Соперник Бушатлије
0001 Од када су Турци настанули,
0002 потље смрти од Епира кнеза
0003 Скендербега силнога витеза,
0004 у сву равну земљу Арбанију
0005 није било бољега јунака
0006 од махмута сина Мехмедова,
0007 по мјесту се зове Бушатлија,
0008 а по роду право Бегајлија
0009 од старине рода госпоцкога
0010 од Ивана Црнојевић бана
0011 господара од обије Зете,
0012 обје Зете и Приморја равна,
0013 од Станише сина Иванова
0014 којино се бјеше потурчио
0015 и назв’о се други Скендер-бего.
0016 Но како је силан Бушатлија,
0017 не чини се мањи од султана,
0018 сам је себе пашом учинио
0019 и везиром од све Арбаније,
0020 без царева знања и фермана.
0021 Колико је његове државе,
0022 ђе допире сабљом и конопом
0023 ту за цара ни спомена нејма
0024 и другога цара не познају
0025 до Махмуда сина Мехмедова
0026 а везира од Скадра бијела.
0027 њему харач и поклоне дају,
0028 не боје се цара ни ћесара,
0029 ни принципа дужда млетачкога,
0030 роби, пали села и вароше
0031 до Призрена и око Призрена,
0032 до Косова и мимо Косово,
0033 до Приштине и до Вучитрна,
0034 и до близу мјеста Сарајева,
0035 све је Махмут везир освојио,
0036 и до Крује и около Крује,
0037 али Крују освојит не може
0038 јер је она силновито јака,
0039 на високу гору ограђена,
0040 наоколо водом окољена,
0041 ту столица бјеше Скендербегу.
0042 Да могаше Крују освојити,
0043 ту хоћаше престол учинити,
0044 други престол према Цариграда,
0045 и силнога Отмановић-цара.
0046 Сву је турску земљу поплашио
0047 до бијела града Солунића,
0048 и до воде студене Дунава,
0049 куд обраћа и подиза војску,
0050 нико му се противит не смједе,
0051 но несрећа нанијела била
0052 Пармаковић пашу Абдулаха,
0053 те се њему јунак не покори,
0054 већ сакупи неколико војске
0055 да дочека силу Бушатлијну
0056 на Дољане више Подгорице.
0057 Ал’ како ће тужна дочекати
0058 кукавица сивога сокола,
0059 оли врана орла великога?
0060 Кад се војске близу саставише,
0061 живијем се огњем оборише,
0062 Пармакова срећа обрнула
0063 и побјеже главом без обзира,
0064 Абдулаха ухватише жива
0065 и његову окинуше главу,
0066 сам остаде бего Зотовића,
0067 а на вранца коња великога
0068 међу војском на сред поља равна,
0069 од појаса двије пушке жеже
0070 у два брата, у два Арбанаса,
0071 пак је бритку сабљу повадио
0072 те дофати коња Махмутова,
0073 па побјеже Спужу крвавоме,
0074 но кога је пред собом стигнуо
0075 од раменах главу му дигнуо,
0076 ево мислим утећи хоћаше
0077 да му ране коња не допаше
0078 код самога Моста Везирова,
0079 ту пристиже братанића свога
0080 Ибрахима Хаџ-Ахметовића,
0081 с Ибрахимом петнаес’ Спужанах,
0082 у куле се на мост затворише
0083 пак се бране огњем из пушаках
0084 и ту мислим погинут не ћаше,
0085 но Скадрани сламу донијеше,
0086 око куле огањ запалише.
0087 Кд то виђе Зотовића бего,
0088 ђе од огња изгорјети хоће,
0089 он од куле врата отворио
0090 и с дружином јуриш учинио
0091 з голом сабљом у руци јуначкој,
0092 али му је лоша срећа била,
0093 у чело га пушка ударила,
0094 паде јунак на крај моста мртав.
0095 Утекоше остали Спужани
0096 и злосретне унијеше главе
0097 у дворове паше Абдулаха
0098 и витеза Зотовића бега.
0099 Што се нађе од рода њихова,
0100 старо, младо, мало и велико,
0101 то све плаче и сузе прољева,
0102 а проклиња Махмута везира,
0103 побјегоше з дома и огњишта,
0104 побјегоше у Херцеговину,
0105 а у Спужу нико не остаде
0106 од њихова кола и сабора,
0107 како тада етако и сада.
