Српству (Мило Јововић)
Мило ми је српство моје,
И за њим сам готов мр'јети;
Мило ми је, и за њим ћу
Моји живот прегорјети.
Мило ми је, па се кунем,
Да у ватру и у воду,
Справан јесам сваког часа
Мр'јет за српство и слободу.
Мило ми је сврху свега,
Слатко ми је за њим мр'јети,
Када њега вр'јеђа каља,
Туђа рука, душман клети.
Мило ми је, свјету кажем
Српкиња ме породила,
Па како ми неће бити
Домовина моја мила?
Мило ми је једном р'јечи
Српство моје, дика моја,
У њем само душа може
Срећу наћи и покоја.
За Српство ми душа дише,
За српство ми срце гори:
Њему желим сваку срећу
И напредак чекам скори.
За српство ћу на бојиште
Бојним копљем у рукама:
За српство како рекох
По сред воде, по сред плама.
Мило ми је српство моје,
И за њем сам готов мр'јети:
Мило ми је и за њим ћу
Моји живот прегорјети.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.
|
Мило Јововић, „Словански свет “, број 4., у Бечу, 5. фебруара 1896., стр. 41.