Сонет - XXII
| Сонет - XXII Писац: Милутин Бојић |
По олују ти ноћас поздрав шаљем.
Слушај како ми шум раскошно свира
И сањив сутон са облака спира
И пахуљице нагле расејава...
Чуј, тутњи, жури свом циљу све даљем,
Тисућ мириса у загрљај збира
И растура их стазама свемира.
Нек нађе твоје око које спава!
И нек твој лепи лик му тутањ смири,
Да стане, да те помилује меко
И да отхуји далеко, далеко.
И док се твоје око тихо шири
И око тебе низ мириса плете,
Да чујеш моју душу пуну сете.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.
|