Вино пију три горска 'ајдука,
Једно јесте Старина Новаче,
Друго јесте Дели-Радивоје,
А треће је Новаковић Груја.
Проговара дијете Грујица: 5
„Лето прође, црна зима дође,
Не добисмо рува ни оружја,
Не добисмо бијелога блага.
Како ћемо зиму зимовати,
А како ли лето дочекати?“ 10
Тад говори Старина Новаче:
„Остала је млада удовица,
Удовица Соколпашиница,
Она тражи за се ђувегију,
Ја ћу повест тебе на продају, 15
Узеће те Соколпашиница.“
Нареди се Новаковић Груја,
Па одоше у нову чаршију;
Угледа га Соколпашиница,
Па овако ријеч проговара: 20
„О, чули ме, Старина Новаче,
Продај мене Новаковић Грују.“
Док се туна они угодише,
За њег даде један товар блага.
Новак оде гори Романији, 25
Груја оста Соколпашиници.
Боравише за петнаест дана,
Груја сетно по авлији шеће,
А говори Соколпашиница:
„О Бога ти, Грујица дијете, 30
Што је теби, те си невесео,
Доста блага и доста оружја,
Доста пива а доста једека?“
Но говори Новаковић Груја:
„О Бога, ми Соколпашинице, 35
Навик'о сам кад дође недеља,
Да ја идем у лов у планину.“
Вели њему Соколпашиница:
„Немој тако, млади прекупниче,
Но ти иди у лов у планину, 40
Ка' и што је Сокол паша млади,
Да опремиш коња пашинога,
Узми блага,колико ти драго,
Па ти иди, те лова улови,
Ил' улови ил' за паре купи.“ 45
Једва Груја дочекао беше,
Док му Туре коње опремише,
Па он узме кључе од ризнице,
Па накупи у бисаге блага,
Право оде гори Романији, 50
Право оде куд је научио,
Те он нађе и стрица и бабу.
