава сина њезина старијега, а она пославши дозва Јакова млађега сина својега, и рече му: гле, Исав брат твој тјеши се тијем што хоће да те убије. Псал. 64:5 43. Него, сине, послушај што ћу ти казати; устани и бјежи к Лавану брату мојему у Харан. 1 Мој. 11:31 44. И остани код њега неко вријеме докле прође срдња брата твојега,

45. Докле се гњев брата твојега одврати од тебе, те заборави што си му учинио; а онда ћу ја послати да те доведу оданде. Зашто бих остала без обојице вас у један дан?

46. А Исаку рече Ревека: омрзао ми је живот ради овијех Хетејака. Ако се Јаков ожени Хетејком, каком између кћери ове земље, да што ми живот? 1 Мој. 24:3, 1 Мој. 26:35, 1 Мој. 28:8

Глава 28

1. Тада Исак дозва Јакова, и благослови га, и заповједи му и рече: немој да се ожениш којом између кћери Хананејских. 1 Мој. 27:33 2. Устани, иди у Падан-Арам у дом Ватуила оца матере своје, и оданде се ожени између кћери Лавана ујака својега. 1 Мој. 24:4 3. А Бог свемогући да те благослови, и да ти да велику породицу и умножи те, да од тебе постане мноштво народа, 1 Мој. 17:1, 1 Мој. 17:6, 1 Мој. 27:33 4. И да ти да благослов Аврамов, теби и сјемену твојему с тобом, да наслиједиш земљу у којој си дошљак, коју Бог даде Авраму. 1 Мој. 12:2, 1 Мој. 17:8, 1 Мој. 22:17, 1 Дн. 29:15, Псал. 119:19, 2 Кор. 5:6, Јевр. 11:9, 1 Пет. 1:17 5. Тако оправи Исак Јакова, и он пође у Падан-Арам к Лавану сину Ватуила Сирина, брату Ревеке матере Јаковљеве и Исавове. Ос. 12:13 6. А Исав видје гдје Исак благослови Јакова и оправи га у Падан-Арам да се оданде ожени, и гдје благосиљајући га заповједи му и рече: немој да се ожениш којом између кћери Хананејских,

7. И гдје Јаков послуша оца својега и матер своју, и отиде у Падан-Арам;

8. И видје Исав да кћери Хананејске нијесу по вољи Исаку оцу његову. 1 Мој. 24:3 9. Па отиде Исав к Исмаилу, и узе за жену преко жена својих Маелету, кћер Исмаила сина Аврамова, сестру Навајотову. 1 Мој. 25:13, 1 Мој. 36:3 10. А Јаков отиде од Вирсавеје идући у Харан. Дјела 7:2 11. И дође на једно мјесто, и ондје заноћи, јер сунце бјеше зашло; и узе камен на оном мјесту, и метну га себи под главу, и заспа на оном мјесту.

12. И усни, а то љестве стајаху на земљи а врхом тицаху у небо, и гле, анђели Божји по њима се пењаху и слажаху; 1 Мој. 41:1, Јов 33:15, Јован 1:51, Јевр. 1:14 13. И гле, на врху стајаше Господ, и рече: ја сам Господ Бог Аврама оца твојега и Бог Исаков; ту земљу на којој спаваш теби ћу дати и сјемену твојему; 1 Мој. 13:15, 1 Мој. 26:24, 1 Мој. 31:29, 1 Мој. 35:1, 1 Мој. 46:3, 1 Мој. 48:3, 2 Мој. 3:6, 5 Мој. 1:8, 1 Цар. 18:36, Псал. 105:10, Ос. 12:5 14. И сјемена ће твојега бити као праха на земљи, те ћеш се раширити на запад и на исток и на сјевер и на југ, и сви народи на земљи благословиће се у теби и у сјемену твојем. 1 Мој. 13:14, 5 Мој. 12:3, 5 Мој. 12:20 15. И ево, ја сам с тобом, и чуваћу те куда год пођеш, и довешћу те натраг у ову земљу, јер те нећу оставити докле год не учиним што ти рекох. 1 Мој. 26:24, 1 Мој. 31:3, 1 Мој. 35:6, 1 Мој. 48:16, 4 Мој. 23:19, 5 Мој. 31:6, Псал. 121:5 16. А кад се Јаков пробуди од сна, рече: зацијело је Господ на овом мјесту; а ја не знах. 2 Мој. 3:5, Ис.Н. 5:15 17. И уплаши се, и рече: како је страшно мјесто ово! овдје је доиста кућа Божја, и ово су врата небеска. 1 Дн. 22:1 18. И уста Јаков ујутру рано, и узе камен што бјеше метнуо себи под главу, и утврди га за спомен и прели га уљем.

19. И прозва оно мјесто Ветиљ, а пређе бјеше име ономе граду Луз. Суд. 1:23, Ос. 4:15 20. И учини Јаков завјет, говорећи: ако Бог буде са мном и сачува ме на путу којим идем и да ми хљеба да једем и одијела да се облачим, 1 Мој. 28:15, 1 Мој. 31:13, Суд. 11:30, 2 Сам. 15:8, 1 Тим. 6:8 21. И ако се вратим на миру у дом оца својега, Господ ће ми бити Бог; 5 Мој. 26:17, Суд. 11:31, 2 Сам. 15:8, 2 Сам. 19:24, 2 Цар. 5:17 22. А камен овај који утврдих за спомен биће дом Божји; и што ми год даш, од свега ћу десето дати теби. 1 Мој. 35:7, 3 Мој. 27:30

Глава 29

1. Тада се подиже Јаков и отиде у земљу источну. 4 Мој. 23:7, Ос. 12:13 2. И обзирући се угледа студенац у пољу; и гле, три стада оваца лежаху код њега, јер се на оном студенцу појаху стада, а велики камен бијаше студенцу на вратима.

3. Ондје се скупљаху сва стада, те пастири одваљиваху камен с врата студенцу и појаху стада, и послије опет приваљиваху камен на врата студенцу на његово мјесто.

4. И Јаков им рече: браћо, одакле сте? Рекоше: из Харана смо.

5. А он им рече: познајете ли Лавана сина Нахорова? Они рекоше: познајемо.

6. Он им рече: је ли здрав? Рекоше: јест, и ево Рахиље кћери његове, гдје иде са стадом. 1 Мој. 43:27 7. И он рече: ето још је рано, нити је вријеме враћати стоку; напојте стоку па идите и пасите је.

8. А они рекоше: не можемо, докле се не скупе сва стада, да одвалимо камен с врата студенцу, онда ћемо напојити стоку.

9. Док он још говораше с њима, дође Рахиља са стадом оца својега, јер она пасијаше овце. 1 Мој. 24:45, 2 Мој. 2:16 10. А кад Јаков видје Рахиљу кћер Лавана ујака својега, и стадо Лавана ујака својега, приступи Јаков и одвали камен студенцу с врата, и напоји стадо Лавана ујака својега. 2 Мој. 2:16 11. И пољуби Јаков Рахиљу, и повикавши заплака се. 1 Мој. 33:4, Рим. 16:16, 2 Кор. 13:12, 1 Пет. 5:14 12. И каза се Јаков Рахиљи да је род оцу њезину и да је син Ревечин; а она отрча те јави оцу својему. 1 Мој. 13:8, 1 Мој. 14:14, 1 Мој. 24:28 13. А кад Лаван чу за Јакова сина сестре своје, истрча му на сусрет, и загрли га и пољуби, и уведе у своју кућу. И он приповједи Лавану све ово.

14. А Лаван му рече: та ти си кост моја и тијело моје. И оста код њега цио мјесец дана. 1 Мој. 2:23, Суд. 9:2, 2 Сам. 5:1, 2 Сам. 19:12 15. Тада рече Лаван Јакову: зар бадава да ми служиш, што си ми род? Кажи ми шта ће ти бити плата?

16. А Лаван имаше двије кћери: старијој бјеше име Лија, а млађој Рахиља.

17. И у Лије бјеху кварне очи, а Рахиља бјеше лијепа стаса и лијепа лица.

18. И Јакову омиље Рахиља, те рече: служићу ти седам година за Рахиљу, млађу кћер твоју. 1 Мој. 31:41, 2 Сам. 3:14 19. А Лаван му рече: боље теби да је дам него другом; остани код мене.

20. И отслужи Јаков за Рахиљу седам година, и учинише му се као неколико дана, јер је љубљаше. 1 Мој. 30:26, Пјес. 8:7, Ос. 12:13 21. И рече Јаков Лавану: дај ми жену, јер ми се наврши вријеме, да легнем с њом. Суд. 15:1 22. И сазва Лаван све људе из онога мјеста и учини гозбу. Суд. 14:10, Јован 2:1 23. А увече узе Лију кћер своју и уведе је к Јакову, и он леже с њом.

24. И Лаван даде Зелфу робињу своју Лији кћери својој да јој буде робиња.

25. А кад би ујутру, гле, оно бјеше Лија; те рече Јаков Лавану: шта си ми то учинио? не служим ли за Рахиљу код тебе? зашто си ме преварио?

26. А Лаван му рече: не бива у нашем мјесту да се уда млађа прије старије.

27. Наврши недјељу дана с том, па ћемо ти дати и другу за службу што ћеш служити код мене још седам година других. 1 Мој. 31:41, Суд. 14:12 28. Јаков учини тако, и наврши с њом недјељу дана, па му даде Лаван Рахиљу кћер своју за жену.

29. И даде Лаван Рахиљи кћери својој робињу своју Валу да јој буде робиња.

30. И тако леже Јаков с Рахиљом; и вољаше Рахиљу него Лију, и стаде служити код Лавана још седам других година. 1 Мој. 30:26, 1 Мој. 31:41, Ос. 12:13 31. А Господ видећи да Јаков не мари за Лију, отвори њојзи материцу, а Рахиља оста нероткиња. 1 Мој. 30:1, 5 Мој. 22:13, Псал. 127:3 32. И Лија затрудње, и роди сина, и надједе му име Рувим, говорећи: Господ погледа на јаде моје, сада ће ме љубити муж мој. 2 Мој. 3:7, 2 Мој. 4:31, 5 Мој. 26:7, Псал. 25:18, Псал. 106:44, Дјела 7:8 33. И опет затрудње, и роди сина и рече: Господ чу да сам презрена, па ми даде и овога. И надједе му име Симеун. 5 Мој. 21:15 34. И опет затрудње, и роди сина, и рече: да ако се сада већ приљуби к мени муж мој, кад му родих три сина. Зато му надјеше име Левије.

35. И затрудње опет, и роди сина, и рече: сада ћу хвалити Господа. Зато му надједе име Јуда; и преста рађати. 4 Мој. 1:26

Глава 30

1. А Рахиља видјевши гдје не рађа дјеце Јакову, позавидје сестри својој; и рече Јакову: дај ми дјеце, или ћу умријети. 1 Мој. 29:31, 1 Мој. 37:11, Јов 5:2 2. А Јаков се расрди на Рахиљу, и рече: зар сам ја а не Бог који ти не да порода? 1 Мој. 16:2, 1 Сам. 1:5, 2 Цар. 5:7 3. А она рече: ето робиње моје Вале, лези с њом, нека роди на мојим кољенима, па ћу и ја имати дјеце од ње. 1 Мој. 16:2, 1 Мој. 50:23, Јов 3:12 4. И даде му Валу робињу своју за жену, и Јаков леже с њом. 1 Мој. 35:22 5. И затрудње Вала, и роди Јакову сина.

6. А Рахиља рече: Господ ми је судио и чуо глас мој, те ми даде сина. Зато му надједе име Дан. Псал. 35:24, Псал. 43:1, Плач 3:59 7. И Вала робиња Рахиљина затрудње опет, и роди другога сина Јакову;

8. А Рахиља рече: борах се жестоко са сестром својом, али одољех. И надједе му име Нефталим. Мат. 4:13 9. А Лија видјевши гдје преста рађати узе Зелфу робињу своју и даде је Јакову за жену.

10. И роди Зелфа робиња Лијина Јакову сина;

11. И Лија рече: дође чета. И надједе му име Гад.

12. Опет роди Зелфа робиња Лијина другога сина Јакову;

13. И рече Лија: благо мени, јер ће ме блаженом звати жене. Зато му надједе име Асир. Приче 31:28, Лука 1:48 14. А Рувим изиде у вријеме жетве пшеничне и нађе мандрагору у пољу, и донесе је Лији матери својој. А Рахиља рече Лији: дај ми мандрагору сина својега. 1 Мој. 25:30, Пјес. 7:13 15. А она јој рече: мало ли ти је што си ми узела мужа? хоћеш да ми узмеш и мандрагору сина мојега? А Рахиља јој рече: нека ноћас спава с тобом за мандрагору сина твојега. 4 Мој. 16:9 16. И увече кад се Јаков враћаше из поља, изиде му Лија на сусрет и рече: спаваћеш код мене, јер те купих за мандрагору сина својега. И спава код ње ону ноћ.

17. А Бог услиши Лију, те она затрудње, и роди Јакову петога сина.

18. И рече Лија: Господ ми даде плату моју што дадох робињу своју мужу својему. И надједе му име Исахар.

19. И затрудње Лија опет, и роди Јакову шестога сина;

20. И рече Лија: дарива ме Господ даром добријем; да ако се сада већ приљуби к мени муж мој, јер му родих шест синова. Зато му надједе име Завулон.

21. Најпослије роди кћер, и надједе јој има Дина.

22. Али се Господ опомену Рахиље; и услишив је отвори јој материцу; 1 Мој. 8:1, 1 Мој. 29:31, 1 Сам. 1:19 23. И затрудње, и роди сина, и рече: узе Бог срамоту моју. 1 Сам. 1:6, Иса. 4:1, Лука 1:25 24. И надједе му име Јосиф, говорећи: нека ми дода Господ још једнога сина. 1 Мој. 35:17 25. А кад Рахиља роди Јосифа, рече Јаков Лавану: пусти ме да идем у своје мјесто и у своју земљу. 1 Мој. 18:33, 1 Мој. 24:55, 1 Мој. 31:55 26. Дај ми жене моје, за које сам ти служио, и дјецу моју, да идем, јер знаш како сам ти служио. 1 Мој. 29:20 27. А Лаван му рече: немој, ако сам нашао милост пред тобом; видим да ме је благословио Господ тебе ради. 1 Мој. 26:24, 1 Мој. 39:3, 1 Мој. 39:5, Псал. 1:3, Иса. 61:9 28. И још рече: ишти колико хоћеш плате, и ја ћу ти дати. 1 Мој. 29:15 29. А Јаков му одговори: ти знаш како сам ти служио и каква ти је стока постала код мене. 1 Мој. 31:6, Мат. 24:45, Титу 2:10 30. Јер је мало било што си имао докле ја не дођох; али се умножи веома, јер те Господ благослови кад ја дођох. Па кад ћу и ја тако себи кућу кућити? 1 Тим. 5:8 31. И рече му Лаван: шта хоћеш да ти дам? А Јаков одговори: не треба ништа да ми даш; него ћу ти опет пасти стоку и чувати, ако ћеш ми учити ово:

32. Да зађем данас по свој стоци твојој, и одлучим све што је шарено и с биљегом, и све што је црно између оваца, и што је с биљегом и шарено између коза, па што послије буде тако, оно да ми је плата. 1 Мој. 31:8 33. Тако ће ми се послије посвједочити правда моја пред тобом кад дођеш да видиш заслугу моју: што год не буде шарено ни с биљегом ни црно између оваца и коза у мене, биће крадено. Псал. 37:6 34. А Лаван рече: ето, нека буде како си казао.

35. И одлучи Лаван исти дан јарце с биљегом и шарене и све козе с биљегом и шарене, и све на чем бијаше што бијело, и све црно између оваца, и предаде синовима својим.

36. И остави даљине три дана хода између себе и Јакова. И Јаков пасијаше осталу стоку Лаванову.

37. И узе Јаков зеленијех прутова тополовијех и љесковијех и кестеновијех, и нагули их до бјелине која бјеше на прутовима. 1 Мој. 31:9 38. И меташе нагуљене прутове пред стоку у жљебове и корита кад долажаше стока да пије, да би се упаљивала кад дође да пије.

39. И упаљиваше се стока гледајући у прутове, и што се млађаше бијаше с биљегом, прутасто и шарено.

40. И Јаков одлучиваше млад, и обраћаше стадо Лаваново да гледа у шарене и у све црне; а своје стадо одвајаше и не обраћаше га према стаду Лаванову.

41. И кад се год упаљиваше стока рана, меташе Јаков прутове у корита пред очи стоци да би се упаљивала гледајући у прутове;

42. А кад се упаљиваше позна стока, не меташе; тако позне биваху Лаванове а ране Јаковљеве.

43. И тако се тај човјек обогати врло, те имаше много стоке и слуга и слушкиња и камила и магараца. 1 Мој. 13:2, 1 Мој. 24:35, 1 Мој. 26:13, 1 Мој. 28:15, 1 Мој. 30:30, Јов 1:3, Проп. 2:7, Језек. 39:10

Глава 31

1. А Јаков чу гдје синови Лаванови говоре: Јаков узе све што бјеше нашега оца, и од онога што бјеше нашега оца стече све ово благо. 1 Мој. 31:6, 1 Мој. 31:43, Јов 5:2, Јов 31:31, Псал. 57:4, Приче 14:30, Проп. 4:4, Мат. 24:45, Рим. 13:13, Титу 2:10, Титу 3:3, Јаков 3:8 2. И видје Јаков гдје лице Лаваново није према њему као прије. 1 Мој. 4:5, 5 Мој. 28:45 3. И Господ рече Јакову: врати се у земљу отаца својих и у род свој, и ја ћу бити с тобом. 1 Мој. 28:15, 1 Мој. 32:9 4. И послав Јаков дозва Рахиљу и Лију у поље к стаду својему.

5. И рече им: видим гдје лице оца вашега није према мени као прије; али је Бог оца мојега био са мном. 1 Мој. 21:22, 1 Мој. 31:2, Иса. 41:10, Јевр. 13:5 6. И ви знате да сам служио оцу вашему како сам год могао; 1 Мој. 30:29 7. А отац ме је ваш варао и мијењао ми плату десет пута; али му Бог не даде да ме оштети; 1 Мој. 15:1, 1 Мој. 20:6, 1 Мој. 31:41, 4 Мој. 14:22, Нем. 4:12, Јов 19:3, Јов 22:25, Псал. 5:11, Псал. 7:10, Псал. 20:1, Псал. 62:2, Псал. 84:11, Псал. 105:14, Псал. 115:9, Приче 30:5, Зах. 8:23 8. Кад он рече: што буде шарено нека ти је плата, онда се младило све шарено; а кад рече: с биљегом што буде нека ти је плата, онда се младило све с биљегом. 1 Мој. 31:1, 1 Мој. 31:16 9. Тако Бог узе стоку оцу вашему и даде је мени; 1 Мој. 1:16, 1 Мој. 30:36 10. Јер кад се упаљиваше стока, подигох очи своје и видјех у сну, а то овнови и јарци што скачу на овце и козе бијаху шарени, с биљегама прутастим и коластим.

11. А анђео Господњи рече ми у сну: Јакове! А ја одговорих: ево ме. 1 Мој. 48:16 12. А он рече: подигни сад очи своје и гледај, овнови и јарци што скачу на овце и козе, шарени су, с биљегама прутастим и коластим; јер видјех све што ти чини Лаван. 2 Мој. 3:7, 5 Мој. 24:15, Псал. 12:5, Ефес. 6:9 13. Ја сам Бог од Ветиља, гдје си прелио камен и учинио ми завјет; устани сада и иди из ове земље, и врати се на постојбину своју. 1 Мој. 28:18, 1 Мој. 31:3, 1 Мој. 32:9 14. Тада одговори Рахиља и Лија, и рекоше му: еда ли још имамо какав дио и нашљедство у дому оца својега? 1 Мој. 2:24 15. Није ли нас држао као туђинке кад нас је продао? па је још и наше новце једнако јео. 1 Мој. 29:15 16. Јер све ово благо што узе Господ оцу нашему, наше је и наше дјеце. Зато чини све што ти је Господ казао.

17. И подиже се Јаков, и метну дјецу своју и жене своје на камиле;

18. И одведе сву стоку своју и све благо што бјеше стекао, стоку коју бјеше стекао у Падан-Араму, и пође к Исаку оцу својему у земљу Хананску.

19. А Лаван бјеше отишао да стриже овце своје; и Рахиља украде идоле оцу својему. 1 Мој. 35:2 20. И Јаков отиде крадом од Лавана Сирина не јавивши му да хоће да иде.

21. И побјеже са свијем благом својим, и подиже се те пријеђе преко воде, и упути се ка гори Галаду. 1 Мој. 46:28, 2 Цар. 12:17, Лука 9:51 22. А трећи дан јавише Лавану да је побјегао Јаков.

23. И узе са собом браћу своју, и пође за њим у потјеру, и за седам дана стиже га на гори Галаду. 1 Мој. 13:8 24. Али Бог дође Лавану Сирину ноћу у сну, и рече му: чувај се да не говориш с Јаковом ни лијепо ни ружно. 1 Мој. 20:3, Јов 33:15, Мат. 1:20, Мат. 24:50 25. И стиже Лаван Јакова; а Јаков бјеше разапео шатор свој на гори, па и Лаван такођер разапе свој с браћом својом на гори Галаду.

26. И Лаван рече Јакову: шта учини те крадом побјеже од мене и одведе кћери моје као на мач отете? 1 Сам. 30:2 27. Зашто тајно побјеже и крадом отиде од мене? нити ми рече да те испратим с весељем и с пјесмама, с бубњима и гуслама?

28. Нити ми даде да изљубим синове своје и кћери своје? лудо си радио. Рута 1:9, 1 Сам. 13:13, 1 Цар. 19:20, Дјела 20:37 29. Могао бих вам досадити; али Бог оца вашега ноћас ми рече говорећи: чувај се да не говориш с Јаковом ни лијепо ни ружно. 1 Мој. 28:13, 1 Мој. 31:24, Псал. 5:11, Псал. 84:11, Псал. 115:9 30. Иди дакле кад си се тако ужелио куће оца својега; али зашто украде богове моје? 1 Мој. 31:19, Ис.Н. 24:2, Суд. 18:24, Псал. 115:4, Псал. 115:9, Иса. 44:10, Иса. 44:18, Јер. 10:3, Дјела 19:26 31. А Јаков одговори и рече: бојах се и мишљах: хоћеш силом отети кћери своје од мене.

32. А богове своје у кога нађеш, онај нека не живи више; пред нашом браћом тражи што је твоје у мене, па узми. Јер Јаков није знао да их је украла Рахиља. 1 Мој. 44:9 33. И уђе Лаван у шатор Јаковљев и у шатор Лијин и у шатор двију робиња, и не нађе их; и изашав из шатора Лијина уђе у шатор Рахиљин.

34. А Рахиља узе идоле и сакри их под самар камиле своје и сједе озго; и Лаван пипаше по цијелом шатору, и не нађе.

35. А она рече оцу својему: немој се срдити, господару, што ти не могу устати, јер ми је што у жена бива. Тражив дакле не нађе идола својих. 1 Мој. 31:19, 2 Мој. 20:12, 3 Мој. 19:32, Ефес. 6:1 36. И Јаков се расрди, и стаде корити Лавана, и говорећи рече му: шта сам учинио, шта сам скривио, те си ме тако жестоко тјерао? Ефес. 4:26 37. Пипао си сав пртљаг мој, па шта си нашао из своје куће? дај овамо пред моју и своју браћу, нека расуде између нас двојице. 1 Сам. 12:3 38. Ево двадесет година бијах код тебе: овце твоје и козе твоје не јаловише се, а овнова из стада твојега не једох.

39. Што би звијерје заклало нијесам ти доносио, сам сам подмиривао; од мене си искао што би ми било украдено дању или ноћу. 2 Мој. 22:10, 2 Мој. 22:12 40. Дању ме убијаше врућина а ноћу мраз; и сан ми не падаше на очи.

41. Тако ми је био двадесет година у твојој кући; служио сам ти четрнаесет година за двије кћери твоје и шест година за стоку твоју, и плату си ми мијењао десет пута. 1 Мој. 27:44, 1 Мој. 29:27, 1 Мој. 31:7 42. Да није Бог оца мојега, Бог Аврамов, и страх Исаков био са мном, би ме зацијело отпустио празна. Али је Бог видио невољу моју и труд руку мојих, па те укори ноћас. 1 Мој. 29:32, 1 Мој. 31:53, 2 Мој. 3:7, 1 Дн. 12:17, Псал. 124:1, Иса. 8:13, Дан. 2:23 43. А Лаван одговори Јакову и рече: ове су кћери моје кћери, и ови су синови моји синови, и ова стока моја стока, и што год видиш све је моје; па шта бих учинио данас кћерима својим или синовима њиховијем које родише?

44. Него хајде да ухватимо вјеру, ја и ти, да буде свједочанство између мене и тебе. 1 Мој. 28:13, Ис.Н. 24:27 45. И Јаков узе камен и утврди га за спомен. 1 Мој. 28:18 46. И рече Јаков браћи својој: накупите камења. И накупише камења и сложише на гомилу, и једоше на гомили.

47. И Лаван га назва Јегар-Сахадут, а Јаков га назва Галед.

48. И рече Лаван: ова гомила нека буде свједок између мене и тебе данас. Зато се прозва Галед. Ис.Н. 22:27, Ис.Н. 24:27 49. А прозва се и Миспа, јер рече Лаван: нека Господ гледа између мене и тебе, кад не узможемо видјети један другога. Ис.Н. 11:3, Суд. 11:29, 1 Сам. 7:5, 1 Сам. 20:23, 1 Сам. 20:42 50. Ако уцвијелиш кћери моје и ако узмеш жене преко мојих кћери, неће човјек бити између нас, него гле Бог свједок између мене и тебе.

51. И још рече Лаван Јакову: гледај ову гомилу и гледај овај споменик, који подигох између себе и тебе.

52. Свједок је ова гомила и свједок је овај споменик: да ни ја нећу пријећи преко ове гомиле к теби ни ти к мени да нећеш пријећи преко ове гомиле и споменика овога на зло.

53. Бог Аврамов и богови Нахорови, богови оца њихова, нека суде међу нама. А Јаков се закле страхом оца својега Исака. 1 Мој. 16:5, 1 Мој. 21:23, Ис.Н. 24:2 54. И Јаков принесе жртву на гори, и сазва браћу своју на вечеру; и једоше па ноћише на гори. Језек. 44:3 55. А ујутру рано уста Лаван, и изљуби своју унучад и кћери своје, и благослови их, па отиде, и врати се у своје мјесто. 1 Мој. 28:1, 2 Сам. 6:20

Глава 32

1. А Јаков отиде својим путем; и сретоше га анђели Божији; Псал. 91:11, Јевр. 1:14 2. А кад их угледа Јаков, рече: ово је око Божји. И прозва оно мјесто Маханаим. Ис.Н. 5:14, 2 Сам. 2:8, 2 Цар. 6:16, Псал. 103:21, Псал. 148:2, Лука 2:13 3. И Јаков посла пред собом гласнике к Исаву брату својему у земљу Сир, крајину Едомску. 1 Мој. 33:14, 1 Мој. 36:6, 5 Мој. 2:5, Ис.Н. 24:4 4. И заповједи им говорећи: овако кажите господару мојему Исаву: слуга твој Јаков овако каже: био сам дошљак код Лавана и бавио се досад. Приче 15:1 5. А имам волова и магараца, оваца и слуга и слушкиња, и послах да јавим теби господару својему, еда бих нашао милост пред тобом. 1 Мој. 30:43, 1 Мој. 33:8 6. И вратише се гласници к Јакову и рекоше му: идосмо до брата твојега Исава, и ето он ти иде на сусрет с четири стотине момака. 1 Мој. 33:1 7. А Јаков се уплаши јако и забрину се; па раздијели своје људе и овце и говеда и камиле у двије чете. 1 Мој. 35:3, Приче 2:11, Ефес. 5:15 8. И рече: ако Исав удари на једну чету и разбије је, да ако друга утече.

9. И рече Јаков: Боже оца мојега Аврама и Боже оца мојега Исака, Господе, који си ми казао: врати се у земљу своју и у род свој, и ја ћу ти бити добротвор! 1 Мој. 28:13, 1 Мој. 31:3, Псал. 50:15 10. Нијесам вриједан толике милости и толике вјере што си учинио слузи својему; јер само са штапом својим пријеђох преко Јордана, а сада сам господар од двије чете. 1 Мој. 24:27, 2 Сам. 9:8, Јов 8:7 11. Избави ме из руке брата мојега, из руке Исавове, јер се бојим да не дође и убије мене и матер с дјецом. Псал. 59:1, Ос. 10:14 12. А ти си казао: заиста ја ћу ти бити добротвор, и учинићу сјеме твоје да буде као пијеска морскога, који се не може избројити од множине. 1 Мој. 28:13, 4 Мој. 10:29 13. И заноћи ондје ону ноћ, и узе што му дође до руке, да пошље на дар Исаву брату својему, 1 Мој. 43:11 14. Двјеста коза с двадесет јараца, двјеста оваца с двадесет овнова,

15. Тридесет камила дојилица с камиладима, четрдесет крава с десеторо телади, двадесет магарица с десеторо магаради.

16. И предаде их слугама својим, свако стадо напосе, и рече слугама: идите напријед преда мном, остављајући доста мјеста између једнога стада и другога. 1 Сам. 25:19 17. И заповједи првому говорећи: кад сретеш Исава брата мојега, па те запита: чији си? и куда идеш? и чије је то што гониш пред собом?

18. А ти реци: слуге твојега Јакова, а ово шаље на дар господару својему Исаву, а ето и сам иде за нама.

19. Тако заповједи и другому и трећему и свијема који иђаху за стадом, и рече: тако кажите Исаву кад наиђете на њ.

20. И још кажите: ето, Јаков слуга твој иде за нама. Јер говораше: ублажићу га даром који иде преда мном, па ћу му онда видјети лице, да ако ме лијепо прими. Приче 21:14 21. Тако отиде дар напријед, а он преноћи ону ноћ код чете своје.

22. И по ноћи уста, и узе обје жене и двије робиње и једанаесторо дјеце своје; и преброди брод Јавок. 5 Мој. 3:16 23. А пошто њих узе и преведе преко потока, претури и остало што имаше.

24. А кад оста Јаков сам, тада се један човјек рваше с њим до зоре.

25. И кад видје да га не може свладати, удари га по зглавку у стегну, те се Јакову ишчаши стегно из зглавка, кад се човјек рваше с њим. Мат. 26:41, 2 Кор. 12:7 26. Па онда рече: пусти ме, зора је. А Јаков му рече: нећу те пустити докле ме не благословиш. Ос. 12:5, Лука 24:28 27. А човјек му рече: како ти је име. А он одговори: Јаков.

28. Тада му рече: отселе се нећеш звати Јаков, него Израиљ; јер си се јуначки борио и с Богом и с људима, и одолио си. 1 Мој. 25:31, 1 Мој. 27:33, 1 Сам. 26:25, Ос. 12:4 29. А Јаков запита и рече: кажи ми како је теби име. А он рече: што питаш како ми је име? И благослови га ондје. 2 Мој. 3:13, Суд. 13:18 30. И Јаков надједе име оному мјесту Фануил; јер, вели, Бога видјех лицем к лицу, и душа се моја избави. 1 Мој. 16:13, 2 Мој. 24:11, 2 Мој. 33:20, 5 Мој. 5:24, Суд. 6:22, Суд. 13:22, Иса. 6:5 31. И сунце му се роди кад прође Фануил, и храмаше на стегно своје.

32. Зато синови Израиљеви не једу крајева од мишића на зглавку у стегну до данашњега дана, што се Јакову повриједише крајеви од мишића на зглавку у стегну.

Глава 33

1. А Јаков подигав очи своје погледа, а то Исав иде, и четири стотине људи с њим. И раздијели дјецу уз Лију и уз Рахиљу и уз двије робиње. 1 Мој. 32:6 2. И намјести напријед робиње и њихову дјецу, па Лију и њезину дјецу за њима, а најпослије Рахиљу и Јосифа.

3. А сам прође напријед, и поклони се до земље седам пута докле дође до брата својега. 1 Мој. 18:2, 1 Мој. 27:41, 1 Мој. 42:6, 1 Мој. 43:26 4. А Исав притрча преда њ и загрли га и паде му око врата и цјелива га, и обојица се заплакаше, 1 Мој. 32:28, 1 Мој. 45:14, Приче 16:1, Приче 21:1, Јер. 10:23 5. И Исав подигав очи угледа жене и дјецу, па рече: ко су ти оно? А Јаков рече: дјеца, коју Бог милостиво дарова слузи твојему. 1 Мој. 48:9, Псал. 127:3, Иса. 8:18 6. И приступише робиње с дјецом својом, и поклонише се.

7. Потом приступи и Лија и дјеца њезина, и поклонише се; а најпослије приступи Јосиф и Рахиља, и поклонише се.

8. А Исав рече: шта ће ти читава војска она коју сретох? А он рече: да нађем милост пред господаром својим. 1 Мој. 32:5, 1 Мој. 32:16 9. А Исав рече: има, брате, у мене доста; нека теби што је твоје.

10. А Јаков рече: не; ако сам сада нашао милост пред тобом, прими дар из моје руке, јер видјех лице твоје као да видјех лице Божје, тако си ме лијепо дочекао. 1 Мој. 43:3, 2 Сам. 3:13, 2 Сам. 14:24, 2 Сам. 14:28, 2 Сам. 14:32, Мат. 18:10 11. Прими дар мој, који ти је доведен; јер ме је обилато обдарио Бог, и имам свега. И навали на њ, те прими. Суд. 1:15, 1 Сам. 25:27, 2 Цар. 5:15, 2 Цар. 5:23, 2 Кор. 9:5 12. Послије рече Исав: хајде да идемо, ићи ћу и ја с тобом.

13. А Јаков му рече: зна господар мој да су ова дјеца нејака, и имам оваца и крава дојилица, па ако их устјерам један дан, погинући ми све стадо.

14. Него господар мој нека иде пред слугом својим, а ја ћу полако ићи колико могу дјеца и стока, докле дођем ка господару својему у Сир. 1 Мој. 32:3 15. А Исав рече: а оно да ти оставим неколико људи што су са мном. А он рече: нашто? дај да нађем милост пред господаром својим. Рута 2:13, 1 Сам. 1:18 16. И тако Исав врати се исти дан својим путем у Сир.

17. А Јаков отиде у Сокот, и ондје начини себи кућу а стоци својој начини стаје; зато назва оно мјесто Сокот. Ис.Н. 13:27, Суд. 8:5 18. Послије дође Јаков здраво у град Сихем у земљи Хананској, вратив се из Падан-Арама, и намјести се према граду. Јован 3:23 19. И купи комад земље, гдје разапе шатор свој, од синова Емора оца Сихемова за сто новаца. Ис.Н. 24:32, Јован 4:5 20. И начини ондје жртвеник, и назва га: Силни Бог Израиљев. 1 Мој. 35:7

Глава 34

1. А Дина кћи Лијина, коју роди Јакову, изађе да гледа дјевојке у оном крају. 1 Мој. 30:21, Титу 2:5 2. А угледа је Сихем, син Емора Евејина, кнеза од оне земље, и узе је и леже с њом и осрамоти је. 1 Мој. 6:2, 1 Мој. 20:2, Суд. 14:1 3. И приону срце његово за Дину кћер Јаковљеву, и дјевојка му омиље, и он јој се умиљаваше.

4. И рече Сихем Емору оцу својему говорећи: ожени ме овом дјевојком. Суд. 14:2 5. А Јаков чу да је осрамотио Дину кћер његову; а синови његови бијаху у пољу са стоком његовом, и Јаков оћутје докле они не дођу.

6. А Емор отац Сихемов изиде к Јакову да се разговори с њим.

7. А кад дођоше синови Јаковљеви из поља и чуше шта је било, жао би људима врло и разгњевише се веома, што учини срамоту Израиљу облежав кћер Јаковљеву, како не би ваљало чинити. 1 Мој. 49:7, 5 Мој. 23:17, Ис.Н. 7:15, Суд. 20:6, 2 Сам. 13:12, 2 Сам. 13:21 8. Тада им рече Емор говорећи: син мој Сихем срцем приону за вашу кћер; подајте му је за жену.

9. И опријатељите се с нама; кћери своје удајите за нас и кћерима нашим жените се. 2 Мој. 23:32 10. Па живите с нама, и земља ће вам бити отворена; настаните се и тргујте и држите баштине у њој. 1 Мој. 13:9, 1 Мој. 20:15, 1 Мој. 42:34, 1 Мој. 47:27 11. И рече Сихем оцу дјевојчину и браћи јој: да нађем милост пред вама, и даћу што ми год кажете.

12. Иштите ми колико год хоћете уздарја и дара, ја ћу дати што год кажете; само ми дајте дјевојку за жену. 2 Мој. 22:16, 5 Мој. 22:29, 1 Сам. 18:25 13. А синови Јаковљеви одговорише Сихему и Емору оцу његову пријеварно, јер осрамоти Дину сестру њихову. 2 Сам. 13:24 14. И рекоше им: не можемо то учинити ни дати сестре своје за човјека необрезана, јер је то срамота нама. Ис.Н. 5:9 15. Него ћемо вам учинити по вољи, ако ћете се изједначити с нама и обрезати све мушкиње између себе.

16. Онда ћемо удавати своје кћери за вас и женићемо се вашим кћерима, и постаћемо један народ.

17. Ако ли не пристанете да се обрежете, ми ћемо узети своју дјевојку и отићи ћемо.

18. И по вољи бише ријечи њихове Емору и Сихему сину Еморову.

19. И момак не оклијеваше учинити то; јер му кћи Јаковљева омиље веома; и он бјеше највише поштован између свијех у кући оца својега. 1 Дн. 4:9 20. И отиде Емор и син му Сихем на врата града својега, и рекоше грађанима говорећи: Рута 4:1, 2 Сам. 15:2 21. Ови људи хоће мирно да живе с нама, да се настане у овој земљи и да тргују по њој; а ево земља је широка и за њих; па ћемо се кћерима њиховијем женити и своје ћемо кћери удавати за њих.

22. Али ће тако пристати да живе с нама и да постанемо један народ, ако се све мушкиње међу нама обреже, као што су они обрезани.

23. Њихова стока и њихово благо и сва говеда њихова неће ли бити наша? сложимо се само с њима, па ће остати код нас.

24. И који излажаху на врата града његова, сви послушаше Емора и Сихема сина његова; и обреза се све мушкиње, сви који излажаху на врата града његова. 1 Мој. 23:10 25. А трећи дан кад они бијаху у боловима, узеше два сина Јаковљева Симеун и Левије, браћа Динина, сваки свој мач и уђоше слободно у град и побише све мушкиње. 1 Мој. 49:5 26. Убише и Емора и сина му Сихема оштрим мачем, и узевши Дину из куће Сихемове отидоше.

27. Тада дођоше синови Јаковљеви на побијене, и оплијенише град, јер у њему би осрамоћена сестра њихова.

28. И узеше овце њихове и говеда њихова и магарце њихове, што год бјеше у граду и што год бјеше у пољу.

29. И све благо њихово, и сву дјецу и жене њихове похваташе и одведоше, и што год бјеше у којој кући.

30. А Јаков рече Симеуну и Левију; сметосте ме, и омразисте ме народу ове земље, Хананејима и Ферезејима; у мене има мало људи, па ако се скупе на ме, хоће ме убити те ћу се истријебити ја и дом мој. 1 Мој. 49:6, 2 Мој. 5:21, 5 Мој. 4:27, Ис.Н. 7:25, 1 Сам. 13:4, 1 Дн. 16:19, Псал. 105:12 31. А они рекоше: зар са сестром нашом да раде као с курвом? Приче 6:34

Глава 35

1. А Бог рече Јакову: устани, иди горе у Ветиљ и ондје стани; и начини ондје жртвеник Богу, који ти се јавио кад си бјежао од Исава брата својега. 1 Мој. 27:43, 1 Мој. 28:13, 1 Мој. 28:19 2. И Јаков рече породици својој и свијема који бијаху с њим: баците туђе богове што су у вас, и очистите се и преобуците се; 1 Мој. 18:19, 1 Мој. 31:19, 1 Мој. 31:34, 2 Мој. 19:10, Ис.Н. 24:15, 1 Сам. 7:3 3. Па да се дигнемо и идемо горе у Ветиљ, да начиним ондје жртвеник Богу, који ме чуо у дан невоље моје и био са мном на путу којим сам ишао. 1 Мој. 28:20, 1 Мој. 31:3, 1 Мој. 31:42, 1 Мој. 32:7, 1 Мој. 32:24, Псал. 107:6 4. И дадоше Јакову све богове туђе који бијаху у њиховијем рукама, и обоце, које имаху у ушима; и Јаков их закопа под храстом код Сихема. Ис.Н. 24:26, Ос. 2:13 5. Потом отидоше. А страх Божји дође на градове који бијаху око њих, те се не дигоше у потјеру за синовима Израиљевијем. 2 Мој. 15:16, 2 Мој. 23:27, 2 Мој. 34:24, 5 Мој. 11:25, Ис.Н. 2:9, Ис.Н. 5:1, 1 Сам. 14:15, 2 Дн. 14:14 6. И Јаков и сва чељад што бијаше с њим дођоше у Луз у земљи Хананској, а то је Ветиљ. 1 Мој. 28:19 7. И ондје начини жртвеник, и назва оно мјесто: Бог Ветиљски, јер му се ондје јави Бог, кад је бјежао од брата својега. 1 Мој. 28:13, 1 Мој. 28:15, 1 Мој. 28:22, 1 Мој. 35:1, Проп. 5:4 8. Тада умрије Девора дојкиња Ревечина, и погребоше је испод Ветиља под храстом, који назва Јаков Алон-Вакут. 1 Мој. 24:59 9. И јави се Бог Јакову опет, пошто изиде из Падан-Арама, и благослови га, Ос. 12:5 10. И рече му Бог: име ти је Јаков; али се отселе нећеш звати Јаков, него ће ти име бити Израиљ. И надједе му име Израиљ. 1 Мој. 17:5, 1 Мој. 32:28 11. И још му рече Бог: ја сам Бог свемогући; расти и множи се; народ и многи ће народи постати од тебе, и цареви ће изаћи из бедара твојих. 1 Мој. 17:1, 1 Мој. 17:5, 1 Мој. 47:27, 1 Мој. 48:3, 1 Мој. 48:4, 2 Мој. 6:3, Јевр. 7:10 12. И даћу ти земљу коју сам дао Авраму и Исаку, и након тебе сјемену твојему даћу земљу ову. 1 Мој. 12:7, 1 Мој. 13:15, 1 Мој. 26:3, 1 Мој. 28:13, 2 Мој. 32:13 13. Потом отиде од њега Бог с мјеста гдје му говори. 1 Мој. 17:22 14. А Јаков метну споменик на истом мјесту гдје му Бог говори; споменик од камена, и покропи га кропљењем, и прели га уљем. 1 Мој. 28:18 15. И Јаков прозва мјесто гдје му говори Бог Ветиљ.

16. И отидоше од Ветиља. А кад им оста још мало пута до Ефрате, породи се Рахиља, и бјеше јој тежак порођај. Рута 4:11 17. И кад се веома мучаше, рече јој бабица: не бој се, имаћеш још једнога сина. 1 Мој. 30:24 18. А кад се растављаше с душом те умираше, назва га Венонија; али му отац надједе име Венијамин. Дјела 7:8 19. И умрије Рахиља, и погребоше је на путу који иде у Ефрату, а то је Витлејем. 1 Мој. 48:7, Рута 1:2, Рута 4:11, Псал. 132:6 20. И метну Јаков споменик на гроб њезин. То је споменик на гробу Рахиљину до данашњега дана. 1 Сам. 10:2 21. Одатле отишав Израиљ разапе шатор свој иза куле Мигдоледерске. 1 Дн. 5:1, Мих. 4:8 22. И кад Израиљ живљаше у оној земљи, отиде Рувим и леже с Валом иночом оца својега. И то дочу Израиљ. А имаше Јаков дванаест синова. 1 Мој. 49:4, 1 Дн. 5:1 23. Синови Лијини бјеху: Рувим првенац Јаковљев, и Симеун и Левије и Јуда и Исахар и Завулон; 1 Мој. 46:8, 2 Мој. 1:2 24. А синови Рахиљини: Јосиф и Венијамин; 1 Мој. 43:29, 1 Мој. 44:27 25. А синови Вале робиње Рахиљине: Дан и Нефталим;

26. А синови Зелфе робиње Лијине: Гад и Асир. То су синови Јаковљеви, који му се родише у Падан-Араму.

27. И Јаков дође к Исаку оцу својему у Мамрију у Киријат-Арву, које је Хеврон, гдје Аврам и Исак бијаху дошљаци. 1 Мој. 13:18, Ис.Н. 14:15 28. А Исаку бјеше сто и осамдесет година;

29. И онемоћав умрије Исак, и би прибран к роду својему стар и сит живота; и погребоше га Исав и Јаков синови његови. 1 Мој. 15:15, 1 Мој. 25:8, 1 Мој. 25:9, 1 Мој. 49:31, 1 Мој. 49:33, Проп. 12:7

Глава 36

1. А ово је племе Исавово, а он је Едом. 1 Мој. 25:30 2. Исав се ожени између кћери Хананејских Адом кћерју Елома Хетејина, и Оливемом кћерју Ане сина Севегона Евејина, 1 Мој. 26:34, 1 Мој. 36:24 3. И Васематом кћерју Исмаиловом, сестром Наваотовом. 1 Мој. 28:9 4. И роди Ада Исаву Елифаса, а Васемата роди Рагуила. 1 Дн. 1:35 5. А Оливема роди Јеуса и Јеглома и Кореја. То су синови Исавови, који му се родише у земљи Хананској.

6. И Исав узе жене своје и синове своје и кћери своје и све домашње своје, и стада своја и сву стоку своју и све благо своје што бјеше стекао у земљи Хананској; па отиде у другу земљу далеко од Јакова брата својега. 5 Мој. 23:7 7. Јер им благо бијаше врло велико, те не могаху живјети заједно; нити их земља гдје бијаху дошљаци могаше носити од множине стоке њихове. 1 Мој. 13:6, 1 Мој. 13:11, 1 Мој. 17:8, 1 Дн. 29:15, Псал. 39:12, Псал. 105:12, Псал. 119:19, 2 Кор. 5:6, Јевр. 11:9, 1 Пет. 1:17, 1 Пет. 2:11 8. И Исав живљаше на планини Сиру. Исав је Едом. 1 Мој. 32:3, 1 Мој. 36:1, 5 Мој. 2:5, Ис.Н. 24:4 9. А ово је племе Исава оца Едомцима на планини Сиру.

10. Ово су имена синова Исавовијех: Елифас син Аде жене Исавове, и Ратуило син Васемате жене Исавове. 1 Дн. 1:35 11. А Елифасови синови бјеху: Теман, Омар, Софар, Готом и Кенез.

12. А Тамна бјеше иноча Елифасу сину Исавову, и роди Елифасу Амалика. то су синови Аде жене Исавове. 2 Мој. 17:8, 4 Мој. 24:20, 5 Мој. 25:17, 1 Сам. 15:2 13. А ово су синови Рагуилови: Нахот, Заре, Соме и Мозе. То бјеху синови Васемате жене Исавове.

14. А ово су синови Оливеме кћери Ане сина Севегонова, жене Исавове. Она роди Исаву Јеуса и Јеглома и Кореја.

15. Ово су старјешине синовима Исавовијем: синови Елифаса првенца Исавова: старјешина Теман, старјешина Омар, старјешина Софар, старјешина Кенез,

16. Старјешина Кореј, старјешина Готим, старјешина Амалик. То су старјешине од Елифаса у земљи Едомској. То су синови Адини.

17. А синови Рагуила сина Исавова: старјешина Нахот, старјешина Заре, старјешина Соме, старјешина Мозе. То су старјешине од Рагуила у земљи Едомској. То су синови Васемате жене Исавове.

18. А синови Оливеме жене Исавове: старјешина Јеус, старјешина Јеглом, старјешина Кореј. То су старјешине од Оливеме кћери Анине, жене Исавове.

19. То су синови Исавови, и то су старјешине њихове; а он је Едом.

20. А ово су синови Сира Хорејина, који живљаху у оној земљи: Лотан и Совал и Севегон и Ана, 1 Мој. 14:6, 5 Мој. 2:12, 5 Мој. 2:22, 1 Дн. 1:38 21. И Дисон и Асар и Рисон. То су старјешине Хорејима, синови Сирови у земљи Едомској.

22. А синови Лотанови бјеху Хорија и Еман, а сестра Лотанова бјеше Тамна.

23. А ово су синови Савалови: Голам и Манахат и Гевил и Софар и Омар.

24. А ово су синови Севегонови: Аије и Ана. А тај је Ана који пронађе топле изворе у пустињи пасући магарце Севегона оца својега. 3 Мој. 19:19 25. А ово су дјеца Анина: Дисон и Оливема кћи Анина.

26. А ово су синови Дисонови: Амада и Асван и Итран и Харан.

27. А ово су синови Асарови: Валам и Заван и Акан.

28. А ово су синови Рисонови: Уз и Аран.

29. И ово су старјешине Хорејима: старјешина Лотан, старјешина Совал, старјешина Севегон, старјешина Ана,

30. Старјешина Дисон, старјешина Асар, старјешина Рисон. То су старјешине Хорејима, како им старјешоваху у земљи Сиру.

31. А ово су цареви који цароваше у земљи Едомској прије него се зацари цар над синовима Израиљевијем. 1 Сам. 10:24, 1 Дн. 1:43 32. Царова у Едомској Валак син Веоров, а граду му бјеше име Денава.

33. А кад умрије Валак, зацари се на његово мјесто Јовав син Зарин од Восоре.

34. А кад умрије Јовав, зацари се на његово мјесто Асом од земље Темановске.

35. А кад умрије Асом, зацари се на његово мјесто Адад син Варадов, који исијече Мадијанце у пољу Моавском, а граду му бјеше име Гетен.

36. А кад умрије Адад, зацари се на његово мјесто Самада, из Масекаса.

37. А кад умрије Самада, зацари се на његово мјесто Саул из Ровота на ријеци. 1 Дн. 1:48 38. А кад умрије Саул, зацари се на његово мјесто Валенон син Аховоров.

39. А кад умрије Валенон син Аховоров, зацари се на његово мјесто Адар, а град му се зваше Фогор, а жени му бјеше име Метевеила, која бјеше кћи Матраиде кћери Мезевове. 1 Дн. 1:50 40. И ово су племена старјешинама од Исава по породицама њиховијем, по мјестима њиховијем, по именима њиховијем: старјешина Тамна, старјешина Гола, старјешина Јетер,

41. Старјешина Оливема, старјешина Ила, старјешина Финон,

42. Старјешина Кенез, старјешина Теман, старјешина Мазар,

43. Старјешина Магедило, старјешина Зафој. То су старјешине Едомске како наставаху у својој земљи. Овај Исав би отац Едомцима.

Глава 37

1. А Јаков живљаше у земљи гдје му је отац био дошљак, у земљи Хананској.

2. Ово су догађаји Јаковљеви. Јосиф кад бјеше момак од седамнаест година, пасијаше стоку с браћом својом, коју родише Вала и Зелфа жене оца његова; и доношаше Јосиф зле гласове о њима оцу својему. 1 Мој. 41:46, 1 Мој. 42:8, 1 Сам. 2:22 3. А Израиљ љубљаше Јосифа највећма измећу свијех синова својих, јер му се родио под старост; и начини му шарену хаљину. 1 Мој. 37:31, 1 Мој. 44:20, 2 Сам. 13:18 4. А браћа видећи гдје га отац љуби највећма између све браће његове, стадоше мрзити на њ тако да му не могаху лијепе ријечи проговорити. 1 Мој. 27:41, 1 Мој. 49:23, 1 Сам. 17:28, Јер. 12:6, Јован 7:3, Јован 7:5, 1 Јов. 2:11, 1 Јов. 3:10, 1 Јов. 3:12 5. Уз то усни Јосиф сан и приповједи браћи својој, те они још већма омрзну на њ.

6. Јер им рече: да чујете сан што сам снио:

7. Везасмо снопље у пољу, па мој сноп уста и исправи се, а ваши снопови иђаху унаоколо и клањаху се снопу мојему. 1 Мој. 42:6, 1 Мој. 42:9, 1 Мој. 43:26, 1 Мој. 44:14 8. Тада му браћа рекоше: да нећеш још бити цар над нама и заповједати нам? Стога још већма стадоше мрзити на њ ради санова његовијех и ради ријечи његовијех. 1 Мој. 42:10 9. Послије опет усни други сан, и приповједи браћи својој говорећи: усних опет сан, а то се сунце и мјесец и једанаест звијезда клањаху мени. 1 Мој. 46:29 10. А приповједи и оцу својему и браћи својој; али га отац прекори и рече му: какав је то сан што си снио? еда ли ћемо доћи ја и мати твоја и браћа твоја да се клањамо теби до земље? 1 Мој. 27:29 11. И завиђаху му браћа; али отац његов чуваше ове ријечи. Дан. 7:28, Лука 2:19, Лука 2:51, Дјела 7:9 12. А кад браћа његова отидоше да пасу стоку оца својега код Сихема,

13. Рече Израиљ Јосифу: не пасу ли браћа твоја стоку код Сихема? хајде да те пошаљем к њима. А он рече: ево ме.

14. А он му рече: иди, види како су браћа твоја и како је стока, па дођи да ми јавиш. И оправи га из долине Хевронске, и он отиде пут Сихема. 1 Мој. 13:18, 1 Мој. 23:2, 1 Мој. 23:19, 1 Мој. 35:27, Ис.Н. 14:14, Суд. 1:10 15. И човјек један нађе га а он лута по пољу, те га запита говорећи: шта тражиш?

16. А он рече: тражим браћу своју; кажи ми, молим те, гдје су са стоком? Пјес. 1:7 17. А човјек рече: отишли су одавде, јер чух гдје рекоше: хајдемо у Дотаим. И отиде Јосиф за браћом својом, и нађе их у Дотаиму. 2 Цар. 6:13 18. А они га угледаше издалека; и док још не дође близу њих, стадоше се договарати да га убију, 1 Сам. 19:1, Псал. 31:13, Псал. 37:12, Псал. 37:32, Псал. 94:21, Мат. 27:1, Мар. 14:1, Јован 11:53, Дјела 23:12 19. И рекоше међу собом: гле, ево онога што сне сања.

20. Хајде сада да га убијемо и да га бацимо у коју од овијех јама, па ћемо казати: љута га је звјерка изјела. Онда ћемо видјети шта ће бити од његовијех санова. Приче 1:11, Приче 6:17, 1 Јов. 3:12 21. Али Рувим кад чу то, избави га из руку њиховијех рекав: немојте да га убијемо. 1 Мој. 42:22 22. И још им рече Рувим: немојте крви прољевати; баците га у ову јаму у пустињи, а не дижите руке на њ. А он га шћаше избавити из руку њиховијех и одвести к оцу.

23. И кад Јосиф дође к браћи својој, свукоше с њега хаљину његову, хаљину шарену, коју имаше на себи.

24. И ухвативши га бацише га у јаму; а јама бјеше празна, не бјеше воде у њој.

25. Послије сједоше да једу. И подигавши очи угледаше, а то гомила Исмаиљаца иђаше од Галада с камилама натовареним мирисавога коријења и тамјана и смирне, те ношаху у Мисир. 1 Мој. 37:26, 1 Мој. 37:36, Приче 30:20, Јер. 8:22 26. И рече Јуда браћи својој: кака ће бити корист што ћемо убити брата својега и затајити крв његову? 1 Мој. 4:10, Јов 16:18 27. Хајде да га продамо овијем Исмаиљцима па да не дижемо руке своје на њ, јер нам је брат, наше је тијело. И послушаше га браћа његова. 1 Мој. 29:14, 1 Мој. 42:21, 1 Сам. 18:17, Нем. 5:5 28. Па кад трговци Мадијамски бијаху поред њих, они извукоше и извадише Јосифа из јаме, и продадоше Јосифа Исмаиљцима за двадесет сребрника; и они одведоше Јосифа у Мисир. 1 Мој. 39:1, 1 Мој. 45:4, 5 Мој. 33:16, Суд. 6:3, Псал. 105:17, Мат. 27:9, Дјела 7:9 29. А кад се Рувим врати к јами, а то нема Јосифа у јами; тада раздрије хаљине своје, Јов 1:20 30. Па се врати к браћи својој, и рече: нема дјетета; а ја куда ћу? 1 Мој. 42:13, 1 Мој. 42:36, Јер. 31:15 31. Тада узеше хаљину Јосифову, и заклавши јаре замочише хаљину у крв, 1 Мој. 37:23 32. Па онда послаше шарену хаљину оцу његову поручивши: нађосмо ову хаљину, види је ли хаљина сина твојега или није.

33. А он је позна и рече: сина је мојега хаљина; љута га је звјерка изјела; Јосиф је доиста раскинут. 1 Мој. 37:20, 1 Мој. 44:28 34. И раздрије Јаков хаљине своје, и веза костријет око себе; и тужаше за сином својим дуго времена. 1 Мој. 37:29 35. И сви синови његови и све кћери његове устадоше око њега тјешећи га, али се он не дадијаше утјешити, него говораше: с тугом ћу у гроб лећи за сином својим. Па и његов отац плакаше за њим. 1 Мој. 42:38, 2 Сам. 12:17 36. А Мадијанци продадоше га у Мисир Петефрију, дворанину Фараонову, заповједнику стражарском. 1 Мој. 39:1

Глава 38

1. А у то вријеме догоди се, те Јуда отиде од браће своје и уврати се код некога Одоламејца, којему име бјеше Ирас. 2 Цар. 4:8 2. И ондје видје Јуда кћер некога Хананејца, којему име бјеше Сава, и узе је и леже с њом; 1 Мој. 34:2, 1 Дн. 2:3 3. И она затрудње и роди сина, којему надједе име Ир. 4 Мој. 26:19 4. И опет затрудњевши роди сина, којему надједе име Авнан. 1 Мој. 46:12 5. И опет роди сина, и надједе му име Силом; а Јуда бијаше у Хасви кад она тога роди. 4 Мој. 26:20 6. И Јуда ожени првенца својега Ира дјевојком по имену Тамаром. 1 Мој. 24:4 7. Али Ир првенац Јудин бјеше неваљао пред Господом, и уби га Господ. 1 Мој. 46:12, 4 Мој. 26:19, 1 Дн. 2:3 8. А Јуда рече Авнану: уђи к жени брата својега и ожени се њом на име братово, да подигнеш сјеме брату својему. Мат. 22:24 9. А Авнан знајући да неће бити његов пород, кад лијегаше са женом брата својега просипаше на земљу, да не роди дјеце брату својему. 5 Мој. 25:6 10. Али Господу не би мило што чињаше, те уби и њега. 4 Мој. 26:19 11. И Јуда рече Тамари снаси својој: остани удовицом у кући оца својега докле одрасте Силом син мој. Јер говораше: да не умре и он као браћа му. И отиде Тамара, и живљаше у кући оца својега. 3 Мој. 22:13, Рута 1:13 12. А кад прође много времена, умрије кћи Савина, жена Јудина. И кад се Јуда утјеши, пође у Тамну к људима што му стризијаху овце, сам с Ирасом пријатељем својим Одоламејцем. 2 Сам. 13:23, 2 Сам. 13:37, 2 Сам. 13:39 13. И јавише Тамари говорећи: ето свекар твој иде у Тамну да стриже овце своје. Ис.Н. 15:10, Ис.Н. 15:57, Суд. 14:1, 1 Сам. 25:2 14. А она скиде са себе удовичко рухо своје, и узе покривало и покри лице, и сједе на раскршће на путу који иде у Тамну. Јер видје да је Силом одрастао а њу још не удаше за њ. 1 Мој. 38:11, 1 Мој. 38:26, Приче 7:10, Приче 7:12 15. А Јуда када видје, помисли да је курва, јер бјеше покрила лице своје.

16. Па сврну с пута к њој и рече јој: пусти да легнем с тобом. Јер није познао да му је снаха. А она рече: шта ћеш ми дати да легнеш са мном?

17. А он рече: послаћу ти јаре из стада. А она рече: али да ми даш залог докле га не пошљеш. 1 Мој. 38:20, Суд. 15:1, Језек. 16:33 18. А он рече: какав залог да ти дам? А она рече: ето, прстен и рубац, и штап што ти је у руци. И он јој даде, те леже с њом, и она затрудње од њега. 1 Мој. 38:25 19. Послије уставши Тамара отиде и скиде покривало са себе и обуче удовичко рухо. 1 Мој. 38:14 20. А Јуда посла јаре по пријатељу свом Одоламејцу да му донесе натраг од жене залог. Али је он не нађе.

21. Па питаше људе по оном мјесту гдје је она била говорећи: гдје је она курва што је била на раскршћу на овом путу? А они рекоше: није овдје било курве.

22. И врати се к Јуди и рече: не нађох је, него још рекоше мјештани: није овдје било курве.

23. А Јуда рече: нека јој да се не срамотимо; ја сам слао јаре, али је ти не нађе.

24. А кад прође до три мјесеца дана, јавише Јуди говорећи: Тамара снаха твоја учини прељубу, и ево затрудње од прељубе. А Јуда рече: изведите је да се спали. 3 Мој. 21:9, 5 Мој. 22:21, Суд. 19:2 25. А кад је поведоше, посла к свекру својему и поручи: с човјеком чије је ово затрудњела сам. И рече: тражи чији је овај прстен и рубац и штап. 1 Мој. 37:32 26. А Јуда позна и рече: правија је од мене, јер је не дадох сину својему Силому. И више не леже с њом. 1 Мој. 38:14, 1 Сам. 24:18, Јов 34:31 27. А кад дође вријеме да роди, а то близанци у утроби њезиној.

28. И кад се порађаше, једно дијете помоли руку, а бабица узе и веза му црвен конац око руке говорећи: овај је први.

29. Али он увуче руку, и гле изађе брат његов, а она рече: како продрије? продирање нека ти буде. И надјеше му име Фарес. Рута 4:12, 1 Дн. 27:3 30. А послије изађе брат му, којему око руке бијаше црвени конац, и надјеше му име Зара.

Глава 39

1. А Јосифа одведоше у Мисир; и Петефрије дворанин Фараонов, заповједник стражарски, човјек Мисирац, купи га од Исмаиљаца, који га одведоше онамо. 1 Мој. 37:36, Псал. 37:28, Псал. 105:17 2. И Господ бјеше с Јосифом, те би срећан, и живљаше у кући господара својега Мисирца. 1 Мој. 21:22, 1 Мој. 26:24, 1 Мој. 26:28, 1 Мој. 28:15, 1 Сам. 16:18, 1 Сам. 18:14, 1 Сам. 18:28, Јов 17:9, Псал. 5:12, Приче 3:7, Приче 3:9, Приче 3:10, Приче 3:33, Приче 30:5, Дјела 7:9 3. И господар његов видје да је Господ с њим и да све што ради Господ води у напредак у руци његовој. Псал. 1:3, Приче 10:6, Приче 10:22, Приче 28:20 4. И Јосиф стече милост у њега, и двораше га; а најпослије постави га над цијелијем домом својим, и што год имаше њему даде у руке. 1 Мој. 18:3, 1 Мој. 19:19, 1 Мој. 24:2 5. А кад га постави над домом својим и над свијем што имаше, од тада Господ благослови дом тога Мисирца ради Јосифа; и благослов Господњи бјеше на свему што имаше у кући и у пољу. 1 Мој. 30:27, 5 Мој. 28:3 6. И остави у Јосифовијем рукама све што имаше, и не разбираше ни за што осим јела које јеђаше. А Јосиф бијаше лијепа стаса и лијепа лица. 1 Сам. 16:12 7. И догоди се послије, те се жена господара његова загледа у Јосифа, и рече: лези са мном. 2 Сам. 13:11 8. А он не хтје, него рече жени господара својега: ето господар мој не разбира ни за што што је у кући, него што год има даде мени у руке.

9. Ни сам није већи од мене у овој кући, и ништа не крије од мене осим тебе, јер си му жена; па како бих учинио тако грдно зло и Богу згријешио? 1 Мој. 20:6, 3 Мој. 6:2, 2 Сам. 12:13, Псал. 51:4, Приче 6:29, Приче 6:32 10. И она говораше таке ријечи Јосифу сваки дан, али је не послуша да легне с њом ни да се бави код ње.

11. А један дан кад дође Јосиф у кућу да ради свој посао, а не бјеше никога од домашњих у кући, Приче 7:19 12. Она га ухвати за хаљину говорећи: лези са мном. Али он оставив јој у рукама хаљину своју побјеже и отиде. 2 Сам. 13:11, Приче 7:13 13. А кад она видје гдје јој остави у рукама хаљину своју и побјеже,

14. Викну чељад своју, и рече им говорећи: гледајте, довео нам је човјека Јеврејина да нас срамоти; дође к мени да легне са мном, а ја повиках иза гласа;

15. А он кад чу гдје вичем, остави хаљину своју код мене и побјеже и отиде.

16. И она остави хаљину његову код себе док му господар дође кући.

17. А тада му рече овако говорећи: слуга Јеврејин, којега си нам довео, дође к мени да ме осрамоти; 2 Мој. 23:1, Псал. 120:3, Приче 6:25, Приче 23:27, Приче 26:28, Приче 30:23 18. А ја повиках иза гласа, те он оставив хаљину своју код мене побјеже.

19. А кад господар његов чу ријечи жене своје гдје му рече: то ми је учинио слуга твој, разгњеви се врло. Приче 6:34 20. И господар Јосифов ухвати га, и баци га у тамницу, гдје лежаху сужњи царски; и би ондје у тамници. 1 Мој. 40:3, 1 Мој. 41:14, Псал. 105:18, Амос 5:8, 1 Пет. 2:19 21. Али Господ бјеше с Јосифом и рашири милост своју над њим и учини те омиље тамничару. 2 Мој. 3:21, 2 Мој. 11:3, 2 Мој. 12:36, Нем. 1:11, Псал. 106:46, Приче 16:7, Дан. 1:9, Дјела 7:9 22. И повјери тамничар Јосифу све сужње у тамници, и што је год требало ондје чинити он уређиваше. 1 Мој. 40:3 23. И тамничар не надгледаше ништа што бјеше у Јосифовој руци, јер Господ бјеше с њим; и што год чињаше, Господ вођаше у напредак. 1 Мој. 39:2, Приче 11:11

Глава 40

1. Послије тога догоди се, те пехарник цара Мисирскога и хљебар скривише господару својему, цару Мисирском. Нем. 1:11 2. И Фараон се разгњеви на та два дворанина, на старјешину над пехарницима и на старјешину над хљебарима; Приче 16:14 3. И баци их у тамницу у кући заповједника стражарскога, гдје Јосиф бјеше сужањ. 1 Мој. 39:20, 1 Мој. 41:10 4. А заповједник стражарски одреди им Јосифа да их служи; и бијаху дуго у тамници.

5. И уснише сан обојица у једну ноћ, сваки по значењу својега сна за себе, и пехарник и хљебар цара Мисирскога, који бијаху сужњи у тамници. 1 Мој. 41:11 6. И сјутрадан кад дође Јосиф к њима, погледа их, а они бјеху врло невесели.

7. Па запита дворане Фараонове, који бијаху сужњи с њим у кући господара његова, и рече: што сте данас лица невесела?

8. А они му рекоше: сан уснисмо обојица, а нема ко да нам каже шта значе. А Јосиф им рече: шта значе, није ли у Бога? али приповједите ми. 1 Мој. 41:15, Јов 33:23, Дан. 2:28 9. И старјешина над пехарницима приповједи сан свој Јосифу говорећи: сних, а преда мном чокот;

10. И на чокоту бјеху три лозе, и напупи и процвате, и грожђе на њему узре;

11. А у руци ми бјеше чаша Фараонова, те побрах зрело грожђе и исциједих га у чашу Фараонову, и додадох чашу Фараону.

12. А Јосиф му рече: ово значи: три су лозе три дана. Суд. 7:14, Дан. 2:36, Дан. 4:19 13. Још три дана, и Фараон бројећи своје дворане узеће и тебе, и опет те поставити у пређашњу службу, и опет ћеш му додавати чашу као и пређе док си му био пехарник. 2 Цар. 25:27, Псал. 3:3, Јер. 52:31 14. Али немој заборавити мене кад будеш у добру, учини милост и помени за ме Фараону, и изведи ме из ове куће. Ис.Н. 2:12, 1 Сам. 20:14, 1 Цар. 2:7, Лука 23:42 15. Јер су ме украли из земље Јеврејске, а овдје нијесам ништа учинио да ме баце у ову јаму. 1 Мој. 39:20 16. А кад видје старјешина над хљебарима како лијепо каза сан, рече Јосифу: и ја сних, а мени на глави три котарице бијеле;

17. И у најгорњој котарици бијаше свакојаких колача за Фараона, и птице јеђаху из котарице на мојој глави.

18. А Јосиф одговори и рече: ово значи: три котарице три су дана.

19. Још три дана, и Фараон бројећи дворане своје избациће те и објесиће те на вјешала, и птице ће јести с тебе месо.

20. И кад дође трећи дан, то бјеше дан у који се родио Фараон, и учини Фараон гозбу свима слугама својим, и наиђе међу слугама својим на старјешину над пехарницима и на старјешину над хљебарима; Мат. 14:6, Мат. 25:19, Мар. 6:21 21. И поврати старјешину над пехарницима у службу да додаје чашу Фараону; 1 Мој. 40:13, Нем. 2:1 22. А старјешину над хљебарима објеси, као што каза Јосиф. Јест. 7:10 23. И старјешина над пехарницима не опомену се Јосифа, него га заборави. Јов 19:14, Псал. 31:12, Приче 3:27, Проп. 9:15, Амос 6:6, Јевр. 13:16

Глава 41

1. А послије двије године дана усни Фараон, а он стоји на једној ријеци.

2. И гле, из ријеке изађе седам крава лијепијех и дебелијех, и стадоше пасти по обали. Јов 8:11 3. И гле, иза њих изађе из ријеке седам других крава, ружнијех и мршавијех, и стадоше поред онијех крава на обали. 1 Мој. 41:18 4. И ове краве ружне и мршаве поједоше онијех седам крава лијепијех и дебелијех. У том се пробуди Фараон.

5. Па опет заспав усни другом, а то седам класова израсте из једнога стабла једријех и лијепијех;

6. А иза њих исклија седам класова малијех и штуријех; 1 Мој. 41:22 7. Па ови класови мали поједоше онијех седам великијех и једријех. У том се пробуди Фараон и видје да је сан.

8. И кад би ујутру, он се забрину у духу, и послав сазва све гатаре Мисирске и све мудраце, и приповједи им шта је снио; али нико не може казати Фараону шта значи. 2 Мој. 7:11, Иса. 29:14, Дан. 1:20, Дан. 2:2, Дан. 4:5, Мат. 2:1 9. Тада проговори старјешина над пехарницима Фараону и рече: данас се опоменух гријеха својега.

10. Кад се Фараон расрди на слуге своје и баци у тамницу у кући заповједника стражарскога мене и старјешину над хљебарима, 1 Мој. 39:20, 1 Мој. 40:2 11. Уснисмо једну ноћ ја и он, сваки за себе по значењу сна својега уснисмо. 1 Мој. 40:5 12. А ондје бијаше с нама момче Јеврејче, слуга заповједника стражарскога, и ми му приповједисмо сне, а он нам каза шта чији сан значи. 1 Мој. 37:6, 1 Мој. 40:12, 2 Цар. 5:4 13. И зби се како нам каза: мене поврати Фараон у службу, а онога објеси. 1 Мој. 40:22 14. Тада Фараон посла по Јосифа, и брже га изведоше из тамнице, а он се обрија и преобуче се, те изађе пред Фараона. 1 Сам. 2:8, 2 Цар. 25:29, Псал. 105:20, Псал. 113:7, Проп. 4:14, Јер. 52:33, Дан. 2:25 15. А Фараон рече Јосифу: усних сан, па ми нико не умије да каже шта значи; а за тебе чујем да умијеш казивати сне. Псал. 25:14, Дан. 5:16 16. А Јосиф одговори Фараону и рече: то није у мојој власти, Бог ће јавити добро Фараону. 1 Мој. 40:8, 5 Мој. 29:29, Псал. 25:14, Приче 3:32, Дан. 2:22, Дан. 2:28, Дан. 2:30, Дан. 2:47, Дан. 4:2, Амос 3:7, Јован 15:15, Дјела 3:12, 2 Кор. 3:5 17. И рече Фараон Јосифу: усних, а ја стојим крај ријеке на обали.

18. И гле, из ријеке изађе седам крава дебелијех и лијепијех, те стадоше пасти по обали.

19. И гле, иза њих изађе седам других крава рђавијех, и врло ружнијех и мршавијех, каквијех нијесам видио у цијелој земљи Мисирској.

20. И ове краве мршаве и ружне поједоше онијех седам дебелијех,

21. И кад им бише у трбуху, не познаваше се да су им у трбуху, него опет бјеху онако ружне као прије. У том се пробудих.

22. Па опет усних, а то седам класова израсте из једнога стабла једријех и лијепијех;

23. А иза њих исклија седам малијех, танкијех и штуријех.

24. И ови танки класови прождријеше онијех седам лијепијех. И ово приповједих гатарима, али ми ни један не зна казати шта значи. Псал. 60:11, Псал. 118:8, Псал. 146:3, Иса. 8:19, Дан. 4:7 25. А Јосиф рече Фараону: оба су сна Фараонова једнака; Бог јавља Фараону шта је наумио. Дан. 2:28, Дан. 2:45, Откр. 4:1 26. Седам лијепијех крава јесу седам година, и седам лијепијех класова јесу седам година; оба су сна једнака.

27. А седам крава мршавијех и ружнијех, што изађоше иза онијех, јесу седам година; и седам класова ситнијех и штуријех биће седам година гладнијех. 2 Цар. 8:1 28. То је што рекох Фараону: Бог каже Фараону шта је наумио.

29. Ево доћи ће седам година врло роднијех свој земљи Мисирској.

30. А иза њих настаће седам гладнијех година, гдје ће се заборавити све обиље у земљи Мисирској, јер ће глад сатрти земљу, 1 Мој. 47:13, 1 Цар. 17:1, Псал. 105:16 31. Те се неће знати то обиље у земљи од глади потоње, јер ће бити врло велика.

32. А што је два пута засопце Фараон снио, то је зато што је зацијело Бог тако наумио, и на скоро ће то учинити Бог.

33. Него сада нека потражи Фараон човјека мудра и разумна, па нека га постави над земљом Мисирском.

34. И нека гледа Фараон да постави старјешине по земљи, и покупи петину по земљи Мисирској за седам роднијех година; 1 Мој. 47:24 35. Нека скупљају од свакога жита за роднијех година које иду, и нека снесу под руку Фараонову свакога жита у све градове, и нека чувају,

36. Да се нађе хране земљи за седам година гладнијех, кад настану, да не пропадне земља од глади.

37. И ово се учини добро Фараону и свијем слугама његовијем.

38. И рече Фараон слугама својим: можемо ли наћи човјека какав је овај, у којем би дух био Божји? 4 Мој. 27:18, Јов 32:8, Приче 2:6, Дан. 4:8, Дан. 5:11 39. Па рече Фараон Јосифу: кад је теби јавио Бог све ово, нема никога тако мудра и разумна као што си ти.

40. Ти ћеш бити над домом мојим, и сав ће ти народ мој уста љубити; само ћу овијем пријестолом бити већи од тебе.

41. И још рече Фараон Јосифу: ево, постављам те над свом земљом Мисирском. Псал. 105:21, Приче 14:35, Проп. 4:13, Дан. 6:3, Дјела 7:10 42. И скиде Фараон прстен с руке своје и метну га Јосифу на руку, и обуче га у хаљине од танкога платна, и објеси му златну верижицу о врату, Јест. 3:2, Јест. 3:10, Јест. 8:2, Јер. 52:33, Дан. 5:29 43. И посади га на кола која бијаху друга за његовијем, и заповједи да пред њим вичу: клањајте се! и да га је поставио над свом земљом Мисирском. 1 Мој. 45:8, Јест. 6:9 44. И још рече Фараон Јосифу: ја сам Фараон, али без тебе неће нико маћи руке своје ни ноге своје у свој земљи Мисирској. Псал. 105:22 45. И надје Фараон Јосифу име Псонтомфаних, и ожени га Асенетом кћерју Потифере свештеника Онскога. И пође Јосиф по земљи Мисирској.

46. А бијаше Јосифу тридесет година кад изађе пред Фараона цара Мисирскога. И отишав од Фараона обиђе сву земљу Мисирску. 1 Мој. 42:8, 4 Мој. 4:30, 1 Сам. 16:21, 2 Сам. 5:4, 1 Цар. 12:6, 1 Цар. 12:8, Дан. 1:19 47. И за седам роднијех година роди земља свашта изобила.

48. И стаде Јосиф купити за тијех седам година свакога жита што бјеше по земљи Мисирској, и сносити жито у градове; у сваки град сношаше жито с њива које бјеху око њега.

49. Тако накупи Јосиф жита врло много колико је пијеска морскога, тако да га преста мјерити, јер му не бјеше броја. 1 Мој. 22:17, Суд. 7:12, 1 Сам. 13:5, Псал. 78:27 50. И докле још не наста гладна година, родише се Јосифу два сина, које му роди Асенета кћи Потифере свештеника Онскога. 1 Мој. 46:20, 1 Мој. 48:5 51. И првенцу надједе Јосиф име Манасија, говорећи: јер ми Бог даде да заборавим сву муку своју и сав дом оца својега. 1 Мој. 48:1 52. А другоме надједе име Јефрем, говорећи: јер ми Бог даде да растем у земљи невоље своје. 1 Мој. 48:1 53. Али прође седам година роднијех у земљи Мисирској;

54. И наста седам година гладнијех, као што је Јосиф напријед казао. И бјеше глад по свијем земљама, а по свој земљи Мисирској бјеше хљеба. Псал. 105:16, Дјела 7:11 55. Али најпослије наста глад и по свој земљи Мисирској, и народ повика к Фараону за хљеб; а Фараон рече свима Мисирцима: идите к Јосифу, па што вам он каже оно чините.

56. И кад глад бјеше по свој земљи, отвори Јосиф све житнице, и продаваше Мисирцима. И глад поста врло велика у земљи Мисирској. 1 Мој. 42:6, 1 Мој. 47:14, 1 Мој. 47:24, Приче 11:26 57. И из свијех земаља долажаху у Мисир к Јосифу да купују; јер поста глад у свакој земљи. 5 Мој. 9:28

Глава 42

1. А Јаков видећи да има жита у Мисиру, рече синовима својим: шта гледате један на другога? Дјела 7:12 2. И рече: ето чујем да у Мисиру има жита; идите онамо те нам купите отуда, да останемо живи и не помремо. 1 Мој. 43:8, Псал. 33:18, Псал. 118:17, Иса. 38:1 3. И десеторица браће Јосифове отидоше да купе жита у Мисиру.

4. А Венијамина брата Јосифова не пусти отац с браћом говорећи: да га не би задесило како зло. 1 Мој. 42:38 5. И дођоше синови Израиљеви да купе жита с осталима који долажаху; јер бјеше глад у земљи Хананској. 1 Мој. 12:10, 1 Мој. 26:1, Дјела 7:11 6. А Јосиф управљаше земљом, и продаваше жито свему народу по земљи. И браћа Јосифова дошавши поклонише му се лицем до земље. 1 Мој. 37:7, 1 Мој. 41:41, 1 Мој. 42:38 7. А Јосиф угледав браћу позна их; али се учини да их не познаје, и оштро им проговори и рече: одакле сте дошли? А они рекоше: из земље Хананске, да купимо хране.

8. Јосиф дакле позна браћу своју; али они њега не познаше.

9. И опомену се Јосиф санова које је снио за њих; и рече им: ви сте уходе; дошли сте да видите гдје је земља слаба. 1 Мој. 37:5, 1 Мој. 37:9 10. А они му рекоше: нијесмо, господару; него слуге твоје дођоше да купе хране.

11. Сви смо синови једнога човјека, поштени људи, нигда нијесу слуге твоје биле уходе.

12. А он им рече: није истина, него сте дошли да видите гдје је земља слаба.

13. А они рекоше: нас је било дванаест браће, слуга твојих, синова једнога човјека у земљи Хананској; и ено, најмлађи је данас код оца нашега, а једнога нема више. 1 Мој. 37:30, 1 Мој. 44:20, Јер. 31:15, Плач 5:7 14. А Јосиф им рече: кажем ја да сте ви уходе.

15. Него хоћу да се увјерим овако: тако жив био Фараон, нећете изаћи одавде докле не дође амо најмлађи брат ваш. 1 Мој. 44:21, 1 Сам. 1:26, 1 Сам. 17:55 16. Пошљите једнога између себе нека доведе брата вашега, а ви ћете остати овдје у тамници, па ћу видјети је ли истина што говорите; иначе сте уходе, тако жив био Фараон!

17. И затвори их у тамницу на три дана.

18. А трећи дан рече им Јосиф: ако сте ради животу, ово учините, јер се ја Бога бојим: 3 Мој. 25:43, Нем. 5:15 19. Ако сте поштени људи, један брат између вас нека остане у тамници, а ви идите и однесите жита колико треба породицама вашим.

20. Па онда доведите к мени најмлађега брата својега да се посвједоче ријечи ваше и да не изгинете. И они учинише тако. 1 Мој. 42:5, 1 Мој. 43:3, 1 Мој. 44:23 21. И рекоше један другом: доиста се огријешисмо о брата својега. јер видјесмо муку душе његове кад нам се мољаше, па га се оглушисмо; зато дође на нас ова мука. Јов 36:8, Псал. 107:17, Приче 5:22, Приче 11:21, Приче 21:13, Ос. 5:15, Мат. 7:2 22. А Рувим одговори им говорећи: нијесам ли вам говорио: немојте се гријешити о дијете? али ме не послушасте; и зато се ево тражи од нас крв његова. 1 Мој. 9:5, 1 Мој. 37:21, 1 Цар. 2:32, 2 Дн. 24:22, Псал. 9:12, Лука 11:50 23. А они не знадијаху да их Јосиф разумије, јер се с њим разговараху преко тумача.

24. А Јосиф окрете се од њих, и заплака се. Потом се опет окрете к њима, и проговори с њима, и узев између њих Симеуна веза га пред њима. 1 Мој. 43:23, 1 Мој. 43:30 25. И заповједи Јосиф да им наспу вреће жита, па и новце што је који дао да метну свакоме у врећу, и да им даду брашњенице на пут. И тако би учињено. 1 Мој. 42:38 26. И натоваривши жито своје на магарце своје отидоше.

27. А један од њих отворив своју врећу да нахрани магарца својега у једној гостионици, видје новце своје озго у врећи. 1 Мој. 43:21 28. И рече браћи својој: ја добих натраг новце своје, ево их у мојој врећи. И задрхта срце у њима и уплашише се говорећи један другоме: што нам то учини Бог?

29. И дошавши к Јакову оцу својему у земљу Хананску, приповједише му све што им се догоди, говорећи:

30. Оштро говораше с нама човјек, који заповједа у оној земљи, и дочека нас као уходе. 1 Мој. 42:7 31. А кад му рекосмо: ми смо поштени људи, нигда нијесмо били уходе;

32. Било нас је дванаест браће, синова оца нашега; једнога већ нема, а најмлађи је данас код оца нашега у земљи Хананској;

33. Рече нам човјек, који заповједа у оној земљи: овако ћу дознати јесте ли поштени људи: брата једнога између себе оставите код мене, а што вам треба за породице ваше глади ради, узмите и идите. 1 Мој. 42:15, 1 Мој. 42:19 34. Послије доведите к мени брата својега најмлађега, да се увјерим да нијесте уходе него поштени људи; брата ћу вам вратити, и моћи ћете трговати по овој земљи. 1 Мој. 34:10 35. А кад изручиваху вреће своје, гле, свакоме у врећи бјеху у завежљају новци његови; и видјевши завежљаје новаца својих уплашише се и они и отац им. 1 Мој. 43:21 36. И рече им Јаков отац њихов: потрсте ми дјецу; Јосифа нема, Симеуна нема, па хоћете и Венијамина да узмете; све се скупило на ме. 1 Мој. 43:14 37. А Рувим проговори и рече оцу својему: два сина моја убиј, ако ти га не доведем натраг; дај га у моје руке, и ја ћу ти га опет довести. 1 Мој. 43:9 38. А он рече: неће ићи син мој с вама, јер је брат његов умро и он оста сам, па ако би га задесило како зло на путу на који ћете ићи, свалили бисте ме стара с тугом у гроб. 1 Мој. 37:33, 1 Мој. 37:35, 1 Мој. 42:13, 1 Мој. 44:4, 1 Мој. 44:28, 1 Мој. 44:29, 1 Мој. 44:31

Глава 43

43

{{{2}}}

{{{3}}}

{{{4}}}

{{{commentaires}}}

1. Али глад бјеше врло велика у оној земљи. 1 Мој. 12:10, 1 Мој. 26:1, 1 Цар. 18:2, 2 Цар. 8:1, Јер. 52:6, Плач 5:10 2. Па кад поједоше жито које бијаху донијели из Мисира, рече им отац: идите опет, и купите нам мало хране.

3. А Јуда му проговори и рече: тврдо нам се зарекао онај човјек говорећи: нећете видјети лица мојега, ако не буде с вама брат ваш. 1 Мој. 42:20, 1 Мој. 44:23, 1 Мој. 44:26, 2 Сам. 14:24 4. Ако ћеш пустити с нама брата нашега, ићи ћемо и купићемо ти хране.

5. Ако ли нећеш пустити, нећемо ићи, јер нам је казао онај човјек: нећете видјети лица мојега, ако не буде с вама брат ваш. 1 Мој. 42:20 6. А Израиљ рече: што ми то зло учинисте и казасте човјеку да имате још једнога брата?

7. А они рекоше: човјек је потанко распитивао за нас и за род наш говорећи: је ли вам јоште жив отац? имате ли још браће? а ми му одговарасмо како нас питаше. Јесмо ли могли како знати да ће казати: доведите брата својега?

8. И рече Јуда Израиљу оцу својему: пусти дијете са мном, па ћемо се подигнути и отићи, да останемо живи и не помремо и ми и ти и наша дјеца.

9. Ја ти се јамчим за њ, из моје га руке ишти; ако ти га не доведем натраг и преда те не ставим, да сам ти крив довијека. 1 Мој. 44:32, Филиб. 1:18 10. Да нијесмо толико оклијевали, до сада бисмо се два пута вратили.

11. Онда рече Израиљ отац њихов: кад је тако, учините ово: узмите што најљепше има у овој земљи у своје вреће, и понесите човјеку оном дар: мало тамјана и мало меда, мирисава коријења и смирне, урме и бадема. 1 Мој. 32:20, 1 Мој. 37:25, Приче 18:16, Јер. 8:22, Језек. 27:17 12. А новаца понесите двојином, и узмите новце што бијаху озго у врећама вашим и однесите натраг, може бити да је погрјешка. 1 Мој. 42:25 13. И узмите брата својега, па устаните и идите опет к оном човјеку.

14. А Бог свемогући да вам да да нађете милост у онога човјека, да вам пусти брата вашега другога и Венијамина; ако ли останем без дјеце, нек останем без дјеце. 1 Сам. 14:6, 2 Сам. 22:3, 2 Сам. 22:31, Јов 13:15, Псал. 22:4, Псал. 34:8, Псал. 34:22, Псал. 141:8, Приче 28:5, Иса. 57:13, Наум 1:7 15. Тада узевши даре и новаца двојином, узевши и Венијамина, подигоше се и отидоше у Мисир, и изађоше пред Јосифа.

16. А Јосиф кад видје с њима Венијамина, рече човјеку који управљаше кућом његовом: одведи ове људе у кућу, па накољи меса и зготови, јер ће у подне са мном јести ови људи. 1 Мој. 24:2, 1 Мој. 39:4 17. И учини човјек како Јосиф рече, и уведе људе у кућу Јосифову.

18. А они се бојаху кад их човјек вођаше у кућу Јосифову, и рекоше: за новце који пређе бјеху метнути у вреће наше води нас, докле смисли како ће нас окривити, да нас зароби и узме наше магарце.

19. Па приступивши к човјеку који управљаше кућом Јосифовом, проговорише му на вратима кућним,

20. И рекоше: чуј, господару; дошли смо били и пређе, и куписмо хране;

21. Па кад дођосмо у једну гостионицу и отворисмо вреће, а то новци свакога нас бијаху озго у врећи његовој, новци наши на мјеру; и ево смо их донијели натраг; 1 Мој. 42:27, 1 Мој. 44:8 22. А друге смо новце донијели да купимо хране; не знамо ко нам метну новце наше у вреће.

23. А он им рече: будите мирни, не бојте се; Бог ваш и Бог оца вашега метнуо је благо у вреће ваше; новци су ваши били у мене. И изведе им Симеуна.

24. И уведе их човјек у кућу Јосифову, и донесе им воде те опраше ноге, и магарцима њиховијем положи. 1 Мој. 18:4, 1 Мој. 24:32, Лука 7:44, Јован 13:5, 1 Тим. 5:10 25. И приправише дар чекајући докле дође Јосиф у подне, јер чуше да ће они ондје обједовати. 1 Мој. 43:31 26. И кад Јосиф дође кући, изнесоше му дар који имаху код себе, и поклонише му се до земље. 1 Мој. 27:29, 1 Мој. 33:6, Рута 2:10 27. А он их запита како су, и рече: како је отац ваш стари, за кога ми говористе? је ли јоште жив? 1 Мој. 42:11, 1 Мој. 42:13 28. А они рекоше: добро је слуга твој, отац наш; још је жив. И поклонише му се. 1 Мој. 37:7, Приче 14:19 29. А он погледав видје Венијамина брата својега, сина матере своје, и рече: је ли вам то најмлађи брат ваш за којега ми говористе? И рече: Бог да ти буде милостив, синко! 1 Мој. 35:17, 1 Мој. 42:13 30. А Јосифу гораше срце од љубави према брату својему, те брже потражи гдје ће плакати, и ушав у једну собу плака ондје. 1 Мој. 42:24, 2 Сам. 18:33, 1 Цар. 3:26, Јер. 31:20 31. Послије умив се изађе, и устежући се рече: дајте објед.

32. И донесоше њему напосе, и њима напосе, и Мисирцима који обједоваху у њега напосе, јер не могаху Мисирци јести с Јеврејима, јер је то нечисто Мисирцима. 1 Мој. 46:34, 2 Мој. 8:26 33. А сјеђаху пред њим старији по старјешинству својем а млађи по младости својој. И згледаху се од чуда.

34. И узимајући јела испред себе слаше њима, и Венијамину допаде пет пута више него другима. И пише и напише се с њим. 1 Мој. 45:22, 2 Сам. 11:8

Глава 44

44

{{{2}}}

{{{3}}}

{{{4}}}

{{{commentaires}}}

1. И заповједи Јосиф човјеку што управљаше кућом његовом говорећи: наспи овијем људима у вреће жита колико могу понијети, и свакоме у врећу метни озго новце његове.

2. И чашу моју, чашу сребрну, метни најмлађему у врећу озго и новце за његово жито. И учини како му Јосиф рече.

3. А ујутру кад свану, отпустише људе с магарцима њиховијем.

4. А кад изађоше из мјеста и још не бијаху далеко, рече Јосиф човјеку што управљаше кућом његовом: устани, иди брже за онијем људима, и кад их стигнеш реци им: зашто враћате зло за добро?

5. Није ли то чаша из које пије мој господар? и неће ли по њој зацијело познати какви сте? зло сте радили што сте то учинили. 1 Мој. 44:15 6. И он их стиже, и рече им тако.

7. А они му рекоше: зашто говориш, господару, таке ријечи? Сачувај Боже да слуге твоје учине тако што! 1 Сам. 20:2 8. Ено смо ти донијели натраг из земље Хананске новце које нађосмо озго у врећама својим, па како бисмо украли из куће господара твојега сребро или злато? 1 Мој. 43:21 9. У којега се између слуга твојих нађе, онај нека погине, и сврх тога ми ћемо бити робови господару мојему. 1 Мој. 31:32 10. А он рече: нека буде како рекосте; али у кога се нађе, онај да ми буде роб, а ви остали нећете бити криви.

11. И брже поскидаше сви на земљу вреће своје, и раздријешише сваки своју врећу.

12. А он стаде тражити почев од најстаријега, и кад дође на најмлађега, нађе се чаша у врећи Венијаминовој.

13. Тада раздријеше хаљине своје, и натоваривши сваки свој товар на својега магарца вратише се у град. 1 Мој. 37:29, 1 Мој. 37:34, 4 Мој. 14:6, 2 Сам. 1:11 14. И дође Јуда с браћом својом Јосифу у кућу, док он још бијаше код куће, и падоше пред њим на земљу. 1 Мој. 37:7 15. А Јосиф им рече: шта сте то учинили? зар нијесте знали да човјек као што сам ја може зацијело дознати? 2 Сам. 14:19 16. Тада рече Јуда: шта да ти речемо, господару? шта да говоримо? како ли да се правдамо? Бог је открио злочинство твојих слуга. Ево, ми смо сви робови твоји, господару, и ми и овај у кога се нашла чаша. 1 Мој. 44:9, Јов 39:37 17. А Јосиф рече: Боже сачувај! нећу ја то; у кога се нашла чаша он нека ми буде роб, а ви идите с миром оцу својему. Ис.Н. 22:29, Ис.Н. 24:16, 1 Сам. 12:23, 1 Сам. 14:45, 1 Сам. 20:2, Јов 27:5, Приче 17:15, Лука 20:16, Рим. 3:4, Рим. 3:6, Рим. 3:31, Рим. 6:2, Рим. 6:15, Рим. 7:7, Рим. 7:13, Рим. 9:14, Рим. 11:1, Рим. 11:11 18. Али Јуда приступив к њему рече: чуј ме, господару; допусти да проговори слуга твој господару својему, и нека се гњев твој не распали на слугу твојега, јер си ти као сам Фараон. 1 Мој. 18:30, 1 Мој. 18:32, 1 Мој. 41:40, Приче 19:12 19. Господар мој запита слуге своје говорећи: имати ли оца или брата?

20. А ми рекосмо господару својему: имамо стара оца и брата најмлађега, који му се роди у старости; а његов је брат умро, и он оста сам од матере своје, и отац га пази. 1 Мој. 37:3 21. А ти рече слугама својим: доведите ми га да видим својим очима. 1 Мој. 42:15, 1 Мој. 42:20 22. И рекосмо господару својему: неће моћи дијете оставити оца својега; да остави оца својега, одмах ће отац умријети.

23. А ти рече слугама својим: ако не дође брат ваш најмлађи, нећете видјети лица мојега. 1 Мој. 42:20, 1 Мој. 43:3, 1 Мој. 43:5 24. А кад се вратисмо к слузи твојему а оцу мојему, казасмо му ријечи господара мојега.

25. Послије рече нам отац: идите опет, купите нам хране. 1 Мој. 43:2 26. А ми рекосмо: не можемо ићи, осим ако буде брат наш најмлађи с нама, онда ћемо ићи, јер не можемо видјети лица онога човјека, ако не буде с нама брат наш најмлађи.

27. А слуга твој, отац мој, рече нам: знате да ми је жена родила два сина. 1 Мој. 46:19 28. И један од њих отиде од мене, и рекох: зацијело га је раскинула звјерка; и до сада га не видјех. 1 Мој. 37:33 29. Ако и овога одведете од мене и задеси га како зло, свалићете ме стара у гроб с тугом. 1 Мој. 42:36, 1 Мој. 42:38 30. Па сада да отидем к слузи твојему, оцу својему, а ово дијете да не буде с нама, како је душа онога везана за душу овога, 1 Сам. 18:1 31. Умријеће кад види да нема дјетета, те ће слуге твоје свалити старога слугу твојега а оца својега с тугом у гроб. 1 Мој. 42:38 32. А твој се слуга подјемчио за дијете оцу својему рекав: ако ти га не доведем натраг, да сам крив оцу својему до вијека. 1 Мој. 43:9 33. Зато нека слуга твој остане мјесто дјетета да буде роб господару мојему а дијете нека иде с браћом својом. 2 Мој. 32:32 34. Јер како бих се вратио к оцу својему без дјетета, да гледам јаде који би ми оца задесили?

Глава 45

45

{{{2}}}

{{{3}}}

{{{4}}}

{{{commentaires}}}

1. Тада Јосиф не могући се уздржати пред осталима који стајаху око њега, повика: изађите сви напоље. Тако не оста нико код њега кад се Јосиф показа браћи својој.

2. Па бризну плакати тако да чуше Мисирци, чу и дом Фараонов. 1 Мој. 43:30 3. И рече Јосиф браћи својој: ја сам Јосиф; је ли ми отац још у животу? Али му браћа не могаху одговорити, јер се препадоше од њега. Дјела 7:13 4. А Јосиф рече браћи својој: приступите ближе к мени. И приступише; а он рече ја сам Јосиф брат ваш, којега продадосте у Мисир. 1 Мој. 37:28 5. А сада немојте жалити нити се кајати што ме продадосте овамо, јер Бог мене посла пред вама ради живота вашега. 1 Мој. 50:20, 5 Мој. 23:14, 2 Сам. 16:10, Јов 5:19, Јов 39:3, Псал. 33:18, Псал. 37:18, Псал. 62:11, Псал. 73:1, Псал. 105:6, Иса. 40:2, Дјела 4:24, 2 Кор. 2:7, Филим. 1:15, 2 Пет. 2:9 6. Јер је већ двије године дана глад у земљи, а биће још пет година, гдје неће бити ни орања ни жетве.

7. А Бог ме посла пред вама, да вас сачува на земљи и да вам избави живот избављењем превеликим.

8. И тако нијесте ме ви оправили овамо него сам Бог, који ме постави оцем Фараону и господарем од свега дома његова и старјешином над свом земљом Мисирском. 1 Мој. 41:43, Суд. 17:10, Јов 29:16 9. Вратите се брже к оцу мојему и кажите му: овако вели син твој Јосиф: Бог ме је поставио господарем свему Мисиру, ходи к мени, немој оклијевати. Дјела 7:14 10. Сједјећеш у земљи Гесемској и бићеш близу мене, ти и синови твоји и синови синова твојих, и овце твоје и говеда твоја и што је год твоје. 1 Мој. 46:28, 1 Мој. 47:1 11. И ја ћу те хранити ондје, јер ће још пет година бити глад, да не погинеш од глади ти и дом твој и што је год твоје. 1 Тим. 5:4 12. А ето видите очима својима, и брат мој Венијамин својима очима, да вам ја из уста говорим. 1 Мој. 42:23 13. Кажите оцу мојему сву славу моју у Мисиру и што сте год видјели; похитајте и доведите овамо оца мојега. 4 Мој. 18:12, 4 Мој. 18:29, Дјела 7:14 14. Тада паде око врата Венијамину брату својему и плака. И Венијамин плака о врату његову. 1 Мој. 43:30, 1 Мој. 45:2, 1 Мој. 46:29 15. И изљуби сву браћу своју и исплака се над њима. Потом се браћа његова разговараху с њим.

16. И чу се глас у кући Фараоновој, и рекоше: дођоше браћа Јосифу. И мило би Фараону и слугама његовијем;

17. И рече Фараон Јосифу: кажи браћи својој: овако учините: натоварите магарце своје, па идите и вратите се у земљу Хананску,

18. Па узмите оца својега и чељад своју, и дођите к мени, и даћу вам најбоље што има у земљи Мисирској, и јешћете најбоље обиље ове земље. 1 Мој. 27:28 19. А ти им заповједи: овако учините: узмите са собом из земље Мисирске кола за дјецу своју и за жене своје, и поведите оца својега и дођите овамо;

20. А на покућство своје не гледајте, јер што има најбоље у свој земљи МИсирској ваше је.

21. И синови Израиљеви учинише тако; и Јосиф им даде кола по заповијести Фараоновој; даде им и брашњенице на пут.

22. И свакоме даде по двоје хаљине а Венијамину даде триста сребрника и петоре хаљине. 1 Мој. 43:34 23. А оцу својему посла још десет магараца натоваренијех најљепшијех ствари што има у Мисиру, и десет магарица натоваренијех жита и хљеба и јестива оцу на пут.

24. Тако оправи браћу своју, и пођоше; и рече им: немојте се корити путем.

25. Тако се вратише из Мисира, и дођоше у земљу Хананску к Јакову оцу својему.

26. И јавише му и рекоше: још је жив Јосиф, и заповједа над свом земљом Мисирском. А у њему срце пренеможе, јер им не вјероваше. Јов 29:24, Псал. 126:1, Лука 24:11, Лука 24:41 27. Али кад му казаше све ријечи Јосифове, које им је Јосиф рекао, и видје кола, која посла Јосиф по оца, тада оживје дух Јакова оца њихова;

28. И рече Израиљ: доста ми је кад је још жив син мој Јосиф; идем да га видим докле нијесам умро.

Глава 46

46

{{{2}}}

{{{3}}}

{{{4}}}

{{{commentaires}}}

¹. Тада пође Израиљ са свијем што имаше, и дошав у Вирсавеју принесе жртву Богу оца својега Исака. 1 Мој. 21:31, 1 Мој. 26:24, 1 Мој. 28:13, 1 Мој. 31:42 ². И Бог рече Израиљу ноћу у утвари: Јакове! Јакове! А он одговори: ево ме. 1 Мој. 15:1, Јов 33:14 ³. И Бог му рече: ја сам Бог, Бог оца твојега; не бој се отићи у Мисир; јер ћу ондје начинити од тебе народ велик. 1 Мој. 12:2, 1 Мој. 28:13, 2 Мој. 1:7, 2 Мој. 1:9, 5 Мој. 26:5 ⁴. Ја ћу ићи с тобом у Мисир, и ја ћу те одвести онамо, и Јосиф ће метнути руку своју на очи твоје. 1 Мој. 15:16, 1 Мој. 28:15, 1 Мој. 48:21, 1 Мој. 50:1, 1 Мој. 50:13, 2 Мој. 3:8 ⁵. И пође Јаков од Вирсавеје; и синови Израиљеви посадише Јакова оца својега и дјецу своју и жене своје на кола која посла Фараон по њ. 1 Мој. 15:13, Дјела 7:15 ⁶. И узеше стоку своју и благо своје што бијаху стекли у земљи Хананској; и дођоше у Мисир Јаков и сва породица његова. 4 Мој. 20:15, 5 Мој. 26:5, Ис.Н. 24:4, Псал. 105:23, Иса. 52:4 ⁷. Синове своје и синове синова својих, кћери своје и кћери синова својих, и сву породицу своју доведе са собом у Мисир.

⁸. А ово су имена дјеце Израиљеве што дођоше у Мисир: Јаков и синови његови. Првенац Јаковљев Рувим; 2 Мој. 1:1, 2 Мој. 6:14, 4 Мој. 26:5, 1 Дн. 5:1 ⁹. И синови Рувимови: Енох, Фалуј, Есрон и Хармија.

¹⁰. А синови Симеунови: Јемуило, Јамин, Аод, Јахин, Соар и Саул, син једне Хананејке. 2 Мој. 6:15, 1 Дн. 4:24 ¹¹. Синови Левијеви: Гирсон, Кат и Мерарије.

¹². Синови Јудини: Ир, Авнан, Силом, Фарес и Зара; а умрли бјеху Ир и Авнан у земљи Хананској, али бијаху синови Фаресови Есром и Јемуило. 1 Мој. 38:3, 1 Мој. 38:29, 1 Дн. 2:5 ¹³. Синови Исахарови: Тола, Фува, Јов, и Симрон.

¹⁴. Синови Завулонови: Серед, Алон, и Ахојило.

¹⁵. То су синови Лијини, које роди Јакову у Падан-Араму, и јоште Дина кћи његова. Свега душа, синова његовијех и кћери његовијех бјеше тридесет и три.

¹⁶. Синови Гадови: Сифон, Агије, Суније, Есвон, Ирије, Ародије и Арилије. 4 Мој. 26:15 ¹⁷. Синови Асирови: Јемна, Јесва, Јесвија и Верија, и сестра њихова Сара. А синови Веријини Ховор и Мелхило. 1 Дн. 7:30 ¹⁸. То су синови Зелфе, коју даде Лаван Лији кћери својој, и она их роди Јакову, шеснаест душа. 1 Мој. 30:10 ¹⁹. А синови Рахиље жене Јаковљеве: Јосиф и Венијамин.

²⁰. А Јосифу се родише у Мисиру од Асенете кћери Потифере свештеника Онскога: Манасија и Јефрем. 1 Мој. 41:50 ²¹. А синови Венијаминови: Вела, Вехер, Асвил, Гира, Наман, Ихије, Рос, Мупим, Упим и Арад. 4 Мој. 26:38, 1 Дн. 7:6, 1 Дн. 7:12, 1 Дн. 8:1 ²². То су синови Рахиљини што се родише Јакову, свега четрнаест душа.

²³. И син Данов: Асом. 1 Дн. 7:12 ²⁴. А синови Нефталимови: Асило, Гуније, Јесер и Силим.

²⁵. То су синови Вале, коју даде Лаван Рахиљи кћери својој и она их роди Јакову; свега седам душа. 1 Мој. 29:29, 1 Мој. 30:5, 1 Мој. 30:7 ²⁶. А свега душа што дођоше с Јаковом у Мисир а изађоше од бедара његовијех, осим жена синова Јаковљевијех, свега душа бјеше шездесет и шест. 2 Мој. 1:5 ²⁷. И два сина Јосифова који му се родише у Мисиру; свега дакле душа дома Јаковљева, што дођоше у Мисир, бјеше седамдесет. 5 Мој. 10:22, Дјела 7:14 ²⁸. А Јуду посла Јаков напријед к Јосифу, да му јави да изађе преда њ у Гесем. И дођоше у земљу Гесемску. 1 Мој. 31:21 ²⁹. А Јосиф упреже у кола своја, и изађе на сусрет Израиљу оцу својему у Гесем; и кад га видје Јаков, паде му око врата, и плака дуго о врату његову. 1 Мој. 37:9, 1 Мој. 43:30, 1 Мој. 45:2 ³⁰. И рече Израиљ Јосифу: сада не марим умријети кад сам те видио да си јоште жив. Лука 2:29 ³¹. А Јосиф рече браћи својој и дому оца својега: идем да јавим Фараону; али ћу му казати: браћа моја и дом оца мојега из земље Хананске дођоше к мени; 1 Мој. 47:1 ³². А ти су људи пастири и свагда су се бавили око стоке, и доведоше овце своје и говеда своја и што год имају.

³³. А кад вас Фараон дозове, рећи ће вам: каку радњу радите? 1 Мој. 47:2 ³⁴. А ви кажите: пастири су биле слуге твоје од младости, и ми и стари наши; да бисте остали у земљи Гесемској; јер су Мисирцима сви пастири нечисти. 1 Мој. 30:35, 1 Мој. 34:5, 1 Мој. 37:12, 2 Мој. 8:26

Глава 47

47

{{{2}}}

{{{3}}}

{{{4}}}

{{{commentaires}}}

1. И отишав Јосиф јави Фараону и рече: отац мој и браћа моја с овцама својим и с говедима својим и са свијем што имају дођоше из земље Ханаске, и ево их у земљи Гесемској. 1 Мој. 45:10, 1 Мој. 46:28, 1 Мој. 46:31 2. И узев неколицину браће своје, пет људи, изведе их пред Фараона. Дјела 7:13 3. А Фараон рече браћи његовој: каку радњу радите? А они рекоше Фараону: пастири су слуге твоје, и ми и наши стари. 1 Мој. 46:33, Јона 1:8 4. Још рекоше Фараону: дођосмо да живимо као дошљаци у овој земљи, јер нема паше за стоку твојих слуга, јер је велика глад у земљи Хананској; а сада допусти да живе у земљи Гесемској слуге твоје. 1 Мој. 15:13, 1 Мој. 43:1, 1 Мој. 46:34, 5 Мој. 26:5, Псал. 105:23, Иса. 52:4, Дјела 7:11 5. А Фараон рече Јосифу: отац твој и браћа твоје дођоше к теби;

6. У твојој је власти земља Мисирска; на најбољем мјесту у овој земљи насели оца својега и браћу своју, нека живе у земљи Гесамској; и као које знаш између њих да су вриједни људи, постави их над мојом стоком. 1 Мој. 20:15, 1 Мој. 47:4, 1 Цар. 11:28, Приче 12:24, Приче 22:29 7. Послије доведе Јосиф и Јакова оца својега и изведе га пред Фараона, и благослови Јаков Фараона. 1 Мој. 47:10 8. А Фараон рече Јакову: колико ти има година?

9. Одговори Јаков Фараону: мени има сто и тридесет година, како сам дошљак. Мало је дана живота мојега и зли су били, нити стижу вијека отаца мојих, колико су они живјели. 1 Мој. 25:7, 1 Мој. 35:28, 1 Мој. 47:28, Јов 7:7, Јов 14:1, Псал. 39:12, Псал. 102:3, Псал. 119:19, Приче 15:15, Проп. 2:23, 2 Кор. 5:6, Јевр. 11:9, Јаков 4:14, 1 Пет. 1:24, 1 Пет. 2:11 10. И благословив Јаков Фараона отиде од Фараона.

11. А Јосиф насели оца својега и браћу своју, и даде им добро у земљи Мисирској на најбољем мјесту те земље, у земљи Рамеској, као што заповједи Фараон. 1 Мој. 47:27, 2 Мој. 1:11, 2 Мој. 12:37 12. И храњаше Јосиф хљебом оца својега и браћу своју и сав дом оца својега до најмањега. 2 Мој. 20:12, Приче 10:1 13. Али неста хљеба у свој земљи, јер глад бијаше врло велика, и узмучи се земља Мисирска и земља Хананска од глади. 1 Мој. 41:30, Дјела 7:11 14. И покупи Јосиф све новце што се налажаху по земљи Мисирској и по земљи Хананској за жито које куповаху, и слагаше новце у кућу Фараонову. 1 Мој. 41:56 15. А кад неста новца у земљи Мисирској и у земљи Хананској, стадоше сви Мисирци долазити к Јосифу говорећи: дај нам хљеба; зашто да мремо код тебе, што новаца нема? 1 Мој. 47:19 16. А Јосиф им говораше: дајте стоку своју, па ћу вам дати хљеба за стоку, кад је нестало новца.

17. И довођаху стоку своју к Јосифу, и Јосиф им даваше хљеба за коње и за овце и за говеда и за магарце. Тако их прехрани ону годину хљебом за сву стоку њихову.

18. А кад прође она година, стадоше опет долазити к њему друге године говорећи: не можемо тајити од господара својега, али је новаца нестало, и стока коју имасмо у нашега је господара; и није остало ништа да донесемо господару својему осим тјелеса наших и њива наших.

19. Зашто да мремо на твоје очи? ево и нас и наших њива; купи нас и њиве наше за хљеб, да с њивама својим будемо робови Фараону, и дај жита да останемо живи и не помремо и да земља не опусти.

20. Тако покупова Јосиф Фараону све њиве у Мисиру, јер Мисирци продаваху сваки своју њиву, кад глад узе јако мах међу њима. И земља поста Фараонова.

21. А народ пресели у градове од једнога краја Мисира до другога.

22. Само не купи свештеничких њива; јер Фараон одреди дио свештеницима, и храњаху се од својега дијела, који им даде Фараон, те не продаше својих њива. 1 Мој. 47:26, Језд. 7:24 23. А Јосиф рече народу: ево купих данас вас и њиве ваше Фараону; ево вам сјемена, па засијте њиве.

24. А што буде рода, даћете пето Фараону, а четири дијела нека буду вама за сјеме по њивама и за храну вама и онијема који су по кућама вашим и за храну дјеци вашој.

25. А они рекоше: ти си нам живот сачувао; нека нађемо милост пред господарем својим да будемо робови Фараону. 1 Мој. 33:15 26. И постави Јосиф закон до данашњега дана за њиве Мисирске да се даје пето Фараону; само њиве свештеничке не посташе Фараонове. 1 Мој. 47:22 27. А дјеца Израиљева живљаху у земљи Мисирској у крају Гесемском, и држаху га, и народише се и намножише се веома. 1 Мој. 12:2, 1 Мој. 15:13, 1 Мој. 17:6, 1 Мој. 18:18, 1 Мој. 26:4, 1 Мој. 46:3, 1 Мој. 47:11, 2 Мој. 1:7, 5 Мој. 26:5, Псал. 105:24, Дјела 7:17 28. И Јаков поживје у земљи Мисирској седамнаест година; а свега би Јакову сто и четрдесет и седам година.

29. А кад се приближи вријеме Израиљу да умре, дозва сина својега Јосифа, и рече му: ако сам нашао милост пред тобом, метни руку своју под стегно моје, и учини ми милост и вјеру, немој ме погрепсти у Мисиру; 1 Мој. 24:2, 1 Мој. 24:49, 1 Мој. 50:5, 1 Мој. 50:25, 5 Мој. 31:14, 1 Цар. 2:1 30. Него нека лежим код отаца својих; и ти ме однеси из Мисира и погреби ме у гробу њихову. А он рече: учинићу како си казао. 1 Мој. 23:2, 1 Мој. 23:17, 1 Мој. 25:9, 1 Мој. 35:29, 1 Мој. 49:29, 1 Мој. 50:5, 1 Мој. 50:13, 2 Сам. 19:37, Дјела 7:16, Јевр. 11:21, Јевр. 11:22 31. И рече му Јаков: закуни ми се. И он му се закле. И поклони се Израиљ преко узглавља од одра својега. 1 Мој. 48:2, 1 Цар. 1:47, Јевр. 11:21

Глава 48

48

{{{2}}}

{{{3}}}

{{{4}}}

{{{commentaires}}}

1. Послије јавише Јосифу: ено, отац ти је болестан. А он поведе са собом два сина своја, Манасију и Јефрема.

2. И јавише Јакову и рекоше: ево син твој Јосиф иде к теби. А Израиљ се окријепи, те сједе на постељи својој.

3. И рече Јаков Јосифу: Бог свемогући јави се мени у Лузу у земљи Хананској, и благослови ме; 1 Мој. 28:13, 1 Мој. 28:19, 1 Мој. 35:6, 1 Мој. 35:9, 1 Мој. 35:11 4. И рече ми: учинићу те да нарастеш и намножиш се; и учинићу од тебе мноштво народа, и даћу земљу ову сјемену твојему након тебе да је њихова довијека. 1 Мој. 17:8 5. Сада дакле два сина твоја, што ти се родише у земљи Мисирској прије него дођох к теби у Мисир, моји су, Јефрем и Манасија као Рувим и Симеун нека буду моји. 1 Мој. 41:50, 1 Мој. 46:20, Ис.Н. 13:7, Ис.Н. 14:4, Језек. 47:13 6. А дјеца коју родиш послије њих, нека буду твоја и нека се по имену браће своје зову у нашљедству својем.

7. Јер кад се вратих из Падана, умрије ми Рахиља у земљи Хананској на путу, кад бјеше још мало до Ефрате; и погребох је на путу у Ефрату, а то је Витлејем. 1 Мој. 35:19 8. А видјев Израиљ синове Јосифове, рече: ко су ови?

9. А Јосиф рече оцу својему: моји синови, које ми Бог даде овдје. А он рече: доведи их к мени, да их благословим. 1 Мој. 27:4, 1 Мој. 35:5 10. А очи бјеху Израиљу отежале од старости, те не могаше добро видјети. А кад му их приведе, цијелива их и загрли. 1 Мој. 27:1, 1 Мој. 27:27 11. И рече Израиљ Јосифу: нијесам мислио да ћу видјети лице твоје; а гле, Бог ми даде да видим и пород твој. 1 Мој. 45:26 12. А Јосиф одмаче их од кољена његовијех и поклони се лицем до земље.

13. Па их узе Јосиф обојицу, Јефрема себи с десне стране а Израиљу с лијеве, Манасију пак себи с лијеве стране а Израиљу с десне; и тако их примаче к њему.

14. А Израиљ пружив десну руку своју метну је на главу Јефрему млађему, а лијеву на главу Манасији, тако намјестив руке навлаш, ако и јест Манасија био првенац. Јевр. 11:21 15. И благослови Јосифа говорећи: Бог, којему су свагда угађали оци моји Аврам и Исак, Бог, који ме је хранио од како сам постао до данашњега дана, Јевр. 11:21 16. Анђео, који ме је избављао од свакога зла, да благослови дјецу ову, и да се по мојему имену и по имену отаца мојих Аврама и Исака прозову, и да се као рибе намноже на земљи! 1 Мој. 28:15, Амос 9:12, Дјела 15:17 17. А Јосиф кад видје гдје отац метну десну руку своју на главу Јефрему, не би му мило, па ухвати за руку оца својега да је премјести с главе Јефремове на главу Манасијину. 1 Мој. 48:14 18. И рече Јосиф оцу својему: не тако, оче; ово је првенац, метни десницу њему на главу.

19. Али отац његов не хтје, него рече: знам, сине, знам; и од њега ће постати народ, и он ће бити велик; али ће млађи брат његов бити већи од њега, и сјеме ће његово бити велико мноштво народа. 4 Мој. 2:19, 5 Мој. 33:17, Ис.Н. 17:17 20. И благослови их у онај дан и рече: тобом ће Израиљ благосиљати говорећи: Бог да те учини као Јефрема и као Манасију. Тако постави Јефрема пред Манасију. Рута 4:11 21. Послије рече Израиљ Јосифу: ево ја ћу скоро умријети; али ће Бог бити с вама и одвешће вас опет у земљу отаца ваших. 1 Мој. 50:24 22. И ја ти дајем један дио више него браћи твојој, који узех из руку Аморејских мачем својим и луком својим. 1 Мој. 34:28, Ис.Н. 17:14, Ис.Н. 24:32, 1 Дн. 5:2, Јован 4:5

Глава 49

49

{{{2}}}

{{{3}}}

{{{4}}}

{{{commentaires}}}

¹. Послије сазва Јаков синове своје и рече: скупите се да вам јавим шта ће вам бити до пошљетка.

4 Мој. 24:14, 5 Мој. 4:30, 5 Мој. 33:1, Амос 3:7

². Скупите се и послушајте, синови Јаковљеви, послушајте Израиља оца својега.

Псал. 34:11

³. Рувиме, ти си првенац мој, крјепост моја и почетак силе моје; први господством и први снагом.

5 Мој. 21:17, Дјела 7:8

⁴. Навро си као вода; нећеш бити први; јер си стао на постељу оца својега и оскврнио је легав на њу.

5 Мој. 27:20, 1 Дн. 5:1

⁵. Симеун и Левије, браћа, мачеви су им оружје неправди.

1 Мој. 34:25, Приче 18:9

⁶. У тајне њихове да не улази душа моја, са збором њиховијем да се не саставља слава моја; јер у гњеву својем побише људе, и за своје весеље покидаше волове.

Псал. 26:9, Приче 1:15

⁷. Проклет да је гњев њихов, што бјеше нагао, и љутина њихова, што бјеше жестока; раздијелићу их по Јакову, и расућу их по Израиљу.

Ис.Н. 21:1, 1 Дн. 4:24

⁸. Јуда, тебе ће хвалити браћа твоја, а рука ће ти бити за вратом непријатељима твојим, и клањаће ти се синови оца твојега.

5 Мој. 33:7, Суд. 1:2, 1 Дн. 5:2, 1 Дн. 28:4

⁹. Лавићу Јуда! с плијена си се вратио, сине мој; спусти се и леже као лав и као љути лав; ко ће га пробудити?

4 Мој. 24:9, Мих. 5:8, Откр. 5:5

¹⁰. Палица владалачка неће се одвојити од Јуде нити од ногу његовијех онај који поставља закон, докле не дође онај коме припада, и њему ће се покоравати народи.

4 Мој. 24:17, 1 Дн. 5:2, Псал. 60:7, Псал. 108:8, Иса. 2:2, Иса. 11:1, Иса. 42:1, Иса. 42:4, Иса. 49:6, Иса. 55:4, Иса. 60:1, Јер. 30:21, Језек. 21:32, Дан. 9:25, Агеј 2:7, Мат. 21:9, Лука 1:32, Лука 2:30

¹¹. Веже за чокот магаре своје, и за племениту лозу младе од магарице своје; у вину пере хаљину своју и огртач свој у соку од грожђа.

¹². Очи му се црвене од вина и зуби бијеле од млијека.

¹³. Завулон ће живјети покрај мора и гдје пристају лађе, а међа ће му бити до Сидона.

5 Мој. 33:18

¹⁴. Исахар је магарац јак у костима, који лежи у тору,

¹⁵. И видјев да је почивање добро и да је земља мила, сагнуће рамена своја да носи, и плаћаће данак.

¹⁶. Дан ће судити својему народу, као једно између племена Израиљевих.

Суд. 13:2, Суд. 15:20

¹⁷. Дан ће бити змија на путу и гуја на стази, која уједа коња за кичицу, те пада коњик наузнако.

Суд. 18:27

¹⁸. Господе, тебе чекам да ме избавиш.

Псал. 25:3, Псал. 25:5, Псал. 62:5, Псал. 130:5, Иса. 25:9, Иса. 40:31, Плач 3:26, Рим. 2:7, Филиб. 3:20, Титу 2:13

¹⁹. А Гад, њега ће војска свладати; али ће најпослије он надвладати.

5 Мој. 33:20

²⁰. У Асира ће бити обилата храна, и он ће давати сласти царске.

²¹. Нефталим је кошута пуштена, и говориће лијепе ријечи.

²². Јосиф је родна грана, родна грана крај извора, којој се огранци раширише сврх зида.

Ос. 13:15

²³. Ако га и уцвијелише љуто и стријељаше на њ, и бише му непријатељи стријелци,

1 Мој. 37:24

²⁴. Опет оста јак лук његов и ојачаше мишице руку његовијех од руку јакога Бога Јаковљева, одакле поста пастир, камен Израиљу,

2 Цар. 13:16, Јов 29:20, Псал. 80:1, Псал. 132:2, Псал. 132:5, Иса. 28:16

²⁵. Од силнога Бога оца твојега, који ће ти помагати, и од свемогућега, који ће те благословити благословима озго с неба, благословима оздо из бездана, благословима од дојака и од материце.

5 Мој. 33:13

²⁶. Благослови оца твојега надвисише благослове мојих старијех сврх брда вјечнијех, нека буду над главом Јосифовом и над тјеменом одвојенога између браће.

²⁷. Венијамин је вук грабљиви, јутром једе лов, а вечером дијели плијен.

4 Мој. 23:24, Суд. 20:21, Суд. 20:25, Јест. 8:11, Језек. 39:10, Зах. 14:1 ²⁸. Ово су дванаест племена Израиљевих, и ово им отац изговори кад их благослови, свако благословом његовијем благослови их.

²⁹. Потом им заповједи и рече им: кад се приберем к роду својему, погребите ме код отаца мојих у пећини која је на њиви Ефрона Хетејина,

1 Мој. 15:15, 1 Мој. 25:8, 1 Мој. 47:30, 1 Мој. 50:13, 2 Сам. 19:32

³⁰. У пећини која је на њиви Макпелској према Мамрији у земљи Хананској, коју купи Аврам с њивом у Ефрона Хетејина да има свој гроб.

1 Мој. 23:16, 1 Мој. 23:17

³¹. Ондје погребоше Аврама и Сару жену његову, ондје погребоше Исака и Ревеку жену његову, и ондје погребох Лију.

1 Мој. 23:19, 1 Мој. 25:9, 1 Мој. 35:29

³². А купљена је њива и пећина на њој у синова Хетовијех.

³³. А кад изговори Јаков заповјести синовима совјим, диже ноге своје на постељу, и умрије, и прибран би к роду својему.

Глава 50

50

{{{2}}}

{{{3}}}

{{{4}}}

{{{commentaires}}}

¹. Тада Јосиф паде на лице оцу својему, и плака над њим цјелујући га.

1 Мој. 46:4, 2 Цар. 13:14

². И заповједи Јосиф слугама својим љекарима да мирисима помажу оца његова; и љекари помазаше мирисима Израиља.

2 Дн. 16:14, Мат. 26:12, Мар. 16:1

³. И наврши му се четрдесет дана, јер толико дана треба онијем које помажу мирисима; и плакаше за њим Мисирци седамдесет дана.

4 Мој. 20:29, 5 Мој. 34:8

⁴. А кад прођоше жалосни дани, рече Јосиф домашњима Фараоновијем говорећи: ако сам нашао милост пред вама, говорите Фараону и реците:

Јест. 4:2

⁵. Отац ме је мој заклео говорећи: ево, ја ћу скоро умријети; у гробу мојем, који ископах у земљи Хананској, ондје ме погреби. Па сада да идем да погребем оца својега, а послије ћу опет доћи.

2 Дн. 16:14, Иса. 22:16, Мат. 27:60

⁶. А Фараон му рече: иди, погреби оца својега како те је заклео.

⁷. И отиде Јосиф да погребе оца својега; и с њим пођоше све слуге Фараонове, старјешине од дома његова и све старјешине од земље Мисирске,

⁸. И сав дом Јосифов и браћа његова и дом оца његова; само дјецу своју и овце своје и говеда своја оставише у земљи Гесемској.

⁹. А пође с њим кола и коњаника толико да бјеше војска врло велика.

¹⁰. А кад дођоше на гумно Атадово, које је с ону страну Јордана, плакаше ондје много и врло тужно; и Јосиф учини жалост за оцем својим за седам дана.

1 Сам. 31:13, Јов 2:13, Дјела 8:2

¹¹. А људи из оне земље, Хананејци, кад видјеше плач на гумну Атадову, рекоше: у великој су жалости Мисирци. Зато прозваше оно мјесто с ону страну Јордана жалост Мисирска.

¹². И учинише му синови његови како им бјеше заповједио.

¹³. Однесоше га синови његови у земљу Хананску, и погребоше га у пећини на њиви Макпелској, коју купи Аврам да има свој гроб у Ефрона Хетејина према Мамрији.

1 Мој. 23:16, 1 Мој. 23:17, Дјела 7:16

¹⁴. И погребавши оца својега врати се Јосиф у Мисир и браћа његова и сви који бијаху изашли с њим да погребу оца његова.

¹⁵. А браћа Јосифова видећи гдје им отац умрије, рекоше: може бити да се Јосиф срди на нас, па ће нам се осветити за све зло што му учинисмо.

Јов 15:21

¹⁶. Зато поручише Јосифу: отац твој заповједи на смрти и рече:

¹⁷. Овако кажите Јосифу: молим те, опрости браћи својој безакоње и гријех, што ти пакостише; сада опрости безакоње слугама Бога оца твојега. А Јосиф заплака се кад му то рекоше.

1 Мој. 49:25, Приче 28:13

¹⁸. Послије дођоше и браћа његова и падоше пред њим и рекоше: ево смо слуге твоје.

1 Мој. 37:7, 1 Мој. 37:10

¹⁹. А Јосиф им рече: не бојте се, зар сам ја мјесто Бога?

5 Мој. 32:35, Рим. 12:19, Јевр. 10:30

²⁰. Ви сте мислили зло по ме, али је Бог мислио добро, да учини што се данас збива, да се сачува у животу многи народ.

1 Мој. 45:5, 1 Мој. 45:7, Псал. 56:5, Иса. 10:7, Дјела 3:13

²¹. Не бојте се дакле; ја ћу хранити вас и вашу дјецу. Тако их утјеши и ослободи.

1 Мој. 47:12, Мат. 5:44

²². Тако живљаше Јосиф у Мисиру с домом оца својега, и поживје сто и десет година.

²³. И видје Јосиф синове Јефремове до трећега кољена; и синови Махира сина Манасијина родише се и одрастоше на кољенима Јосифовијем.

1 Мој. 30:3, Јов 42:16

²⁴. И рече Јосиф браћи својој: ја ћу скоро умријети; али ће вас зацијело Бог походити, и извешће вас из ове земље у земљу за коју се заклео Авраму, Исаку и Јакову.

1 Мој. 26:3, 1 Мој. 48:21, 2 Мој. 3:16, 4 Мој. 11:12, Јевр. 11:22

²⁵. И закле Јосиф синове Израиљеве и рече: заиста ће вас походити Бог; а ви онда однесите кости моје одавде.

1 Мој. 47:29, 2 Мој. 13:19, Ис.Н. 24:32

²⁶. Потом умрије Јосиф, а бјеше му сто и десет година; и помазавши га мирисима метнуше га у ковчег у Мисиру.

Глава 1 · 2 · 3 · 4 · 5 · 6 · 7 · 8 · 9 · 10 · 11 · 12 · 13 · 14 · 15 · 16 · 17 · 18 · 19 · 20 · 21 · 22 · 23 · 24 · 25 · 26 · 27 · 28 · 29 · 30 · 31 · 32 · 33 · 34 · 35 · 36 · 37 · 38 · 39 · 40 · 41 · 42 · 43 · 44 · 45 · 46 · 47 · 48 · 49 · 50