Сонет

Јован Илић

Сонет Писац: Јован Илић

Сонет

Лети, лети, пјесмо моја мила,

Глас твој нек се до неба извија,

Уздах носи лахору на крила,

Да си драгој слађа и милија!

Задјени јој киту каравила,

Гдјено јој се на бурму савија,

Под гр'оцем, под недарца била,

Кошуљица танка ћерћелија.

И реци јој : »Не срди се на ме,

Мој зумбуле, моје росно цв'јеће,

Не срди се, а тако ти дина !

Јер ако се ја расрдим на те,

Сва нас Босна помирити неће,

Ни сва Босна ни Херцеговина!«

Напомене

• Ова песма је објављена у Српски Преглед 1895, бр. 1

Извори

• Јован Илић: Целокупна дела, страна 273-274. Библиотека српских писаца, Народна просвета.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Илић, умро 1901, пре 123 године.