У Милице дуге трепавице,
Прекриле јој румен' јагодице,
Јагодице и бијело лице;
Ја је гледах три године дана.
Не могох јој очи сагледати. 5
Црне очи ни бијело лице.
Већ сакупих коло ђевојака,
И у колу Милицу ђевојку,
Не бих ли јој очи сагледао.
Када коло на трави играше, 10
Бјеше ведро, пак се наоблачи.
По облаку зас'јеваше муње,
Све ђевојке к небу погледаше,
Ал не гледа Милица ђевојка,
Већ преда се у зелену траву, 15
Ђевојке јој тихо говорише:
"Ој Милице, наша другарице!
"Ил' си луда, ил' одвише мудра,
"Те све гледаш у зелену траву,
"А не гледаш с нама у облаке, 20
"Ђе се муње вију по облаку."
Ал' говори Милица ђевојка:
"Нит' сам луда, нит' одвише мудра,
"Нит' сам вила, да збијам облаке,
"Већ ђевојка, да гледам преда се." 25
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 447-448.
