Соко сједи на Солуну граду,
Жуте му се ноге до кољена,
А злаћена крила до рамена,
А крвава до очију кљуна.
Питале га Солунке ђевојке: 5
„О Богу ти, сив зелен соколе!
„Ко је тебе ноге ожутио?
„Ко ли ти је позлатио крила?“
„Ко ли тебе окрвави кљуна?“
„Прођ' те ме се, Солунке ђевојке! 10
„Дворио сам добра господара,
„У њега су до три ћери биле:
„Једна ми је ноге ожутила,
„Друга ми је крила позлатила,
„А трећа ми окрвави кљуна.“ 15
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 191.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 378.
