Старачка песма
| Старачка песма (Песня старика) (1830) Писац: Алексеј Кољцов, преводилац: Стојан Новаковић |
Оседлаћу чила коња,
Винућу се, полетећу
Од сокола брже сива
Преко поља, преко мора
За младошћу хитром, лаком,
Тераћу је, стићи ћу је,
Па ка’ и пре момак бити,
Па од цуре до цуре
Облетати, одлазити!
—
Хеј жалости мене старцу!
Оном пута никуд нема,
Што се никад не повраћа,
Нит’ ће бити да се сунце
Онде рађа где залази!
Извор
[уреди]1865. Вила. Година прва, број 9, стр. 113.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Стојан Новаковић, умро 1915, пре 109 година.
|